Politika: Kome je pisao Đilas

Samo dve nedelje pošto je uzburkao javnost kritikama koje je izneo na račun svog stranačkog kolege Vuka Jeremića zbog novca koji namerava da potroši u Njujorku u vreme dok predsedava Generalnoj skupštini UN, Dragan Đilas, zamenik predsednika Demokratske stranke, juče je ponovo „izbacio” svoju stranku u žižu interesovanja javnosti. Naime, na sajtu RTS-a, a juče se pojavilo Đilasovo pismo, koje je uputio članovima predsedništva partije dan uoči sednice ovog stranačkog tela pošto nije mogao da prisustvuje sastanku jer je na putu u inostranstvu, u kome iznosi stav da Milica Delević i Rasim Ljajić treba da prihvate poziv Srpske napredne stranke i priključe se novoj vladi. A da je taj poziv dobio Goran Ješić, on, bi kako kaže, i njega podržao.

Uz to, Đilas u ovom pismu iznosi i niz primedaba na račun svoje stranke i poziva na izvlačenje pouka posle gubitka izbora. Sa svojim stavom očigledno je ostao u manjini jer je vrh DS-a zaključio da Delevićevoj i Ljajiću ne da podršku za ulazak u kabinet Ivice Dačića. Činjenicu da je pismo namenjeno najužem rukovodstvu partije uopšte dospelo u javnost i stavove koje iznosi drugi čovek partije, analitičari ocenjuju kao pad stranke u jednu od najdubljih kriza iz koje može da izađe samo ako napravi „veliko spremanje”.

Za one koji pomnije prate politička dešavanja istupanje Đilasa ipak nije potpuno iznenađenje. U jednom intervjuu koji je nedavno dao on je ocenio da stranka ne sme da se cepa, ali da mora da se reformiše i liši nekih ljudi koji su se koristili DS-om. Ukoliko, kako je rekao, te njegove ideje ne budu bile prihvaćene, on zadržava pravo da odluči o nekim svojim drugim koracima.

U kritikama na račun vrha partije Đilas nije usamljen. Predsednik opštine Inđija Goran Ješić rekao je nedavno da je očekivao da lider partije Boris Tadić, zbog lošeg izbornog rezultata, ponudi ostavku na mesto šefa stranke jer je „odgovornost za trenutno stanje na onome ko je donosio najviše odluka, a to je u ovom slučaju Boris Tadić”.

Demokratska stranka, kako kaže Đorđe Vukadinović, urednik lista „Nova srpska politička misao”, nije „pucala” od neke velike sloge ni dok su ređali samo političke uspehe, a kamoli sada kada su kola krenula niza stranu. Pitanje je samo, hoće li biti novih rascepa.

„Tadićeva harizma je očigledno narušena pri čemu je neuspeh u formiranju vlade zapravo mnogo veći udarac od pomalo nesrećnog poraza na predsedničkim izborima. Ipak mislim da je čak i uzdrmani Tadić i dalje prva ličnost te stranke i jedini sa kime se oni mogu nadati nekom povratku na velika vrata”, ocenjuje Vukadinović.

Đilas i Pajtić su, kaže, sposobni menadžeri, Đilas čak sa vrlo dobrim ocenama u javnom mnjenju, ali za sada prepoznatljivi ipak samo kao lokalni, odnosno regionalni igrači bez mnogo uporišta južno od Save i Dunava.

„Međutim, za razliku od Tadića oni imaju konkretnu vlast u Beogradu i Vojvodini tako da bi verovatno teško odoleo nekom njihovom zajedničkom udaru. Ovo je za DS doba velikih iskušenja, ali ako žele da se ikada vrate na vlast moraće da ostanu jedinstveni. A ako se budu cepali deliće se na najmanje tri stran(k)e – Tadićevu, Đilasovu i Pajtićevu. A možda i Jeremićevu”, smatra Vukadinović.

Činjenica je da je partija rovita kada gubi izbore jer je to najveći šok koji dovodi do organizacionih, ideoloških i kadrovskih promena, kaže profesor Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, i dodaje da je pitanje šta može da bude okidač tih promena.

„Može da bude verovatno i to pismo, ali i bilo koji drugi povod jer stranka je očigledno zrela za neku vrstu odgovora na taj šok. Iz ove situacije, izuzev ostavke lidera, izlazi se jedino slobodnim i poštenim unutarpartijskim izborima za lidera stranke. Ukoliko to budu namešteni izbori kao što su, po pravilu, u našim strankama, ako se pokuša, kao što se do sada radilo, da lideri obesmišljavaju unutarpartijske izbore, to bio novi šok za stranku čiji ishod bi bilo teško predvideti”, kaže Goati.

