Политика: Најоштрије санкције Русији од хладног рата

Москва, Берлин – Немачки вицеканцелар Зигмар Габријел каже да ће увођење нових санкција Русији можда штетити немачкој привреди, али да је мир важнији.

САД и ЕУ увеле су досад најоштрије санкције Русији од времена хладног рата, које би земљу могле да коштају трећину годишњег буџета, оцењују московски медији, а преноси Бета.

„Нова ограничења су први, истински ударац по руској економији. Санкције ЕУ тичу се целих сектора – финансијског, нафтног и одбрамбеног”, пише агенција РБК.

Портал „Њуз” наводи да руска економија већ сада осећа губитке, јер је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) недавно одбила да финансира руске пројекте, што за Русију значи да неће добити око 23 милијарди инвестиција годишње. Портал додаје да се томе може додати и одлив капитала из земље, који је у првом полугодишту ове године износио око 74,6 милијарди долара.

„Руске власти су очекивале да Европљани неће ризиковати да уведу санкције за читаве секторе привреде, бојећи се ефекта бумеранга. Али, притисак на Русију са циљем да промени стратегију која одговара Западу, за Брисел је био приоритетнији”, закључује „Њуз”.

„Независима газета” пише да ЕУ извози у Русију робе у вредности око 120 милијарди евра годишње, те да ће европске земље и саме осетити последице санкција.

„Колико год да се бавимо заменом увоза, колико год да сарађујемо са Индијом и Кином, напредне технологије се налазе на Западу и у земљама које су под њиховим утицајем, као што су Израел и Сингапур”, сматра Директор центра за анализе и стратегије Руслан Пухов.

Николај Грачов из фонда Сколково сматра да ће због санкција настрадати највише „Гаспром” и „Росњефт”, којима су неопходне западне технологије за вађење нафте и гаса на Арктику, те да се производња нафте у Русији може смањити за пет до десет одсто.

Директор Института за стратешке студије Игор Николајев оцењује да ће „ограничавање приступа државних банака јефтиним кредитима знатно и болно ударити по домаћој економији”.

„У Русији и тако не расту инвестиције у основни капитал, а сада ће се кредитирање у економију смањити још више. Руска економија је и без санкција срљала у рецесију, а ово ће још више погоршати ситуацију”, додао је он.

Према речима Николајева, ЕУ ће такође осетити поседице санкција, али они са њима могу да изађу на крај.

Лист „Комерсант” пише, позивајући се на дипломатске изворе, да се власти Русије надају да ће током усаглашавања на највишем нивоу санкције бити омекшане. Москва рачуна на подршку ЕУ, која сама може да претрпи губитке од смањења сарадње са Русијом, додаје лист.

Позивајући се на извор близак америчком Стејт департменту, „Комерсант”, међутим, наводи да нових слабљења санкција ЕУ неће бити.

Немачки министар привреде и вицеканцелар Зигмар Габријел изјавио је јуче да ће увођење нових санкција Русији можда штетити немачкој привреди, али да је мир важнији, преноси Танјуг.

„Ми знамо да ћемо можда трпети економске последице и знамо да наш обим трговине са Русијом није претерано велик, али је ипак значајан”, истакао је Габријел, додавши како сматра да ће санкције веома скоро имати утицај на Русију, пренео је Ројтерс.

„Без обзира на то, у време кад се налазимо између рата и мира, економска политика није наша највећа брига.”

ЕУ је договорила пакет знатних додатних санкција, које погађају секторску сарадњу и размену са Руском Федерацијом, потврдио је прексиноћ председник Европског савета Херман ван Ромпај. У саопштењу се истиче да ће овим мерама бити ограничен приступ руским институцијама у државном власништву тржишту капитала у ЕУ, биће уведен ембарго на трговину оружјем, забрана извоза робе која може имати и војну и цивилну намену, а чији је крајњи корисник војска.

Амерички председник Барак Обама такође је јуче објавио да САД уводе нове санкције у кључним секторима руске економије – енергетици, индустрији наоружања и финансијама.

Москва сматра да је нови талас санкција западних земаља „контрапродуктиван” и „циничан”. Заменик министра спољних послова Русије Григориј Карасин изјавио је да „бесмислено разговарати са Русијом језиком санкција”.

„Санкције ће нам помоћи да се концентришемо и, као резултат, Русија ће добити ефикаснију економију и здравије друштво лишено илузија”, казао је Карасин.

Анкета независног центра Левада показала је да већину Руса (61 одсто) не брине увођење санкција Русији због Украјине. Због санкција брине само трећина анкетираних (36 одсто). Међународна изолација Русије такође не брине сувише грађане Русије, не брине се 58 одсто анкетираних, насупрот 38 одсто који су рекли да су забринути.

САД лобирају у Азији за санкције Русији

Сингапур – Вашингтон лобира код азијских влада да се придруже санкцијама које су САД и ЕУ наметнули Русији због подршке Москве проруским активистима на истоку Украјине, изјавио је неименовани званичник Стејт департмента, преноси Танјуг. Јапан и Аустралија су у том делом света једине државе које су досад наметнуле санкције Москви.

(Политика)