Politika: Da li je moguć SAO „severni Kosmet”

Srbi sa Kosova i Metohije različito gledaju na ideju o proglašenju nezavisnosti severa Kosova. Dok jedni smatraju da je to odlična zamisao, drugi ovu „hipotetičku ideju” tumače kao krivično delo za koje je po Ustavu Srbije zaprećena kazna do 12 godina zatvora.

Državni sekretar u Ministarstvu za KiM i predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a za Kosmet Zvonimir Stević smatra da državni vrh ovaj zahtev treba ozbiljno da razmotri. Sličan stav izneo je u nedelju njegov partijski šef i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je rekao da podržava stav Srba da ne žele da žive u nezavisnom Kosovu.

„Proglašenje nezavisnosti opština Kosovske Mitrovice, Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka bilo bi iznuđeno rešenje, imajući u vidu da se Srbi hvataju za slamku spasa. I Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, kao i Kumanovski sporazum iznuđeni su i nepovoljni dokumenti, ali bez obzira na to što ne valjaju, oni ipak opstaju”, kaže za „Politiku” Stević podsećajući da bi međunarodna zajednica morala da „prihvati izražavanje nezadovoljstva Srba, njihovu borbu za pravdu i pravo, kao što je to učinila 1999. godine otvoreno se stavljajući na stranu Albanaca”.

Iako je svestan da bi proglašenjem nezavisnosti severa pokrajine Srbi južno od Ibra „preživljavali pravu golgotu”, načelnik pećkog okruga Stojan Dončić smatra da bi to ipak bila odlična ideja.

„Neka se bar neko spasi. Tada će početi da se cepa fantomska država, koju su zdušno podržali zapadni moćnici. Uostalom, kada je Priština mogla da proglasi nezavisnost, zašto to ne bi bilo moguće i u srpskim sredinama, ako se zna da je samoopredeljenje jedno od demokratskih prava svakog čoveka”, kaže načelnik pećkog okruga u kome živi oko devet hiljada Srba, uglavnom povratnika.

Iako je prištinska štampa Zajednicu srpskih opština i naselja na KiM označila kao autora ideje i već „postojeće deklaracije kojom će se proglasiti nezavisnost”, njen potpredsednik Marko Jakšić kaže da je Kosmet neotuđivi deo države Srbije i da „po Ustavu niko nema pravo da odvaja nijedan deo države, jer bi snosio krivičnu odgovornost, za šta je zaprećena kazna zatvora od 12 godina”. Osim toga, Jakšić smatra da bi Albanci voleli da se sever Kosova otcepi, kako bi mogli da uzmu Preševo i Bujanovac.

Na kraju, postavlja se pitanje da li je ideja o proglašenju nezavisnosti severa zaista ostvariva i da li bi takva teritorija mogla da opstane s obzirom na ranija iskustva sa srpskim različitim „SAO teritorijama”.

Istoričar Čedomir Antić smatra da želja za proglašenjem nezavisnosti zapravo predstavlja samo poruku Srba sa severa KiM o Srbiji.

„Mi smo sličnu situaciju imali sa Republikom Srpskom Krajinom, koja je proglašena tek kada je Srbija već prihvatila Unprofor, i time posredno priznala granice Republike Hrvatske koje su uspostavljene u doba realnog socijalizma”, podseća Antić i primećuje da je tada verovatno i Miloševićev režim malo podržao Srbe da tim ekstremizmom suzbiju opoziciju Vens–Ovenovom planu i dolazak Unprofora.

„U ovom slučaju, oni koji nameravaju da proglase nezavisnost, vide da ova vlast, koja je njih potpuno zaboravila, ne samo da shvata realnost, već čak ide u susret težnjama EU i SAD. Oni time povećavaju svoju cenu, ako to ne završi na način na koji je završila Srpska Krajina, nekom ’olujom’ na koju bi Srbija zatvorila oba oka, što je već nekoliko puta pokazala da je sposobna, a da niko od političara nije stradao zbog takvog beslovesnog ponašanja”, kaže Antić.

S obzirom na t o da nijedna od tih teritorija nije opstala, pitanje je da li bi eventualno „nezavisno severno Kosovo”, moglo da opstane bez saglasnosti Beograda. Podsećajući da Miloševićeva Srbija nije prihvatila nezavisnost tih srpskih krajina izvan Srbije, Antić veruje da bi slično bilo i sa ovom vlašću.

B. Radomirović

B. Mitrinović

(Politika)