Za Dejana Vuk Stankovića nema dileme da i kroz ovo pismo kao i kroz ranije istupe Đilas pokušava da u javnosti afirmiše svoje gledanje na DS, a ono se očigledno razlikuje i u nekim konkretnim slučajevima, ali i principijelno u pogledu pristupa političkim pitanjima u Srbiji.

„Epilog ćemo videti na Skupštini DS-a. I nije isključeno da kako vreme bude proticalo i kako Đilas bude u javnosti afirmisao svoj pogled na DS da on bude ozbiljan protivkandidat Tadiću. Da to nije tako ne bi ove stvari izlazile u javnost, na površinu, to bi ostalo na običnoj unutarstranačkoj razmeni mišljenja. Ovde je očigledno ulog mnogo veći”, procenjuje Stanković.

To što se pojavljuju neki ljudi u DS-u koji žele da kažu da se svojim stavovima razlikuju od zvanične i vladajuće verzije u politici DS-a, kako ističe, ne mora nužno da bude rđavo. DS je na neki način relaksiran vlasti i treba da se bavi sobom, da vidi kako će da izađe iz ove pozicije.

„Sumnjam da mogu da napreduju u biračkom telu ukoliko sve ostane isto ili se stvari slome na drugom-trećem ešelonu funkcionera. Sve ovo što se dogodilo pokazuje da im je potrebna redefinicija politička, ideološka, kadrovska, potrebno im je sveobuhvatno spremanje. Da li će Đilas biti generator tih promena ili će one doći od drugih funkcionera ili samog Tadića epilog će biti na skupštini stranke”, kaže Stanković.

IZ PISMA DRAGANA ĐILASA PREDSEDNIŠTVU DS-a

U prilično dugačkom pismu Đilas između ostalog kaže da je njegova stranka izgubila izbore jer su građani njen četvorogodišnji rad loše ocenili i da iz toga treba izvući pouke ili „možemo da se pravimo da nismo ništa krivi da je pogrešio narod ili da je SNS, Dačić, URS ili bilo ko treći kriv za sve”.

Hrabrost je danas, kako je ocenio, dati kao opozicija svoje najbolje ljude budućoj vladi da rade ono što znaju najbolje da rade. Možda će tako manje raditi za stranku ali će isto ili više raditi za građane.

On se pita da li je ispravno opoziciono delovanje bojkot vlasti ili insistiranje na „dozvoljenim i nedozvoljenim koalicijama”. „Da li će naš budući rad ili nerad biti sveden na bojkot i na izgovore oni su crveno-crna koalicija ili oni su neprincipijelni bivši koalicioni partneri. Ako je tako, ja mislim da je to loše da tako nikakvu pouku iz svog poraza nismo izvukli”, napisao je Đilas.

Po njegovim rečima, odgovorni ljudi nemaju pravo da svojim bojkotom iz političkih razloga ne učestvuju u vođenju ove zemlje, ako im je pružena korektna profesionalna prilika da to rade.

Činjenica da je posle ovih izbora potvrđena evropska orijentacija Srbije tera nas da se menjamo, napisao je Đilas i dodao da svako ko to ne razume, nema šta da traži na političkoj sceni Srbije. „Svi koji misle da Srbija posle izbora održanih 6. maja nije drugačija zemlja nego 2008, greše i, po mom mišljenju, te svoje greške će plaćati i ubuduće”, piše Đilas. „Možemo i da se pravimo da naše odgovornosti nema, da su za izborni rezultat krivi svi drugi osim nas, ali je to siguran način da DS sklizne do granice cenzusa i izgubi poziciju koju je gradila 20 godina”, ukazao je Đilas. On je podsetio da Srpska napredna stranka prethodne četiri godine nije glasala ni za jedan jedini evropski zakon u Srbiji, i da DS ne treba da sledi tu praksu.

„Sklapati za budućnost koalicije koje mogu najviše da urade, na svim nivoima, bez obzira na političku istoriju stranaka i stranačkih odnosa. Uzimati stručnjake na svim nivoima bez obzira kojoj stranci pripadaju, jer su ljudi, a ne stranke odlučujući faktor u borbi protiv krize koja je pred nama bez obzira da li smo opozicija ili pozicija”, poručio je Đilas svojim kolegama.

J. Cerovina

(Politika)