Pobeda desnice na izborima u Holandiji

U Holandiji su održani parlamentarni izbori, kojima su dominirale ekonomske teme i potreba da se smanji javna potrošnja.

Stranka odlazećeg premijera Jana Petera Balkenendea zabeležila je najgori rezultat u svojoj istoriji.

Balkenende je podneo ostavku na položaj lidera stranke i vratio svoj poslanički mandat, nakon što se ispostavilo da je njegova Demohrišćanska stranka tek četvrta po broju osvojenih glasova.

Izjavio da je došao trenutak da preuzme političku odgovornost:

"Kao i svi drugi kandidati, i ja sam vodio kampanju, a rezultati su sada jasni. Rekao sam predsedniku svoje stranke i da više neću biti poslanik u parlamentu."

Nakon prebrojanih 90 odsto glasova vodi stranka desnog centra Narodna stranka za slobodu i demokratiju (VVD), koja podržava principe slobodnog tržišta i radikalne rezove u budžetu.

Ona ima 31 mandat u parlamentu od 150 mesta, samo jedan više od Holandske laburističke stranke.

VVD će najverovatnije formirati novu koalicionu vladu.

Antiislamska Partija slobode Gerta Vildersa treća je po broju osvojenih glasova sa 24 osvojena mandata.

Ta stranka je više nego udvostručila broj mandata i imaće više mesta u parlamentu od stranke dosadašnjeg premijera.

Ovi izbori, četvrti od 2002. godine, raspisani su zbog neslaganja u koalicionoj vladi oko holandske misije u Avganistanu. Manjinski laburisti napustili su vladu, jer se nisu složili sa produženjem učešća holandskih vojnika u misiji NATO-a u Avganistanu, što je zagovarao premijer Balkenende.

Pitanje imigracije u drugom planu

Poslednjih godina izbornim kampanjama je dominiralo pitanje velikog priliva imigranata i njihove nedovoljne integracije u holandsko društvo. Ovoga puta nije bilo tako, kaže poslanički kandidat Kamran Ala:

"Glavno pitanje na ovim izborima je ekonomija. Imamo recesiju, finansijsku krizu i to su glavne teme."

I oko toga u Holandiji postoji konsenzus - o imigraciji i nacionalnom identitetu raspravlja se u dobrim vremenima, dok u vreme recesije birače zanimaju ekonomska pitanja.

Ali, pola sata vozom od Amsterdama, u gradu Almeri, ne prihvataju taj konsenzus.

Brine ih ne samo ekonomska situacija, nego i veliki priliv useljenika i njihova nedovoljna integracija u holandsko društvo.

Razmišljanje 33-ogodišnje sekretarice Kirsten Fenfelt je tipično:

"Mislim da postoji problem sa strancima. Neki od njih ne žele da rade, a hoće novac. Za mene je to veliki problem jer u svom okruženju vidim mnogo takvih ljudi."

Vilders igra na dve karte

Najkontroverzniji holandski političar, ekstremni desničar, Gert Vilders za svaki slučaj igra na obe karte. Vilders se na političku scenu probio kritikujući veliki priliv useljenika u Holandiju, posebno iz islamskog sveta. Zalaže se čak za to da se u Holandiji zabrani kuran, jer je ta, po njemu, netolerantna knjiga u sukobu sa zapadnim vrednostima:

"Naravno da je ekonomija važno pitanje. Ljudi su zabrinuti zbog ekonomske situacije. Ali brinu ih i pitanja bezbednosti i imigracije. Imigracija takodje ima velike ekonomske posledice. Masovni priliv useljenika iz zemalja izvan zapadne Evrope Holandiju košta više 7 milijardi evra svake godine. Veliki broj ovdašnjih političara odbija da poveže te dve teme, ali mislim da su one neraskidivo povezane."

Povezivanje ekonomije i imigracije možda i nije loša strategija. Neki posmatrači kažu da su holandski liberali, koji bi mogli da osvoje najveći broj mandata u parlamentu, praktično prihvatili Vildersov program za suzbijanje imigracije.

Sam Vilders bi mogao da se nađe u poziciji da igra ključnu ulogu u formiranju koalicije desničarskih stranaka. U poslednjoj TV debati pred glasanje pokazao je ambiciju da postane zamenik premijera.

(BBC)