Politika: Različite reakcije na srpski bojkot dodele Nobelove nagrade za mir

Odluku Srbije da ne pošalje svog predstavnika na dodelu Nobelove nagrade za mir, predsednica Fonda za političku izuzetnost i predsednica spoljnopolitičkog saveta MSP-a, Sonja Liht, ocenjuje kao grešku.

"Čovek koji se bori za osnovno ljudsko i građansko pravo kao što je ovaj čovek koji je dobio Nobelovu nagradu za mir u zemlji u kojoj očigledno za takvu borbu možete da završite u zatvoru je čovek koji se nesporno bori za nešto za šta se i Srbija odavno zalaže. Pravo da razmišljate sopstvenom glavom, da imate sopstveni stav i da kritikujete ono što smatrate da vaša država ne radi kako treba i da to imate pravo da izražavate jedna je od osnovnih civilizacijskih tekovina ", kaže Liht za" Politiku ".

Ona takođe ističe da treba imati na umu i to da male zemlje u ovakvim situacijama bivaju izložene velikim pritiscima i pretpostavlja da je tome bilo izloženo i naše Ministarstvo spoljnih poslova. Problem je, kako objašnjava, što Srbija ovog puta neće biti na onoj poziciji na kojoj će biti sve zemlje članice EU čiji deo i mi hoćemo da budemo. A ove države svoju uniju baziraju upravo na ovim vrednostima i na kopenhaški kriterijumima.

"Ni zbog toga nije dobra odluka Srbije. To vrednosno opredeljenje je ova zemlja prihvatila, to je ono zbog čega je ova koalicija u ovom trenutku na vlasti ", smatra Liht.

Ona, međutim, kritikuje i istupanje Kacina koji, kako kaže, ne prvi put dozvoljava sebi previše oštre reakcije koje izlaze izvan okviru jednog principijelnog stava.

"Ne znam ni za jednog drugog izveštača u Evropskom parlamentu koji ima tako izoštrene, da ne kažem u nekim situacijama i neprijateljske stavove, kao što su to stavovi Kacina. To je vrlo žalosno i najbolje bi bilo da se povuče sa te pozicije ", smatra Liht.

Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić takođe je mišljenja da je odluka Srbije pogrešna. Ova vest je, kako ističe, sve neprijatno zatekla jer je reč o izuzetno važnoj nagradi, a povrh svega dodeljuje se nekome ko je u zatvoru.

"Mi ćemo tražiti da Srbija pošalje svog predstavnika i da prestane sa tom politikom dodvoravanja zbog nekih određenih ustupaka ili koristi. Ovaj bojkot pokazuje ozbiljnost Srbije i aktuelne vlasti u odnosu na poštovanje ljudskih prava. Važno je da javnost sazna ko se usudio da Srbiju predstavlja na taj način ", naglašava Kandić.

Dr Radmila Nakarada, profesor Fakulteta političkih nauka, Kacinovu izjavu ocenjuje kao potpuno neprimerenu.

"Šta on zapravo kaže - vi ste se potpuno podredili jednoj državi umesto da budete podređeni nama, odnosno onome što on zamišlja da je EU. Pri tome zaboravlja da je bilo razlika u spoljnoj politici među zemljama EU. Ovakve izjave, međutim, nisu njemu nesvojstvena ", ističe dr Nakarada.

Ona smatra da je Nobelova nagrada za mir politizovana što pokazuje i poslednja odluka da se dodeli kineskom disidentu.

"Ako se strogo gleda Nobelov testament onda se za ovaj tip angažmana ne dodeljuje Nobelova nagrada za mir. Kriterijum bi trebalo da bude doprinos svetskom miru, a nije predviđena za unutrašnje borbe za ljudska prava ", objašnjava dr Nakarada, uz napomenu da time ne želi da kaže da to što je neko ko je zbog zalaganja za ljudska prava dobio ogromnu kaznu ne predstavlja problem . Za to, međutim, postoje druge nagrade, kao što je nagrada Saharova.

"Ima rezona da se u najmanju ruku principijelnost dodeljivanja složenije vidi što je srpska vlada i učinila rezonujući da je nagrada politizovana, a da nama u ovom trenutku nije korisno da u tome učestvujemo", zaključuje dr Nakarada.

Juče se oglasio i Komitet pravnika za ljudska prava koji je u otvorenom pismu ocenio da se takvom odlukom "Srbija udaljila od borbe za ljudska prva i vrednosti koje krase moderno i demokratsko društvo". Otvoreno pismo su potpisali: Borka Pavićević, Marko Karadžić, Milan Antonijević, Nataša Kandić, Miljenko Dereta, Sonja Biserko, Vojin Dimitrijević, Maja Mićić, Andrej Nosov i Staša Zajović.

Drašković i Jovanović kritikuju odluku Srbije

Lider Srpskog pokreta obnove i bivši ministar spoljnih poslova Vuk Drašković smatra da bi Srbija koja stremi članstvu u Evropskoj uniji trebalo sa zemljama EU da bude i na ceremoniji uručenja Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjaobou. "Upadljivo je primetno da među državama koje će bojkotovati ceremoniju u Oslu nema ni jedne članice Evropske unije. Smatram da je Srbija koja stremi članstvu u EU trebalo da u Oslu bude sa tim zemljama", rekao je Drašković, a prenosi Beta.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović smatra da Srbija ne može, kako kaže, da se u sopstvenoj državi bori za zaštitu ljudskih prava, a da na javnoj sceni, podržava nešto suprotno tome.

"Ako je Ministarstvo spoljnih poslova pravilo izbor između Kine i Nobelove nagrade, moram da kažem da je Kina dovoljna sama sebi, njoj, možda, nisu potrebni neki evropski i svetski partneri, ali Srbiji jesu. Možda ćemo i dobiti neki benefit za to što smo uradili Kini, ali to će biti kratkotrajno ", kaže Jovanović za "Politiku".

 (Politika)