Политика: Различите реакције на српски бојкот доделе Нобелове награде за мир

Одлуку Србије да не пошаље свог представника на доделу Нобелове награде за мир, председница Фонда за политичку изузетност и председница спољнополитичког савета МСП-а, Соња Лихт, оцењује као грешку.

"Човек који се бори за основно људско и грађанско право као што је овај човек који је добио Нобелову награду за мир у земљи у којој очигледно за такву борбу можете да завршите у затвору је човек који се неспорно бори за нешто за шта се и Србија одавно залаже. Право да размишљате сопственом главом, да имате сопствени став и да критикујете оно што сматрате да ваша држава не ради како треба и да то имате право да изражавате једна је од основних цивилизацијских тековина ", каже Лихт за" Политику ".

Она такође истиче да треба имати на уму и то да мале земље у оваквим ситуацијама бивају изложене великим притисцима и претпоставља да је томе било изложено и наше Министарство спољних послова. Проблем је, како објашњава, што Србија овог пута неће бити на оној позицији на којој ће бити све земље чланице ЕУ чији део и ми хоћемо да будемо. А ове државе своју унију базирају управо на овим вредностима и на копенхашки критеријумима.

"Ни због тога није добра одлука Србије. То вредносно опредељење је ова земља прихватила, то је оно због чега је ова коалиција у овом тренутку на власти ", сматра Лихт.

Она, међутим, критикује и иступање Кацина који, како каже, не први пут дозвољава себи превише оштре реакције које излазе изван оквиру једног принципијелног става.

"Не знам ни за једног другог извештача у Европском парламенту који има тако изоштрене, да не кажем у неким ситуацијама и непријатељске ставове, као што су то ставови Кацина. То је врло жалосно и најбоље би било да се повуче са те позиције ", сматра Лихт.

Председница Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић такође је мишљења да је одлука Србије погрешна. Ова вест је, како истиче, све непријатно затекла јер је реч о изузетно важној награди, а поврх свега додељује се некоме ко је у затвору.

"Ми ћемо тражити да Србија пошаље свог представника и да престане са том политиком додворавања због неких одређених уступака или користи. Овај бојкот показује озбиљност Србије и актуелне власти у односу на поштовање људских права. Важно је да јавност сазна ко се усудио да Србију представља на тај начин ", наглашава Кандић.

Др Радмила Накарада, професор Факултета политичких наука, Кацинову изјаву оцењује као потпуно непримерену.

"Шта он заправо каже - ви сте се потпуно подредили једној држави уместо да будете подређени нама, односно ономе што он замишља да је ЕУ. При томе заборавља да је било разлика у спољној политици међу земљама ЕУ. Овакве изјаве, међутим, нису њему несвојствена ", истиче др Накарада.

Она сматра да је Нобелова награда за мир политизована што показује и последња одлука да се додели кинеском дисиденту.

"Ако се строго гледа Нобелов тестамент онда се за овај тип ангажмана не додељује Нобелова награда за мир. Критеријум би требало да буде допринос светском миру, а није предвиђена за унутрашње борбе за људска права ", објашњава др Накарада, уз напомену да тиме не жели да каже да то што је неко ко је због залагања за људска права добио огромну казну не представља проблем . За то, међутим, постоје друге награде, као што је награда Сахарова.

"Има резона да се у најмању руку принципијелност додељивања сложеније види што је српска влада и учинила резонујући да је награда политизована, а да нама у овом тренутку није корисно да у томе учествујемо", закључује др Накарада.

Јуче се огласио и Комитет правника за људска права који је у отвореном писму оценио да се таквом одлуком "Србија удаљила од борбе за људска прва и вредности које красе модерно и демократско друштво". Отворено писмо су потписали: Борка Павићевић, Марко Караџић, Милан Антонијевић, Наташа Кандић, Миљенко Дерета, Соња Бисерко, Војин Димитријевић, Маја Мићић, Андреј Носов и Сташа Зајовић.

Драшковић и Јовановић критикују одлуку Србије

Лидер Српског покрета обнове и бивши министар спољних послова Вук Драшковић сматра да би Србија која стреми чланству у Европској унији требало са земљама ЕУ да буде и на церемонији уручења Нобелове награде за мир кинеском дисиденту Лију Сјаобоу. "Упадљиво је приметно да међу државама које ће бојкотовати церемонију у Ослу нема ни једне чланице Европске уније. Сматрам да је Србија која стреми чланству у ЕУ требало да у Ослу буде са тим земљама", рекао је Драшковић, а преноси Бета.

Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић сматра да Србија не може, како каже, да се у сопственој држави бори за заштиту људских права, а да на јавној сцени, подржава нешто супротно томе.

"Ако је Министарство спољних послова правило избор између Кине и Нобелове награде, морам да кажем да је Кина довољна сама себи, њој, можда, нису потребни неки европски и светски партнери, али Србији јесу. Можда ћемо и добити неки бенефит за то што смо урадили Кини, али то ће бити краткотрајно ", каже Јовановић за "Политику".

 (Политика)