Хроника | |||
Политика: Коме је писао Ђилас |
![]() |
![]() |
![]() |
субота, 21. јул 2012. | |
Само две недеље пошто је узбуркао јавност критикама које је изнео на рачун свог страначког колеге Вука Јеремића због новца који намерава да потроши у Њујорку у време док председава Генералној скупштини УН, Драган Ђилас, заменик председника Демократске странке, јуче је поново „избацио” своју странку у жижу интересовања јавности. Наиме, на сајту РТС-а, а јуче се појавило Ђиласово писмо, које је упутио члановима председништва партије дан уочи седнице овог страначког тела пошто није могао да присуствује састанку јер је на путу у иностранству, у коме износи став да Милица Делевић и Расим Љајић треба да прихвате позив Српске напредне странке и прикључе се новој влади. А да је тај позив добио Горан Јешић, он, би како каже, и њега подржао. Уз то, Ђилас у овом писму износи и низ примедаба на рачун своје странке и позива на извлачење поука после губитка избора. Са својим ставом очигледно је остао у мањини јер је врх ДС-а закључио да Делевићевој и Љајићу не да подршку за улазак у кабинет Ивице Дачића. Чињеницу да је писмо намењено најужем руководству партије уопште доспело у јавност и ставове које износи други човек партије, аналитичари оцењују као пад странке у једну од најдубљих криза из које може да изађе само ако направи „велико спремање”. За оне који помније прате политичка дешавања иступање Ђиласа ипак није потпуно изненађење. У једном интервјуу који је недавно дао он је оценио да странка не сме да се цепа, али да мора да се реформише и лиши неких људи који су се користили ДС-ом. Уколико, како је рекао, те његове идеје не буду биле прихваћене, он задржава право да одлучи о неким својим другим корацима. У критикама на рачун врха партије Ђилас није усамљен. Председник општине Инђија Горан Јешић рекао је недавно да је очекивао да лидер партије Борис Тадић, због лошег изборног резултата, понуди оставку на место шефа странке јер је „одговорност за тренутно стање на ономе ко је доносио највише одлука, а то је у овом случају Борис Тадић”. Демократска странка, како каже Ђорђе Вукадиновић, уредник листа „Нова српска политичка мисао”, није „пуцала” од неке велике слоге ни док су ређали само политичке успехе, а камоли сада када су кола кренула низа страну. Питање је само, хоће ли бити нових расцепа. „Тадићева харизма је очигледно нарушена при чему је неуспех у формирању владе заправо много већи ударац од помало несрећног пораза на председничким изборима. Ипак мислим да је чак и уздрмани Тадић и даље прва личност те странке и једини са киме се они могу надати неком повратку на велика врата”, оцењује Вукадиновић. Ђилас и Пајтић су, каже, способни менаџери, Ђилас чак са врло добрим оценама у јавном мњењу, али за сада препознатљиви ипак само као локални, односно регионални играчи без много упоришта јужно од Саве и Дунава. „Међутим, за разлику од Тадића они имају конкретну власт у Београду и Војводини тако да би вероватно тешко одолео неком њиховом заједничком удару. Ово је за ДС доба великих искушења, али ако желе да се икада врате на власт мораће да остану јединствени. А ако се буду цепали делиће се на најмање три стран(к)е – Тадићеву, Ђиласову и Пајтићеву. А можда и Јеремићеву”, сматра Вукадиновић. Чињеница је да је партија ровита када губи изборе јер је то највећи шок који доводи до организационих, идеолошких и кадровских промена, каже професор Владимир Гоати, председник Транспарентности Србија, и додаје да је питање шта може да буде окидач тих промена. „Може да буде вероватно и то писмо, али и било који други повод јер странка је очигледно зрела за неку врсту одговора на тај шок. Из ове ситуације, изузев оставке лидера, излази се једино слободним и поштеним унутарпартијским изборима за лидера странке. Уколико то буду намештени избори као