понедељак, 08. август 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Други левичарски талас запљуснуо Латинску Америку
Хроника

Политика: Други левичарски талас запљуснуо Латинску Америку

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 03. јул 2022.

 Латинску Америку запљускује други левичарски талас, који је прошлог месеца стигао и до конзервативних упоришта каква је Колумбија, а сад су све очи упрте у Бразил, где се очекује да ће бивши председник Луис Инасио Лула да Силва поново доћи на чело државе.

Колумбија је важила за десничарски бастион, али је у јуну први пут у својој историји изабрала левичарског шефа државе Густава Петра – бившег герилца и сенатора. Његова обећања су: подиже порезе за најбогатије, повећава социјална давања, забрањује нова нафтна истраживања и преиспитује сарадњу с Америком у борби против шверца дроге.

Као главни разлози зашто су се колумбијски бирачи окренули левици наводе се економски проблеми и пораст неједнакости, при чему је, пише тамошњи лист „Република”, и домаћа валута ових дана на историјском минимуму у односу на амерички долар. Од почетка пандемије вируса корона, Латинска Америка се суочила са растом цена и мањом понудом послова, што је „пресудило” бројним десничарским, традиционално проамеричким владама.

Прошле јесени је и на председничким изборима у Чилеу победио левичар Габријел Борић, који је са 36 година постао најмлађи шеф државе у историји ове земље. Познат је по томе што је као један од вођа студентског покрета захтевао боље и јефтиније образовање. Борић је био и један од лидера антивладиних протеста за време владавине конзервативног милијардера Себастијана Пињере кад су демонстранти издејствовали промену устава заосталог из времена диктатуре.

И на председничким изборима у Перуу прошле године је победио социјалиста Педро Кастиљо, који је раније радио као наставник у школи без воде и канализације. Већ неколико година у Мексику влада Андрес Мануел Лопез Обрадор, чији се мандат често описује као мешавина популизма и левице. У Аргентини су се на сцену вратили перонисти кад је Алберто Фернандез изгласан за шефа државе, док је за његову потпредседницу изабрана бивша председница Кристина Фернандез де Киршнер. И поред тога што је Ево Моралес драматично уклоњен с власти у Боливији, његова странка се пре две године вратила на власт, док је његов партијски саборац Луис Арсе изгласан за председника.

Моралес је био представник првог левичарског таласа у Латинској Америци, познатог и као ружичаста плима. Нови миленијум је донео и нове лидере, поборнике социјалистичких идеја који су долазили на власт у региону где су се подразумевале либерална економија и чврста сарадња са Сједињеним Државама. О Угу Чавезу у Венецуели, Моралесу у Боливији, Лула да Силви у Бразилу и другим лидерима говорило се као о левичарима који су милионе људи извукли из беде. И поред тога што су бројне од ових влада остваривале и значајан економски раст, углавном су све смењиване и то не увек на изборима. На крају је мало шта остало од левичарског бума, који је лансирао и више левичарских државница. Међу њима су биле Кристина Фернандез де Кишнер, Мишел Башеле у Чилеу и Дилма Русеф, Силвина сарадница и касније бразилска председница, коју су сенатори сменили оптуживши је за корупцију.

За разлику од чавистичког председника Николаса Мадура у Венецуели, Вашингтон признаје да су лидери новог ружичастог таласа легитимни владари. У Белој кући се највише прибојавају да ће се земље од Аргентине до Колумбије, притиснуте економским невољама и очекивањима становништва, још више окренути кинеским инвестицијама. Како пише магазин „Тајм”, Пекинг је крајње заинтересован да буде најважнији економски партнер Латинској Америци, чиме би повећао политичку моћ у региону који Вашингтон сматра својим „двориштем”.

Од нових левичарских влада се не очекује да ће правити проблем Америци као што то раде Венецуела или Куба, али се ипак верује да ће због јачања левичарског фронта Вашингтону бити теже да притиска Каракас и Хавану. То се видело и на прошломесечном самиту северноамеричких и јужноамеричких земаља у Лос Анђелесу. Како вашингтонске власти нису позвале Кубу, Венецуелу и Никарагву, председници Мексика, Хондураса, Гватемале и Салвадора су одбили да дођу. Аргентински председник се појавио, али је критиковао домаћине поручујући да би волео да је самит другачије изгледао због „тишине одсутних земаља”.

Током епидемије вируса корона, Латинска Америка се суочила с највећим сиромаштвом у последњих 20 година па новим властима неће бити лако да се изборе с привредним падом и високом инфлацијом.

Највећу јужноамеричку економију, Бразил, избори очекују на јесен, а садашње анкете дају огромну предност Лули да Силви, за време чије владавине је земља постигла огроман привредни раст. Садашњи председник Жаир Болсонаро, популиста и ултраконзервативац, много је изгубио на популарности за време епидемије одбацујући опасност од ковида 19.

И други ружичасти талас чине и левичарке. Осим Кристине Фернандез де Киршнер, ту је и Симоара Кастро, бивша прва дама Хондураса, која је прошле године победила на председничким изборима у својој земљи. У региону где је друштвена и економска класа најчешће и судбина ипак је највећу пажњу привукла Франсија Маркез, од недавно прва црнкиња – колумбијска потпредседница. Франсија Маркез је одрасла у крајњој беди,  спавала је на земљаном поду, радила у руднику и као кућна помоћница. Јавност је за ову самохрану мајку први пут чула пре неколико година кад се као еколошка активисткиња у сиромашном планинском крају успротивила међународним рударским компанијама.

Јелена Стевановић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер