Одговор Драгана Ђиласа МК групи: Интересантно је што ме оптужује човек који је успео да без политичких притисака у потпуно тржишној утакмици купи три шећеране за девет евра

Одговор оснивача Савеза за Србију на текст ПР службе МК групе "Наводи Драгана Ђиласа су апсолутна лаж" (Данас, 15. август)

У саопштењу компаније МК комерц, која је у власништву Миодрага Костића, оптужен сам да сам изнео лаж у вези са откупом шећерне репе од ПКБ-а, односно да МК комерц никада ПКБ-у није плаћао шећерну репу по цени нижој од 34 евроцента.

Успут сам онако узгред извређан у маниру садашње власти како сам се обогатио на препродаји секунди које сам куповао, како медијски стручњаци из МК комерца кажу, уз енормне попусте и уз политичке притиске.

Више је него интересантно кад ме тако оптужи човек који је успео да без политичких притисака у потпуно тржишној утакмици, из које су пре тога избачени страни понуђачи, купи три шећеране за девет евра.

Замолио бих г. Костића и његову ПР службу да ми само не одговарају како је таква цена одређена због дугова шећерана јер су исти плаћени у далеко мањим износима од оних који су били на папиру. За разлику од г. Костића, ја ни у једној приватизацији нисам учествовао и ни са једном државном фирмом нисам радио.

У том постпетооктобарском периоду нисам био члан Демократске странке и јавно сам критиковао економски модел који је тада примењен, баш као што и сада то говорим за економски модел Александра Вучића.

Што се ПКБ-а тиче, била је јасно и јавно изражена жеља г. Костића да га купи на исти начин како је купио шећеране. За дугове. На једном скупу менаџера у Скупштини града сам му пред свима поручио да неће морати да се мучи да купује ПКБ за један или три евра и да га спасава, него ћемо то урадити ми као град и држава, што смо и учинили.

Ординарна је лаж да МК комерц није уговарао куповину шећерне репе по цени мањој од 35 евроценти. Када је град преузео ПКБ, затекао нас је уговор који је са МК комерцом потписао тадашњи директор г. Вељовић, по коме је тона репе плаћана 28 евроценти.

Уз то, већи део ове цене је плаћан компензацијом. МК комерц је ПКБ-у давао све што је потребно да би се репа посејала на око 1.500 хектара и то је компензовано приликом продаје репе. Финансијска средства која су била потребна ПКБ-у за сетву обезбеђивала је АИК банка врло повољним кредитима – са двоцифреном каматом. Бескрупулозност израбљивања ПКБ-а се додатно огледала у чињеници да је процену чистоће као и процента шећера у шећерној репи обављао сам купац, дакле МК комерц.

Када се све то урачуна – цена по тони је била далеко од 28 евроценти и реалан трошак МК комерца је био око 20 евроценти. Колика је то била пљачка показује податак да је после доласка новог руководства ПКБ – а цена повећана на 46 евроценти. Дакле, повећање је било 64% ако рачунате на цену од 28 евроценти, односно око 130% ако рачунате у односу на реалне трошкове МК комерца.

Подсетио бих г. Костића на разговор који смо имали приликом случајног сусрета на Копаонику када ми се пожалио како су му, цитирам, „моји лудаци из ПКБ-а“ рекли да ће раскинути уговор уколико се не повећа цена и да може да их тужи. Кад сам га упитао па што није тужио, рекао је да није луд да остане без 1.500 хектара под шећерном репом…

О томе како се понаша МК комерц на тржишту шећера, по којој цени га је продавао домаћим кондиторима и произвођачима сока у Србији, а по којој у Словенији, рецимо, већ сам говорио. И могу поново.

О томе како је нова напредњачка власт одмах донела одлуку о забрани извоза шећерне репе, чиме је омогућила енормну зараду домаћим шећеранама, већ сам говорио. И могу опет.

О лажима како је неопходно заштитити домаћу производњу шећера таквим мерама јер у тим шећеранама ради свега неколико стотина људи и да су све такве заштите у ствари заштите енормних зарада власника шећерана сам такође говорио. И могу опет.

Као што сам више пута рекао, у Србији је веома често, да не кажем скоро увек, у привредном ланцу из кога пребогати излазе појединци, на почетку или на крају истог – држава или државна фирма. Државна фирма која прескупо купује или прејефтино продаје свој производ приватним компанијама. Било би занимљиво истражити шта имају од имовине сви ти државни директори и да ли су је могли стећи од плате или не. Једног дана ће се порекло имовине свих људи у Србији укључујући и људе из политике морати преиспитати. Ни за кога не тврдим да је лопов, али мислим да би се многи нашли у незгодној ситуацији да објасне одакле им то што имају.

Како са сто хиљада плате купују станове, летују у скупоценим летовалиштима, лете приватним авионима, деца им иду у приватне школе, носе јакне од неколико хиљада евра… Мислим да би било изузетно корисно за све у Србији када би министар полиције г. Стефановић са грађанима поделио свој рецепт како неко ко има плату од 100.000 динара купи кућу од неколико стотина хиљада евра на Бежанијској коси.

Себично је да доктор Стефановић крије тајну свог успеха од грађана, који би, када би им он одао своју тајну, по том моделу могли да драстично побољшају свој животни стандард. Па да онај ко има плату од рецимо 25.000 динара купи стан у Београду од 100.000 евра.

Не знам како ми се десило да у одговору Миодрагу Костићу пређем на власт и извињавам се због тога. Случајно ми се омакло.

Уваженом господину Костићу, који нас је све у Србији као успешан бизнисмен годинама пре избијања кризе у Украјини убеђивао како је то стабилна сјајна земља и како тамо треба инвестирати, желим пуно успеха у даљем животу и раду.

(Данас)

Видети још:

МК Група одговара Ђиласу: Наводи Драгана Ђиласа о сарадњи МК групе с ПКБ-ом су „апсолутна лаж“

Драган Ђилас: Последњи одговор Бркићу – није тачно да државне фирме морају бити неуспешне, поштедите ме приче о „тржишту које све регулише“

Одговор Ђиласу - Јачај, државо, све моћнија

Драган Ђилас: Одговор Бркићу - Залажем се за "државни капитализам" и промену односа према страним инвеститорима

Миша Бркић: Економски програм "Савеза за Србију" - Заводљива утопија "демократског социјализма"

Програм Савеза за Србију од 30 тачака