Politika: Neeksplodirane NATO bombe na 44 lokacije u Srbiji

Procenjuje se da se 64 neeksplodirane avionske rakete Zapadne vojne alijanse nalaze na 44 lokacije u zemlji, na dubini do 20 metara, kao i u mulju Save i Dunava

Iako je prošlo 12 godina od NATO bombardovanja, gotovo dve decenije od građanskih sukoba u bivšoj Jugoslaviji i 66 godina od kraja Drugog svetskog rata, njihova eksplozivna zaostavština još preti Srbiji. Prema podacima Centra za razminiranje, 64 neeksplodirane avionske bombe-rakete Zapadne vojne alijanse nalaze na 44 lokacije u zemlji, na dubini i do 20 metara, kao i u mulju Save i Dunava.

Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije je takođe, prema dojavama građana, evidentirao još oko 50 lokacija na kojima treba obaviti izviđanja radi potvrđivanja prisustva avionskih bombi. U zoni srušenih mostova na Dunavu kod Novog Sada uklonjeno je šest avionskih bombi, kao i projektil iz bivše zgrade ambasade Kine u Novom Beogradu.

– Prema podacima Centra, osim u Prijedorskoj ulici na Zvezdari, u Beogradu nema drugih NATO bombi, uz indicije da se u Batajnici, u privatnom dvorištu, eventualno nalazi jedna. Ove procene se odnose na zemljište i objekte koje ne koristi vojska i policija – kaže za „Politiku” direktor Centra za razminiranje Petar Mihajlović.

U 16 opština Srbije (bez Kosova i Metohije), od Niša i Kraljeva, do Preševa i Kuršumlije, još se nalaze ukopane kasetne bombe. Do sada je utvrđeno da na području navedenih opština postoji 290 rizičnih mikrolokacija površine od oko 15 kilometara kvadratnih, a snimljeno je i 110 sumnjivih mikrolokacija površine od oko šest kilometara kvadratnih  na kojima će biti obavljeno dodatno izviđanje.

Na minskoj mapi Srbije nalaze se protivpešadijske i protivtenkovske mine u pograničnom delu sa Hrvatskom, na površini od oko šest kilometara kvadratnih, a krajem prošle godine Centar je došao do saznanja da se uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom takođe nalaze razne vrste mina.

– Potencijalna opasnost vreba i u Đerdapskoj klisuri na Dunavu, u blizini Prahova. Još 1944. godine potopljeni su nemački ratni brodovi s velikom količinom protivbrodskih mina i drugih ubojitih sredstava. Na ovoj lokaciji je 2006. godine obavljeno izviđanje i utvrđeno je da su tu potopljena 22 ratna broda, a da se na četiri nalaze protivbrodske mine i druga neeksplodirana ubojita sredstva, koja predstavljaju stalnu opasnost za ljude i životnu sredinu i bitno otežavaju plovidbu brodova tim delom Dunava – kaže Mihajlović.

U razgovoru za „Politiku”, on ističe da su problemi u vezi sa humanitarnim razminiranjem u Srbiji brojni i uslovljeni su specifičnostima „minske situacije” i nedostatkom novca za razminiranje.

Tako se cena čišćenja jednog metra kvadratnog zemljišta na kojem se nalazi kasetna municija kreće između 0,85 do 1,2 evra u zavisnosti od specifičnosti konkretne lokacije. Cena uklanjanja jednog avionskog projektila kreće se od 100.000 do 250.000 evra, dok cena izviđanja jednog kvadratnog metra na rekama, radi potvrđivanja ili odbacivanja sumnji o postojanju raketa, iznosi od pola do dva evra.

– Za ovu godinu, Centar je, kao državna institucija, izradio 15 projekata za razminiranje. Do sada je preko Međunarodne fondacije za razminiranje i pomoć žrtvama mina obezbeđeno oko 2,6 miliona dolara i oko 4,1 milion evra. Nijedan dolar ili evro donacija ne dolazi Centru, već donatori prihvataju naše projekte, oni biraju izvođače radova i uplaćuju im novac – ukazuje Mihajlović.

Prema njegovim rečima, delegacija EU u Beogradu je iz IPA programa obezbedila 3,8 miliona evra za pretraživanje sektora luke Prahovo radi otkrivanja i uklanja avionskih bombi-raketa. Vlada Norveške je za naredne tri godine obezbedila oko 3,5 miliona evra za čišćenje kasetne municije sa područja Bujanovca, Preševa i Kuršumlija. Centar privodi kraju razgovore i sa Norveškom narodnom pomoći, za čišćenje kasetne municije u Bujanovcu, Preševu i Kuršumliji. Naš sagovornik  očekuje da radovi započnu u aprilu ove godine:

– U sklopu međunarodne pomoći, ruska državna agencija „Emerkom” će kao pomoć Rusije Srbiji u ovoj godini obaviti razminiranje prema projektima u uz nadzor našeg Centra na dve lokacije u Paraćinu, u vrednosti oko dva miliona dolara.

Mihajlović potvrđuje da Rusi čiste lokacije na mogućoj trasi gasovoda „Južni tok”, ali ističe da se te aktivnosti, kao i u slučaju ostalih donatora, obavljaju isključivo prema našim projektima.

– Rusija je 2009. i 2010. godine, u sklopu pomoći oblasti humanitarnog razminiranja, uz naš nadzor, obavila razminiranje na tri mikrolokacije u Paraćinu, ukupne površine od oko jednog kilometra kvadratnog, na kojima je pronađeno i uništeno 1.253 komada raznih vrsta neeksplodiranih ubojitih sredstava – napominje direktor Centra.

Sumnja se da se nakon požara i eksplozije u vojnom magacinu u Paraćinu, oktobra 2006. godine, van vojnih objekata na površini od oko šest kilometara kvadratnih, nalaze razne vrste neeksplodiranih ubojitih sredstava.

Incident u Nišu

Tokom humanitarnog razminiranja u Srbiji zabeležen je samo jedan incident, 2006. godine, na lokaciji „Industrijska zona” u Nišu, kada je jedan deminer nepažnjom aktivirao kasetnu bombu i tom prilikom zadobio teške telesne povrede. Preživeo je, ali je ostao slep. Deminera je angažovala firme za deminiranje iz Republike Srpske, koja je dobila posao na javnom konkursu Međunarodne fondacija za razminiranje.

Srbija ne plaća

Naša država se u oblasti humanitarnog razminiranja oslanja isključivo na međunarodne donacije i bilateralnu pomoć pojedinih zemalja, poput Rusije, dok je najveći donator vlada SAD. Do sada je naša vlada učestvovala u razminiranju kasetnih bombi s jedne lokacije na Kopaoniku u vrednosti od 500.000 evra, a Direkcija za urbanizam opštine Raška takođe je platila 200.000 evra razminiranje „parčeta” zemlje na Kopaoniku. Hrvatska država, recimo, u finansiranju razminiranja učestvuje sa više od 80 sredstava, a Bosna sa oko 40 odsto.

(Politika)