Policija Njujorka ukinula program za špijuniranje muslimana

Njujorška policija raspustila je ove nedelje jedinicu za špijuniranje građana islamske veroispovesti jer program nije otkrio nijednu terorističku ćeliju, a veoma je uznemiravao muslimane, kojima se kršilo pravo na privatnost.

Transparent sa prošlogodišnjih protesta kaže: Njujorška policijo, prestani da me uhodiš

Eufemistički nazvana Demografska jedinica godinama je nadgledala muslimansku populaciju u Njujorku u potrazi za pojedincima koji su povezani sa terorizmom. Stanovnici su praćeni i pored toga što nisu prekršili nijedan zakon niti su bili osumnjičeni za neko krivično delo, pa ni za zavereništvo protiv Amerike.

Program su godinama kritikovale grupe za zaštitu ljudskih prava, a policija je, objavljujući rasformiranje jedinice, priznala da on nije doveo ni do jednog značajnog traga. Promena pravca vezuje se, pre svega, za dolazak izuzetno liberalnog Bila de Blazija na mesto gradonačelnika.

„Ova reforma veoma je važan korak ka smirivanju tenzija između policije i zajednica kojima policija služi, tako da policajci i naši građani mogu da pomognu jedni drugima da jure zaista loše momke”, kazao je prvi čovek Njujorka.

„Njujork tajms” je u uvodniku pozdravio ovu odluku i primetio da je, ukidanjem ovog programa, policija na dobrom putu da vrati poverenje građana. Specijalna jedinica formirana je 2003. i njen rad uglavnom se svodio na to da inspektori u civilu prisluškuju muslimane u prodavnicama, restoranima, džamijama i na fakultetima. Angažovani su i plaćeni doušnici, kojima je rečeno da se infiltriraju među studente posvećene veri, jer „biti religiozni musliman jeste indikator terorizma”.

Muslimani Njujorka protestovali su, upozoravajući da su žrtve diskriminacije, odnosno da su „na radaru” snaga reda, ne zbog toga što su uradili nešto loše, već samo zato što su pripadnici jedne grupe. Iz Arapsko-američkog udruženja Njujorka poručivali su da se muslimani osećaju kao da je svaki njihov korak sumnjiv. Policija je na mapi imala ucrtana gotovo sva mesta na kojima se kreću, što je grubo kršenje privatnosti i, po rečima ove organizacije, „psihološki rat” protiv građana islamske veroispovesti.

Njujork je sličan problem imao i šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada je policija kontrolisala čitave socijalne ili političke grupe, poput radikalnih „Crnih pantera”. Kada je ova organizacija na sudu oslobođena optužbi da je planirali da raznese policijske stanice i tržne centre, grad Njujork se složio da ubuduće nalaže prismotre uz obavezan sudski nalog i saradnju sudskih vlasti.

Međutim, posle terorističkih napada na Ameriku, 11. septembra 2001, ovaj sporazum je olabavljen, pa je policija opet dobila slobodu da u potrazi za zaverenicima nadgleda čitave grupe.

Njujorške vlasti odustale su od ovakvih metoda, iako im je jedan federalni sud nedavno dao za pravo da nastave sa spornim programom. Po toj presudi, odbačena je tužba osmoro muslimana protiv njujorške policije, uz obrazloženje da policija nije mogla da bude „u potrazi za aktivnostima muslimanskih terorista bez kontrole same muslimanske zajednice”.

Američki mediji podvlače da to što pozdravljaju ukidanje programa nikako ne znači da se zalažu i za zaustavljanje drugih mera koje će sprečiti nove terorističke napade na Ameriku i njene građane. Kritika je bila usmerena isključivo na neustavno mešanje u živote ljudi koji su zainteresovali policiju isključivo zbog verske pripadnosti.

J. Stevanović

(Politika)