Petar Iskenderov: Novi šef Euleksa preti Srbima na severu Kosova

Misija EU na Kosovu definitivno skinula diplomatski veo

Pozdrav, generali!

Francuski general u penziji Gzavije Bu de Marnak, koji je 15. oktobra stupio na dužnost šefa civilno-policijske misije Evropske unije na Kosovu - Euleks, na vojnički je način skicirao planove i zadatke. Izjavivši da misija, u čijem se sastavu nalazi tri hiljade pripadnika i koja funkcioniše od decembra 2008. godine, „prelazi u narednu fazu“ svog rada, on je naglasio da će lično njegova „principijelna briga biti - uspostavljanje vladavine zakona na Severnom Kosovu, i nastavljanje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala“.

„Vladavina zakona na Severnom Kosovu“, gde kompaktno žive kosovski Srbi, davnašnja je mašta i programski zadatak svih osnovnih albanskih političkih snaga na Kosovu. Pod tom se formulacijom podrazumeva raspuštanje lokalnih srpskih organa samouprave, blokiranje veza Srba na obe strane administrativne granice sa ostalom Srbijom i nasilna integracija Srba u institucije samoproglašenog „nezavisnog Kosova“, koje nisu priznali ni Srbija, ni Rusija, ni OUN, niti, ako hoćete, čak ni sve države članice Evropske unije. Prema tome, Marnak je obelodanio samo zahteve jedne od strana kosovskog konflikta, prisvojivši od nje ne samo osnovne zahteve, nego čak i terminologiju, čime je i definitivno lišio svoj resor čak i naznake na objektivni pristup sa podjednakim odstojanjem.

Pokušajmo odgonetnuti pozadinu onog što se događa. I ovde će nam u pomoć priteći izjava, koju je nekoliko dana pre „inauguracije“ novog šefa civilno-policijske misije EU dao jedan od poslanika Skupštine Kosova, Driton Tali, upućena na adresu prethodnika De Marnaka. „Pozdravljam Vas, generale Kermabon, i zahvaljujem na tome, što ništa niste učinili za vreme Vašeg mandata“ – tim rečima je gospodin Tali ispratio drugog francuskog penzionisanog generala – Iva de Kermabona. „Vi, generale, niste radili ništa izgovarajući se da se ne može ništa uraditi za jednu noć. Ali Vi niste ni pokušavali da nešto uradite. Šta ste uradili imajući na raspolaganju resurse? Ništa. Manje i od ništa“ – kaže se u otvorenom pismu, koje je poslanik pročitao direktno u sali za sednice kosovskog parlamenta. Pri tom je posebni gnev parlamentarca izazvala nesposobnost generala De Kermabona i kompletne civilno-policijske misije Evropske unije na Kosovu da „istraži delatnost predstavnika Misije OUN za pitanja privremene administracije na Kosovu u vezi sa činjenicama mnogobrojnih zloupotreba, koje su oni činili“.[1]

Između albanskih političara Kosova i Misije OUN u Prištini postoje davnašnja trvenja. Radikalni lideri Albanaca nisu zadovoljni samim prisustvom OUN-ovskog predstavništva na teritoriji pokrajine, koju oni smatraju nezavisnom državom. Tim pre, imajući u vidu da se parametri i ovlašćenja delatnosti predstavnika OUN kao i pre regulišu rezolucijom Saveta bezbednosti broj 1244 od 10. juna 1999. godine, kojom se sve institucije vlasti na Kosovu – pored ostalog predsednik, vlada i parlament - kvalifikuju kao privremeni organi, koji funkcionišu pod kontrolom Ujedinjenih nacija.

A s obzirom da upravo taj Driton Tali ne spada u red najradikalnijih lidera Kosova, njegove ocene sasvim su indikativne. Delatnošću civilno-policijske misije EU u Prištini danas su nezadovoljni svi. Srbija, a naročito kosovski Srbi, smatraju samo njeno prisustvo sumnjivim sa aspekta međunarodnog prava i optužuju EU za „puzeću“ realizaciju plana bivšeg specijalnog predstavnika generalnog sekretara OUN Martija Ahtisarija o davanju Kosovu nezavisnosti. Uz to još, odluka o novom produžetku roka delatnosti Misije – do leta 2012. godine – doneo je ranije ove godine Savet Evropske unije, iako glavna međunarodna ovlašćenja na Kosovu pripadaju i dalje OUN i njenom Savetu bezbednosti.

Albanske vlasti, opet, smatraju da predstavnici Evropske unije treba da aktivnije izgrađuju institucije kosovske nezavisnosti i, pored ostalog, doprinose realizaciji „Strategije za Severno Kosovo“, koju su krajem 2009. godine razradili šef kosovske vlade Hašim Tači i rukovodilac Međunarodne civilne kancelarije u Prištini Piter Fejt.

U svetlu svega gore izloženog prve programske izjave novog šefa Misije EU, generala De Marnaka, omogućavaju da se izvede zaključak, da je njegov resor odlučio da se aktivnije kreće na koloseku albanskih zahteva. Teško da general, koji je 2007. i 2008. godine komandovao multinacionalnim snagama KFOR na Kosovu, ne shvata, da problem „uspostavljanja vladavine zakona“ postoji ne toliko u Srbima naseljenim severnim područjima pokrajine, koliko u samoj Prištini. I ovde je reč, pored ostalog, o činjenicama umešanosti u korupciju, šverc i druge kriminalne radnje činovnika ne samo OUN, nego i same Evropske unije. Uz to su još krajem 2009. godine sami saradnici civilno-policijske misije EU počeli istragu o mnogobrojnim činjenicama prestupa, koje su izvršili saradnici kosovskih specijalnih službi, koji su izvršavali narudžbine lokalnih albanskih političara na eliminisanju svojih konkurenata. Pored ostalog, međunarodni policajci su uhapsili bivšeg saradnika kosovske službe bezbednosti Nazima Blacu i jednog od rukovodilaca Demokratske partije Kosova Azema Sulju. Njima je inkriminisana organizacija mnogobrojnih presupa, usmerenih u pravcu likvidacije političkih protivnika, uglavnom aktivista „Demokratske lige Kosova“ predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, koji je podneo ostavku 27. septembra. Prema priznanju samog Nazima Blace, on je lično umešan u 17 teških prestupa. Među njima su ubistva od 1999. do 2006. godine aktivista „Demokratske lige Kosova“. A naređenja su mu davali funkcioneri „Demokratske partije Kosova“ Hašima Tačija - koji je došao na vlast krajem 2007. godine.[2]

Međutim, od tada se istraga očigledno vodi sa smanjenom marljivošću. Jer, prema raspoloživim informacijama, u materijalima istrage našla su se imena lično premijera Hašima Tačija, zatim poslanika Skupštine Kosova i drugih ličnosti, koje su ključni provodnici zapadne strategije prema Kosovu. Dirnuti u njih – znači baciti senku na „demokratske“ ciljeve i zadatke SAD i Evropske unije. Prema scenariju arhitekata „Novog svetskog poretka“, lideri kosovskih Albanaca mogu vršiti isključivo političke „rokade“ u okvirima opšteg sistema zadržavanja i protivteže. Kosovskim Srbima u tom scenariju nema mesta. Očigledno zato oni, parafrazirajući penzionisanog generala De Marnaka, nisu ni odani stvari „vladavine prava“...

(Fond strateške kulture, 19.10.2010)

[1] Bota Sot, 08.10.2010.

[2] Koha Ditore, 02.12.2009.