Политика: Неексплодиране НАТО бомбе на 44 локације у Србији

Процењује се да се 64 неексплодиране авионске ракете Западне војне алијансе налазе на 44 локације у земљи, на дубини до 20 метара, као и у муљу Саве и Дунава

Иако је прошло 12 година од НАТО бомбардовања, готово две деценије од грађанских сукоба у бившој Југославији и 66 година од краја Другог светског рата, њихова експлозивна заоставштина још прети Србији. Према подацима Центра за разминирање, 64 неексплодиране авионске бомбе-ракете Западне војне алијансе налазе на 44 локације у земљи, на дубини и до 20 метара, као и у муљу Саве и Дунава.

Сектор за ванредне ситуације МУП-а Србије је такође, према дојавама грађана, евидентирао још око 50 локација на којима треба обавити извиђања ради потврђивања присуства авионских бомби. У зони срушених мостова на Дунаву код Новог Сада уклоњено је шест авионских бомби, као и пројектил из бивше зграде амбасаде Кине у Новом Београду.

– Према подацима Центра, осим у Приједорској улици на Звездари, у Београду нема других НАТО бомби, уз индиције да се у Батајници, у приватном дворишту, евентуално налази једна. Ове процене се односе на земљиште и објекте које не користи војска и полиција – каже за „Политику” директор Центра за разминирање Петар Михајловић.

У 16 општина Србије (без Косова и Метохије), од Ниша и Краљева, до Прешева и Куршумлије, још се налазе укопане касетне бомбе. До сада је утврђено да на подручју наведених општина постоји 290 ризичних микролокација површине од око 15 километара квадратних, а снимљено је и 110 сумњивих микролокација површине од око шест километара квадратних  на којима ће бити обављено додатно извиђање.

На минској мапи Србије налазе се противпешадијске и противтенковске мине у пограничном делу са Хрватском, на површини од око шест километара квадратних, а крајем прошле године Центар је дошао до сазнања да се уз административну линију са Косовом и Метохијом такође налазе разне врсте мина.

– Потенцијална опасност вреба и у Ђердапској клисури на Дунаву, у близини Прахова. Још 1944. године потопљени су немачки ратни бродови с великом количином противбродских мина и других убојитих средстава. На овој локацији је 2006. године обављено извиђање и утврђено је да су ту потопљена 22 ратна брода, а да се на четири налазе противбродске мине и друга неексплодирана убојита средства, која представљају сталну опасност за људе и животну средину и битно отежавају пловидбу бродова тим делом Дунава – каже Михајловић.

У разговору за „Политику”, он истиче да су проблеми у вези са хуманитарним разминирањем у Србији бројни и условљени су специфичностима „минске ситуације” и недостатком новца за разминирање.

Тако се цена чишћења једног метра квадратног земљишта на којем се налази касетна муниција креће између 0,85 до 1,2 евра у зависности од специфичности конкретне локације. Цена уклањања једног авионског пројектила креће се од 100.000 до 250.000 евра, док цена извиђања једног квадратног метра на рекама, ради потврђивања или одбацивања сумњи о постојању ракета, износи од пола до два евра.

– За ову годину, Центар је, као државна институција, израдио 15 пројеката за разминирање. До сада је преко Међународне фондације за разминирање и помоћ жртвама мина обезбеђено око 2,6 милиона долара и око 4,1 милион евра. Ниједан долар или евро донација не долази Центру, већ донатори прихватају наше пројекте, они бирају извођаче радова и уплаћују им новац – указује Михајловић.

Према његовим речима, делегација ЕУ у Београду је из ИПА програма обезбедила 3,8 милиона евра за претраживање сектора луке Прахово ради откривања и уклања авионских бомби-ракета. Влада Норвешке је за наредне три године обезбедила око 3,5 милиона евра за чишћење касетне муниције са подручја Бујановца, Прешева и Куршумлија. Центар приводи крају разговоре и са Норвешком народном помоћи, за чишћење касетне муниције у Бујановцу, Прешеву и Куршумлији. Наш саговорник  очекује да радови започну у априлу ове године:

– У склопу међународне помоћи, руска државна агенција „Емерком” ће као помоћ Русије Србији у овој години обавити разминирање према пројектима у уз надзор нашег Центра на две локације у Параћину, у вредности око два милиона долара.

Михајловић потврђује да Руси чисте локације на могућој траси гасовода „Јужни ток”, али истиче да се те активности, као и у случају осталих донатора, обављају искључиво према нашим пројектима.

– Русија је 2009. и 2010. године, у склопу помоћи области хуманитарног разминирања, уз наш надзор, обавила разминирање на три микролокације у Параћину, укупне површине од око једног километра квадратног, на којима је пронађено и уништено 1.253 комада разних врста неексплодираних убојитих средстава – напомиње директор Центра.

Сумња се да се након пожара и експлозије у војном магацину у Параћину, октобра 2006. године, ван војних објеката на површини од око шест километара квадратних, налазе разне врсте неексплодираних убојитих средстава.

Инцидент у Нишу

Током хуманитарног разминирања у Србији забележен је само један инцидент, 2006. године, на локацији „Индустријска зона” у Нишу, када је један деминер непажњом активирао касетну бомбу и том приликом задобио тешке телесне повреде. Преживео је, али је остао слеп. Деминера је ангажовала фирме за деминирање из Републике Српске, која је добила посао на јавном конкурсу Међународне фондација за разминирање.

Србија не плаћа

Наша држава се у области хуманитарног разминирања ослања искључиво на међународне донације и билатералну помоћ појединих земаља, попут Русије, док је највећи донатор влада САД. До сада је наша влада учествовала у разминирању касетних бомби с једне локације на Копаонику у вредности од 500.000 евра, а Дирекција за урбанизам општине Рашка такође је платила 200.000 евра разминирање „парчета” земље на Копаонику. Хрватска држава, рецимо, у финансирању разминирања учествује са више од 80 средстава, а Босна са око 40 одсто.

(Политика)