Петар Искендеров: Нови шеф Еулекса прети Србима на северу Косова

Мисија ЕУ на Косову дефинитивно скинула дипломатски вео

Поздрав, генерали!

Француски генерал у пензији Гзавије Бу де Марнак, који је 15. октобра ступио на дужност шефа цивилно-полицијске мисије Европске уније на Косову - Еулекс, на војнички је начин скицирао планове и задатке. Изјавивши да мисија, у чијем се саставу налази три хиљаде припадника и која функционише од децембра 2008. године, „прелази у наредну фазу“ свог рада, он је нагласио да ће лично његова „принципијелна брига бити - успостављање владавине закона на Северном Косову, и настављање борбе против корупције и организованог криминала“.

„Владавина закона на Северном Косову“, где компактно живе косовски Срби, давнашња је машта и програмски задатак свих основних албанских политичких снага на Косову. Под том се формулацијом подразумева распуштање локалних српских органа самоуправе, блокирање веза Срба на обе стране административне границе са осталом Србијом и насилна интеграција Срба у институције самопроглашеног „независног Косова“, које нису признали ни Србија, ни Русија, ни ОУН, нити, ако хоћете, чак ни све државе чланице Европске уније. Према томе, Марнак је обелоданио само захтеве једне од страна косовског конфликта, присвојивши од ње не само основне захтеве, него чак и терминологију, чиме је и дефинитивно лишио свој ресор чак и назнаке на објективни приступ са подједнаким одстојањем.

Покушајмо одгонетнути позадину оног што се догађа. И овде ће нам у помоћ притећи изјава, коју је неколико дана пре „инаугурације“ новог шефа цивилно-полицијске мисије ЕУ дао један од посланика Скупштине Косова, Дритон Тали, упућена на адресу претходника Де Марнака. „Поздрављам Вас, генерале Кермабон, и захваљујем на томе, што ништа нисте учинили за време Вашег мандата“ – тим речима је господин Тали испратио другог француског пензионисаног генерала – Ива де Кермабона. „Ви, генерале, нисте радили ништа изговарајући се да се не може ништа урадити за једну ноћ. Али Ви нисте ни покушавали да нешто урадите. Шта сте урадили имајући на располагању ресурсе? Ништа. Мање и од ништа“ – каже се у отвореном писму, које је посланик прочитао директно у сали за седнице косовског парламента. При том је посебни гнев парламентарца изазвала неспособност генерала Де Кермабона и комплетне цивилно-полицијске мисије Европске уније на Косову да „истражи делатност представника Мисије ОУН за питања привремене администрације на Косову у вези са чињеницама многобројних злоупотреба, које су они чинили“.[1]

Између албанских политичара Косова и Мисије ОУН у Приштини постоје давнашња трвења. Радикални лидери Албанаца нису задовољни самим присуством ОУН-овског представништва на територији покрајине, коју они сматрају независном државом. Тим пре, имајући у виду да се параметри и овлашћења делатности представника ОУН као и пре регулишу резолуцијом Савета безбедности број 1244 од 10. јуна 1999. године, којом се све институције власти на Косову – поред осталог председник, влада и парламент - квалификују као привремени органи, који функционишу под контролом Уједињених нација.

А с обзиром да управо тај Дритон Тали не спада у ред најрадикалнијих лидера Косова, његове оцене сасвим су индикативне. Делатношћу цивилно-полицијске мисије ЕУ у Приштини данас су незадовољни сви. Србија, а нарочито косовски Срби, сматрају само њено присуство сумњивим са аспекта међународног права и оптужују ЕУ за „пузећу“ реализацију плана бившег специјалног представника генералног секретара ОУН Мартија Ахтисарија о давању Косову независности. Уз то још, одлука о новом продужетку рока делатности Мисије – до лета 2012. године – донео је раније ове године Савет Европске уније, иако главна међународна овлашћења на Косову припадају и даље ОУН и њеном Савету безбедности.

Албанске власти, опет, сматрају да представници Европске уније треба да активније изграђују институције косовске независности и, поред осталог, доприносе реализацији „Стратегије за Северно Косово“, коју су крајем 2009. године разрадили шеф косовске владе Хашим Тачи и руководилац Међународне цивилне канцеларије у Приштини Питер Фејт.

У светлу свега горе изложеног прве програмске изјаве новог шефа Мисије ЕУ, генерала Де Марнака, омогућавају да се изведе закључак, да је његов ресор одлучио да се активније креће на колосеку албанских захтева. Тешко да генерал, који је 2007. и 2008. године командовао мултинационалним снагама КФОР на Косову, не схвата, да проблем „успостављања владавине закона“ постоји не толико у Србима насељеним северним подручјима покрајине, колико у самој Приштини. И овде је реч, поред осталог, о чињеницама умешаности у корупцију, шверц и друге криминалне радње чиновника не само ОУН, него и саме Европске уније. Уз то су још крајем 2009. године сами сарадници цивилно-полицијске мисије ЕУ почели истрагу о многобројним чињеницама преступа, које су извршили сарадници косовских специјалних служби, који су извршавали наруџбине локалних албанских политичара на елиминисању својих конкурената. Поред осталог, међународни полицајци су ухапсили бившег сарадника косовске службе безбедности Назима Блацу и једног од руководилаца Демократске партије Косова Азема Суљу. Њима је инкриминисана организација многобројних пресупа, усмерених у правцу ликвидације политичких противника, углавном активиста „Демократске лиге Косова“ председника Косова Фатмира Сејдијуа, који је поднео оставку 27. септембра. Према признању самог Назима Блаце, он је лично умешан у 17 тешких преступа. Међу њима су убиства од 1999. до 2006. године активиста „Демократске лиге Косова“. А наређења су му давали функционери „Демократске партије Косова“ Хашима Тачија - који је дошао на власт крајем 2007. године.[2]

Међутим, од тада се истрага очигледно води са смањеном марљивошћу. Јер, према расположивим информацијама, у материјалима истраге нашла су се имена лично премијера Хашима Тачија, затим посланика Скупштине Косова и других личности, које су кључни проводници западне стратегије према Косову. Дирнути у њих – значи бацити сенку на „демократске“ циљеве и задатке САД и Европске уније. Према сценарију архитеката „Новог светског поретка“, лидери косовских Албанаца могу вршити искључиво политичке „рокаде“ у оквирима општег система задржавања и противтеже. Косовским Србима у том сценарију нема места. Очигледно зато они, парафразирајући пензионисаног генерала Де Марнака, нису ни одани ствари „владавине права“...

(Фонд стратешке културе, 19.10.2010)

[1] Bota Sot, 08.10.2010.

[2] Koha Ditore, 02.12.2009.