Победа деснице на изборима у Холандији

У Холандији су одржани парламентарни избори, којима су доминирале економске теме и потреба да се смањи јавна потрошња.

Странка одлазећег премијера Јана Петера Балкенендеа забележила је најгори резултат у својој историји.

Балкененде је поднео оставку на положај лидера странке и вратио свој посланички мандат, након што се испоставило да је његова Демохришћанска странка тек четврта по броју освојених гласова.

Изјавио да је дошао тренутак да преузме политичку одговорност:

"Као и сви други кандидати, и ја сам водио кампању, а резултати су сада јасни. Рекао сам председнику своје странке и да више нећу бити посланик у парламенту."

Након пребројаних 90 одсто гласова води странка десног центра Народна странка за слободу и демократију (VVD), која подржава принципе слободног тржишта и радикалне резове у буџету.

Она има 31 мандат у парламенту од 150 места, само један више од Холандске лабуристичке странке.

VVD ће највероватније формирати нову коалициону владу.

Антиисламска Партија слободе Герта Вилдерса трећа је по броју освојених гласова са 24 освојена мандата.

Та странка је више него удвостручила број мандата и имаће више места у парламенту од странке досадашњег премијера.

Ови избори, четврти од 2002. године, расписани су због неслагања у коалиционој влади око холандске мисије у Авганистану. Мањински лабуристи напустили су владу, јер се нису сложили са продужењем учешћа холандских војника у мисији НАТО-а у Авганистану, што је заговарао премијер Балкененде.

Питање имиграције у другом плану

Последњих година изборним кампањама је доминирало питање великог прилива имиграната и њихове недовољне интеграције у холандско друштво. Овога пута није било тако, каже посланички кандидат Камран Ала:

"Главно питање на овим изборима је економија. Имамо рецесију, финансијску кризу и то су главне теме."

И око тога у Холандији постоји консензус - о имиграцији и националном идентитету расправља се у добрим временима, док у време рецесије бираче занимају економска питања.

Али, пола сата возом од Амстердама, у граду Алмери, не прихватају тај консензус.

Брине их не само економска ситуација, него и велики прилив усељеника и њихова недовољна интеграција у холандско друштво.

Размишљање 33-огодишње секретарице Кирстен Фенфелт је типично:

"Мислим да постоји проблем са странцима. Неки од њих не желе да раде, а хоће новац. За мене је то велики проблем јер у свом окружењу видим много таквих људи."

Вилдерс игра на две карте

Најконтроверзнији холандски политичар, екстремни десничар, Герт Вилдерс за сваки случај игра на обе карте. Вилдерс се на политичку сцену пробио критикујући велики прилив усељеника у Холандију, посебно из исламског света. Залаже се чак за то да се у Холандији забрани куран, јер је та, по њему, нетолерантна књига у сукобу са западним вредностима:

"Наравно да је економија важно питање. Људи су забринути због економске ситуације. Али брину их и питања безбедности и имиграције. Имиграција такодје има велике економске последице. Масовни прилив усељеника из земаља изван западне Европе Холандију кошта више 7 милијарди евра сваке године. Велики број овдашњих политичара одбија да повеже те две теме, али мислим да су оне нераскидиво повезане."

Повезивање економије и имиграције можда и није лоша стратегија. Неки посматрачи кажу да су холандски либерали, који би могли да освоје највећи број мандата у парламенту, практично прихватили Вилдерсов програм за сузбијање имиграције.

Сам Вилдерс би могао да се нађе у позицији да игра кључну улогу у формирању коалиције десничарских странака. У последњој ТВ дебати пред гласање показао је амбицију да постане заменик премијера.

(BBC)