Полиција Њујорка укинула програм за шпијунирање муслимана

Њујоршка полиција распустила је ове недеље јединицу за шпијунирање грађана исламске вероисповести јер програм није открио ниједну терористичку ћелију, а веома је узнемиравао муслимане, којима се кршило право на приватност.

Транспарент са прошлогодишњих протеста каже: Њујоршка полицијо, престани да ме уходиш

Еуфемистички названа Демографска јединица годинама је надгледала муслиманску популацију у Њујорку у потрази за појединцима који су повезани са тероризмом. Становници су праћени и поред тога што нису прекршили ниједан закон нити су били осумњичени за неко кривично дело, па ни за завереништво против Америке.

Програм су годинама критиковале групе за заштиту људских права, а полиција је, објављујући расформирање јединице, признала да он није довео ни до једног значајног трага. Промена правца везује се, пре свега, за долазак изузетно либералног Била де Блазија на место градоначелника.

„Ова реформа веома је важан корак ка смиривању тензија између полиције и заједница којима полиција служи, тако да полицајци и наши грађани могу да помогну једни другима да јуре заиста лоше момке”, казао је први човек Њујорка.

„Њујорк тајмс” је у уводнику поздравио ову одлуку и приметио да је, укидањем овог програма, полиција на добром путу да врати поверење грађана. Специјална јединица формирана је 2003. и њен рад углавном се сводио на то да инспектори у цивилу прислушкују муслимане у продавницама, ресторанима, џамијама и на факултетима. Ангажовани су и плаћени доушници, којима је речено да се инфилтрирају међу студенте посвећене вери, јер „бити религиозни муслиман јесте индикатор тероризма”.

Муслимани Њујорка протестовали су, упозоравајући да су жртве дискриминације, односно да су „на радару” снага реда, не због тога што су урадили нешто лоше, већ само зато што су припадници једне групе. Из Арапско-америчког удружења Њујорка поручивали су да се муслимани осећају као да је сваки њихов корак сумњив. Полиција је на мапи имала уцртана готово сва места на којима се крећу, што је грубо кршење приватности и, по речима ове организације, „психолошки рат” против грађана исламске вероисповести.

Њујорк је сличан проблем имао и шездесетих и седамдесетих година двадесетог века, када је полиција контролисала читаве социјалне или политичке групе, попут радикалних „Црних пантера”. Када је ова организација на суду ослобођена оптужби да је планирали да разнесе полицијске станице и тржне центре, град Њујорк се сложио да убудуће налаже присмотре уз обавезан судски налог и сарадњу судских власти.

Међутим, после терористичких напада на Америку, 11. септембра 2001, овај споразум је олабављен, па је полиција опет добила слободу да у потрази за завереницима надгледа читаве групе.

Њујоршке власти одустале су од оваквих метода, иако им је један федерални суд недавно дао за право да наставе са спорним програмом. По тој пресуди, одбачена је тужба осморо муслимана против њујоршке полиције, уз образложење да полиција није могла да буде „у потрази за активностима муслиманских терориста без контроле саме муслиманске заједнице”.

Амерички медији подвлаче да то што поздрављају укидање програма никако не значи да се залажу и за заустављање других мера које ће спречити нове терористичке нападе на Америку и њене грађане. Критика је била усмерена искључиво на неуставно мешање у животе људи који су заинтересовали полицију искључиво због верске припадности.

Ј. Стевановић

(Политика)