што су, по правилу, у нашим странкама, ако се покуша, као што се до сада радило, да лидери обесмишљавају унутарпартијске изборе, то био нови шок за странку чији исход би било тешко предвидети”, каже Гоати. За Дејана Вук Станковића нема дилеме да и кроз ово писмо као и кроз раније иступе Ђилас покушава да у јавности афирмише своје гледање на ДС, а оно се очигледно разликује и у неким конкретним случајевима, али и принципијелно у погледу приступа политичким питањима у Србији. „Епилог ћемо видети на Скупштини ДС-а. И није искључено да како време буде протицало и како Ђилас буде у јавности афирмисао свој поглед на ДС да он буде озбиљан противкандидат Тадићу. Да то није тако не би ове ствари излазиле у јавност, на површину, то би остало на обичној унутарстраначкој размени мишљења. Овде је очигледно улог много већи”, процењује Станковић. То што се појављују неки људи у ДС-у који желе да кажу да се својим ставовима разликују од званичне и владајуће верзије у политици ДС-а, како истиче, не мора нужно да буде рђаво. ДС је на неки начин релаксиран власти и треба да се бави собом, да види како ће да изађе из ове позиције. „Сумњам да могу да напредују у бирачком телу уколико све остане исто или се ствари сломе на другом-трећем ешелону функционера. Све ово што се догодило показује да им је потребна редефиниција политичка, идеолошка, кадровска, потребно им је свеобухватно спремање. Да ли ће Ђилас бити генератор тих промена или ће оне доћи од других функционера или самог Тадића епилог ће бити на скупштини странке”, каже Станковић. ИЗ ПИСМА ДРАГАНА ЂИЛАСА ПРЕДСЕДНИШТВУ ДС-а У прилично дугачком писму Ђилас између осталог каже да је његова странка изгубила изборе јер су грађани њен четворогодишњи рад лоше оценили и да из тога треба извући поуке или „можемо да се правимо да нисмо ништа криви да је погрешио народ или да је СНС, Дачић, УРС или било ко трећи крив за све”. Храброст је данас, како је оценио, дати као опозиција своје најбоље људе будућој влади да раде оно што знају најбоље да раде. Можда ће тако мање радити за странку али ће исто или више радити за грађане. Он се пита да ли је исправно опозиционо деловање бојкот власти или инсистирање на „дозвољеним и недозвољеним коалицијама”. „Да ли ће наш будући рад или нерад бити сведен на бојкот и на изговоре они су црвено-црна коалиција или они су непринципијелни бивши коалициони партнери. Ако је тако, ја мислим да је то лоше да тако никакву поуку из свог пораза нисмо извукли”, написао је Ђилас. По његовим речима, одговорни људи немају право да својим бојкотом из политичких разлога не учествују у вођењу ове земље, ако им је пружена коректна професионална прилика да то раде. Чињеница да је после ових избора потврђена европска оријентација Србије тера нас да се мењамо, написао је Ђилас и додао да свако ко то не разуме, нема шта да тражи на политичкој сцени Србије. „Сви који мисле да Србија после избора одржаних 6. маја није другачија земља него 2008, греше и, по мом мишљењу, те своје грешке ће плаћати и убудуће”, пише Ђилас. „Можемо и да се правимо да наше одговорности нема, да су за изборни резултат криви сви други осим нас, али је то сигуран начин да ДС склизне до границе цензуса и изгуби позицију коју је градила 20 година”, указао је Ђилас. Он је подсетио да Српска напредна странка претходне четири године није гласала ни за један једини европски закон у Србији, и да ДС не треба да следи ту праксу. „Склапати за будућност коалиције које могу највише да ураде, на свим нивоима, без обзира на политичку историју странака и страначких односа. Узимати стручњаке на свим нивоима без обзира којој странци припадају, јер су људи, а не странке одлучујући фактор у борби против кризе која је пред нама без обзира да ли смо опозиција или позиција”, поручио је Ђилас својим колегама. Ј. Церовина (Политика) |