Politika: Najoštrije sankcije Rusiji od hladnog rata

Moskva, Berlin – Nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel kaže da će uvođenje novih sankcija Rusiji možda štetiti nemačkoj privredi, ali da je mir važniji.

SAD i EU uvele su dosad najoštrije sankcije Rusiji od vremena hladnog rata, koje bi zemlju mogle da koštaju trećinu godišnjeg budžeta, ocenjuju moskovski mediji, a prenosi Beta.

„Nova ograničenja su prvi, istinski udarac po ruskoj ekonomiji. Sankcije EU tiču se celih sektora – finansijskog, naftnog i odbrambenog”, piše agencija RBK.

Portal „Njuz” navodi da ruska ekonomija već sada oseća gubitke, jer je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno odbila da finansira ruske projekte, što za Rusiju znači da neće dobiti oko 23 milijardi investicija godišnje. Portal dodaje da se tome može dodati i odliv kapitala iz zemlje, koji je u prvom polugodištu ove godine iznosio oko 74,6 milijardi dolara.

„Ruske vlasti su očekivale da Evropljani neće rizikovati da uvedu sankcije za čitave sektore privrede, bojeći se efekta bumeranga. Ali, pritisak na Rusiju sa ciljem da promeni strategiju koja odgovara Zapadu, za Brisel je bio prioritetniji”, zaključuje „Njuz”.

„Nezavisima gazeta” piše da EU izvozi u Rusiju robe u vrednosti oko 120 milijardi evra godišnje, te da će evropske zemlje i same osetiti posledice sankcija.

„Koliko god da se bavimo zamenom uvoza, koliko god da sarađujemo sa Indijom i Kinom, napredne tehnologije se nalaze na Zapadu i u zemljama koje su pod njihovim uticajem, kao što su Izrael i Singapur”, smatra Direktor centra za analize i strategije Ruslan Puhov.

Nikolaj Gračov iz fonda Skolkovo smatra da će zbog sankcija nastradati najviše „Gasprom” i „Rosnjeft”, kojima su neophodne zapadne tehnologije za vađenje nafte i gasa na Arktiku, te da se proizvodnja nafte u Rusiji može smanjiti za pet do deset odsto.

Direktor Instituta za strateške studije Igor Nikolajev ocenjuje da će „ograničavanje pristupa državnih banaka jeftinim kreditima znatno i bolno udariti po domaćoj ekonomiji”.

„U Rusiji i tako ne rastu investicije u osnovni kapital, a sada će se kreditiranje u ekonomiju smanjiti još više. Ruska ekonomija je i bez sankcija srljala u recesiju, a ovo će još više pogoršati situaciju”, dodao je on.

Prema rečima Nikolajeva, EU će takođe osetiti posedice sankcija, ali oni sa njima mogu da izađu na kraj.

List „Komersant” piše, pozivajući se na diplomatske izvore, da se vlasti Rusije nadaju da će tokom usaglašavanja na najvišem nivou sankcije biti omekšane. Moskva računa na podršku EU, koja sama može da pretrpi gubitke od smanjenja saradnje sa Rusijom, dodaje list.

Pozivajući se na izvor blizak američkom Stejt departmentu, „Komersant”, međutim, navodi da novih slabljenja sankcija EU neće biti.

Nemački ministar privrede i vicekancelar Zigmar Gabrijel izjavio je juče da će uvođenje novih sankcija Rusiji možda štetiti nemačkoj privredi, ali da je mir važniji, prenosi Tanjug.

„Mi znamo da ćemo možda trpeti ekonomske posledice i znamo da naš obim trgovine sa Rusijom nije preterano velik, ali je ipak značajan”, istakao je Gabrijel, dodavši kako smatra da će sankcije veoma skoro imati uticaj na Rusiju, preneo je Rojters.

„Bez obzira na to, u vreme kad se nalazimo između rata i mira, ekonomska politika nije naša najveća briga.”

EU je dogovorila paket znatnih dodatnih sankcija, koje pogađaju sektorsku saradnju i razmenu sa Ruskom Federacijom, potvrdio je preksinoć predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj. U saopštenju se ističe da će ovim merama biti ograničen pristup ruskim institucijama u državnom vlasništvu tržištu kapitala u EU, biće uveden embargo na trgovinu oružjem, zabrana izvoza robe koja može imati i vojnu i civilnu namenu, a čiji je krajnji korisnik vojska.

Američki predsednik Barak Obama takođe je juče objavio da SAD uvode nove sankcije u ključnim sektorima ruske ekonomije – energetici, industriji naoružanja i finansijama.

Moskva smatra da je novi talas sankcija zapadnih zemalja „kontraproduktivan” i „ciničan”. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin izjavio je da „besmisleno razgovarati sa Rusijom jezikom sankcija”.

„Sankcije će nam pomoći da se koncentrišemo i, kao rezultat, Rusija će dobiti efikasniju ekonomiju i zdravije društvo lišeno iluzija”, kazao je Karasin.

Anketa nezavisnog centra Levada pokazala je da većinu Rusa (61 odsto) ne brine uvođenje sankcija Rusiji zbog Ukrajine. Zbog sankcija brine samo trećina anketiranih (36 odsto). Međunarodna izolacija Rusije takođe ne brine suviše građane Rusije, ne brine se 58 odsto anketiranih, nasuprot 38 odsto koji su rekli da su zabrinuti.

SAD lobiraju u Aziji za sankcije Rusiji

Singapur – Vašington lobira kod azijskih vlada da se pridruže sankcijama koje su SAD i EU nametnuli Rusiji zbog podrške Moskve proruskim aktivistima na istoku Ukrajine, izjavio je neimenovani zvaničnik Stejt departmenta, prenosi Tanjug. Japan i Australija su u tom delom sveta jedine države koje su dosad nametnule sankcije Moskvi.

(Politika)