петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Да ли је могућ САО „северни Космет”
Хроника

Политика: Да ли је могућ САО „северни Космет”

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 22. новембар 2011.

Срби са Косова и Метохије различито гледају на идеју о проглашењу независности севера Косова. Док једни сматрају да је то одлична замисао, други ову „хипотетичку идеју” тумаче као кривично дело за које је по Уставу Србије запрећена казна до 12 година затвора.

Државни секретар у Министарству за КиМ и председник Покрајинског одбора СПС-а за Космет Звонимир Стевић сматра да државни врх овај захтев треба озбиљно да размотри. Сличан став изнео је у недељу његов партијски шеф и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, који је рекао да подржава став Срба да не желе да живе у независном Косову.

„Проглашење независности општина Косовске Митровице, Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока било би изнуђено решење, имајући у виду да се Срби хватају за сламку спаса. И Резолуција 1244 Савета безбедности, као и Кумановски споразум изнуђени су и неповољни документи, али без обзира на то што не ваљају, они ипак опстају”, каже за „Политику” Стевић подсећајући да би међународна заједница морала да „прихвати изражавање незадовољства Срба, њихову борбу за правду и право, као што је то учинила 1999. године отворено се стављајући на страну Албанаца”.

Иако је свестан да би проглашењем независности севера покрајине Срби јужно од Ибра „преживљавали праву голготу”, начелник пећког округа Стојан Дончић сматра да би то ипак била одлична идеја.

„Нека се бар неко спаси. Тада ће почети да се цепа фантомска држава, коју су здушно подржали западни моћници. Уосталом, када је Приштина могла да прогласи независност, зашто то не би било могуће и у српским срединама, ако се зна да је самоопредељење једно од демократских права сваког човека”, каже начелник пећког округа у коме живи око девет хиљада Срба, углавном повратника.

Иако је приштинска штампа Заједницу српских општина и насеља на КиМ означила као аутора идеје и већ „постојеће декларације којом ће се прогласити независност”, њен потпредседник Марко Јакшић каже да је Космет неотуђиви део државе Србије и да „по Уставу нико нема право да одваја ниједан део државе, јер би сносио кривичну одговорност, за шта је запрећена казна затвора од 12 година”. Осим тога, Јакшић сматра да би Албанци волели да се север Косова отцепи, како би могли да узму Прешево и Бујановац.

На крају, поставља се питање да ли је идеја о проглашењу независности севера заиста остварива и да ли би таква територија могла да опстане с обзиром на ранија искуства са српским различитим „САО територијама”.

Историчар Чедомир Антић сматра да жеља за проглашењем независности заправо представља само поруку Срба са севера КиМ о Србији.

„Ми смо сличну ситуацију имали са Републиком Српском Крајином, која је проглашена тек када је Србија већ прихватила Унпрофор, и тиме посредно признала границе Републике Хрватске које су успостављене у доба реалног социјализма”, подсећа Антић и примећује да је тада вероватно и Милошевићев режим мало подржао Србе да тим екстремизмом сузбију опозицију Венс–Овеновом плану и долазак Унпрофора.

„У овом случају, они који намеравају да прогласе независност, виде да ова власт, која је њих потпуно заборавила, не само да схвата реалност, већ чак иде у сусрет тежњама ЕУ и САД. Они тиме повећавају своју цену, ако то не заврши на начин на који је завршила Српска Крајина, неком ’олујом’ на коју би Србија затворила оба ока, што је већ неколико пута показала да је способна, а да нико од политичара није страдао због таквог бесловесног понашања”, каже Антић.

С обзиром на т о да ниједна од тих територија није опстала, питање је да ли би евентуално „независно северно Косово”, могло да опстане без сагласности Београда. Подсећајући да Милошевићева Србија није прихватила независност тих српских крајина изван Србије, Антић верује да би слично било и са овом влашћу.

Б. Радомировић

Б. Митриновић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер