Politika: Drugi levičarski talas zapljusnuo Latinsku Ameriku

 Latinsku Ameriku zapljuskuje drugi levičarski talas, koji je prošlog meseca stigao i do konzervativnih uporišta kakva je Kolumbija, a sad su sve oči uprte u Brazil, gde se očekuje da će bivši predsednik Luis Inasio Lula da Silva ponovo doći na čelo države.

Kolumbija je važila za desničarski bastion, ali je u junu prvi put u svojoj istoriji izabrala levičarskog šefa države Gustava Petra – bivšeg gerilca i senatora. Njegova obećanja su: podiže poreze za najbogatije, povećava socijalna davanja, zabranjuje nova naftna istraživanja i preispituje saradnju s Amerikom u borbi protiv šverca droge.

Kao glavni razlozi zašto su se kolumbijski birači okrenuli levici navode se ekonomski problemi i porast nejednakosti, pri čemu je, piše tamošnji list „Republika”, i domaća valuta ovih dana na istorijskom minimumu u odnosu na američki dolar. Od početka pandemije virusa korona, Latinska Amerika se suočila sa rastom cena i manjom ponudom poslova, što je „presudilo” brojnim desničarskim, tradicionalno proameričkim vladama.

Prošle jeseni je i na predsedničkim izborima u Čileu pobedio levičar Gabrijel Borić, koji je sa 36 godina postao najmlađi šef države u istoriji ove zemlje. Poznat je po tome što je kao jedan od vođa studentskog pokreta zahtevao bolje i jeftinije obrazovanje. Borić je bio i jedan od lidera antivladinih protesta za vreme vladavine konzervativnog milijardera Sebastijana Pinjere kad su demonstranti izdejstvovali promenu ustava zaostalog iz vremena diktature.

I na predsedničkim izborima u Peruu prošle godine je pobedio socijalista Pedro Kastiljo, koji je ranije radio kao nastavnik u školi bez vode i kanalizacije. Već nekoliko godina u Meksiku vlada Andres Manuel Lopez Obrador, čiji se mandat često opisuje kao mešavina populizma i levice. U Argentini su se na scenu vratili peronisti kad je Alberto Fernandez izglasan za šefa države, dok je za njegovu potpredsednicu izabrana bivša predsednica Kristina Fernandez de Kiršner. I pored toga što je Evo Morales dramatično uklonjen s vlasti u Boliviji, njegova stranka se pre dve godine vratila na vlast, dok je njegov partijski saborac Luis Arse izglasan za predsednika.

Morales je bio predstavnik prvog levičarskog talasa u Latinskoj Americi, poznatog i kao ružičasta plima. Novi milenijum je doneo i nove lidere, pobornike socijalističkih ideja koji su dolazili na vlast u regionu gde su se podrazumevale liberalna ekonomija i čvrsta saradnja sa Sjedinjenim Državama. O Ugu Čavezu u Venecueli, Moralesu u Boliviji, Lula da Silvi u Brazilu i drugim liderima govorilo se kao o levičarima koji su milione ljudi izvukli iz bede. I pored toga što su brojne od ovih vlada ostvarivale i značajan ekonomski rast, uglavnom su sve smenjivane i to ne uvek na izborima. Na kraju je malo šta ostalo od levičarskog buma, koji je lansirao i više levičarskih državnica. Među njima su bile Kristina Fernandez de Kišner, Mišel Bašele u Čileu i Dilma Rusef, Silvina saradnica i kasnije brazilska predsednica, koju su senatori smenili optuživši je za korupciju.

Za razliku od čavističkog predsednika Nikolasa Madura u Venecueli, Vašington priznaje da su lideri novog ružičastog talasa legitimni vladari. U Beloj kući se najviše pribojavaju da će se zemlje od Argentine do Kolumbije, pritisnute ekonomskim nevoljama i očekivanjima stanovništva, još više okrenuti kineskim investicijama. Kako piše magazin „Tajm”, Peking je krajnje zainteresovan da bude najvažniji ekonomski partner Latinskoj Americi, čime bi povećao političku moć u regionu koji Vašington smatra svojim „dvorištem”.

Od novih levičarskih vlada se ne očekuje da će praviti problem Americi kao što to rade Venecuela ili Kuba, ali se ipak veruje da će zbog jačanja levičarskog fronta Vašingtonu biti teže da pritiska Karakas i Havanu. To se videlo i na prošlomesečnom samitu severnoameričkih i južnoameričkih zemalja u Los Anđelesu. Kako vašingtonske vlasti nisu pozvale Kubu, Venecuelu i Nikaragvu, predsednici Meksika, Hondurasa, Gvatemale i Salvadora su odbili da dođu. Argentinski predsednik se pojavio, ali je kritikovao domaćine poručujući da bi voleo da je samit drugačije izgledao zbog „tišine odsutnih zemalja”.

Tokom epidemije virusa korona, Latinska Amerika se suočila s najvećim siromaštvom u poslednjih 20 godina pa novim vlastima neće biti lako da se izbore s privrednim padom i visokom inflacijom.

Najveću južnoameričku ekonomiju, Brazil, izbori očekuju na jesen, a sadašnje ankete daju ogromnu prednost Luli da Silvi, za vreme čije vladavine je zemlja postigla ogroman privredni rast. Sadašnji predsednik Žair Bolsonaro, populista i ultrakonzervativac, mnogo je izgubio na popularnosti za vreme epidemije odbacujući opasnost od kovida 19.

I drugi ružičasti talas čine i levičarke. Osim Kristine Fernandez de Kiršner, tu je i Simoara Kastro, bivša prva dama Hondurasa, koja je prošle godine pobedila na predsedničkim izborima u svojoj zemlji. U regionu gde je društvena i ekonomska klasa najčešće i sudbina ipak je najveću pažnju privukla Fransija Markez, od nedavno prva crnkinja – kolumbijska potpredsednica. Fransija Markez je odrasla u krajnjoj bedi,  spavala je na zemljanom podu, radila u rudniku i kao kućna pomoćnica. Javnost je za ovu samohranu majku prvi put čula pre nekoliko godina kad se kao ekološka aktivistkinja u siromašnom planinskom kraju usprotivila međunarodnim rudarskim kompanijama.

Jelena Stevanović

(Politika)