Nenad Radičević: SAD Merkelovu špijunirale na svakom koraku

Frankfurt, Hajdelberg – Taman što su se članovi specijalne komisije Bundestaga usaglasili da jedan bivši sudija pregleda i proceni listu „meta” koje je nemački BND špijunirao za račun američke NSA, „Vikiliks” je aferu s američkim špijuniranjem Nemaca ponovo vratio na kancelarku Angelu Merkel. Organizacija DŽulijana Asanža objavila je dokumente američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) o prisluškivanim razgovorima Merkelove, njenih ministara i najbližih saradnika iz 2011, a iz kojih se vidi kakve dileme je zvanični Berlin imao oko načina rešavanja grčke dužničke krize.

Sada javnosti dostupni transkripti prisluškivanih razgovora Merkelove i njenog ličnog pomoćnika ukazuju da ona 2011. nije bila sigurna šta bi moglo spasti Grčku, da li rezanje dugova ili novi paketi finansijske pomoći.

„Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavljuje da ne zna šta da radi i da se pribojava da čak i dodatno otpisivanje dugova neće rešiti problem, jer Atina neće izaći na kraj ni sa ostatkom dugova”, konstatuju američki agenti u protokolu prisluškivanja od 11. oktobra 2011.

Kako ističu američki agenti koji su prisluškivali Merkelovu, ona nije bila sigurna ni da li bi Grčkoj dolazak tima finansijskih stručnjaka mogao da pomogne u pokušajima da stavi svoj finansijski sistem pod kontrolu.

Transkripti otkrivaju da je nemački ministar finansija Volfgang Šojble tada zastupao još jedan otpis dugova Grcima, dok je Merkelova pokušavala da ga u tome obuzda, a Francuska i tadašnji predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo su bili za „nežniji pristup”. Otpisu dugova se protivio tadašnji predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, dok američki agenti opisuju izvršnu direktorku Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard kao neopredeljenu.

Na kraju je Merkelova tražila da bude uveden porez na finansijske transakcije – što je i učinjeno 2012 – jer je smatrala da će to biti veliki korak ka postizanju nekog olakšanja za banke.

Iako nemački mediji juče ističu detalje o tome koliko je nemačkih bivših i sadašnjih ministara prisluškivano, oni koji pomno prate evropsku ekonomsko-finansijsku krizu uočiće da je baš tada, kada su Merkelova i Šojble imali dileme kako spasavati Grčku, na sastancima u nemačkoj vladi najčešće bio Kristof Brand, jedan od ključnih ljudi američke investicione banke Goldman Saks. Kako je 2013. otkrio poslovni dnevnik „Handelsblat”, u periodu od 2009. do 2012. Brand je čak 48 puta zakucao na vrata kancelarkinog kabineta i nadležnih ministarstava, što je dvostruko više sastanaka nego što je u nemačkoj vladi imao bilo koji ključni čovek neke velike nemačke banke.

„Zidojče cajtung” je tada ukazao da su Brandove posete dolazile uvek neposredno uoči ključnih pregovora Nemačke i ostalih evropskih partnera o tome kako rešavati probleme prezaduženih država evrozone. Tada su se mnogi zapitali da li Goldman Saks kreira nemačku politiku, a samim tim i kurs EU, ali je Merkelin najbliži saradnik Ekart fon Kleden izjavio da „nemačka vlada sve odluke donosi samostalno” i da je „sasvim logično da je u jeku ekonomske krize upućena na stručne savete vodećih bankara sveta, a ne samo na stručnjake Goldman Saksa”. On je potvrdio da je uz pomenutih Brandovih 48 poseta imao i dodatnih 25 sastanaka sa predstavnicima ove američke investicione banke, koja je poprilično uticala i na mnoge odluke zvanične Atine.

Inače, „Vikiliks” je objavio i da su britanski obaveštajci prisluškivali prvog čoveka odeljenja za Evropu u okviru Merkelinog kabineta, iz čega su otkrili kako će se Berlin na jednom od ključnih samita EU 2011. protiviti tome da se u okviru EU napravi specijalni instrument za finansijsku pomoć Grčkoj i zalagati za to da MMF za Grke napravi specijalni fond kojem će doprineti i zemlje Briksa.

Međutim, ovi detalji malo interesuju nemačke medije, koji su dobrim delom kreirali antigrčko raspoloženje u Nemačkoj. Ključno zaprepašćenje u nemačkim medijima uzrokovano je time što objavljeni dokumenti otkrivaju da su Amerikanci, ali i Britanci prisluškivali mnoge nemačke ministre, državne sekretare i ostale političare. „Vikiliks” je dnevnom listu „Zidojče cajtung” i regionalnim kanalima nemačkog javnog servisa NDR i VDR dostavio dokumente NSA u kojima su navedeni imena i brojevi telefona 69 zvaničnika, većinom u ministarstvima ekonomije, finansija i poljoprivrede.

Ovo otkriće dolazi u trenutku kada je vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata delom prevazišla nesuglasice oko afere s BND-om, pa je komisija Bundestaga prihvatila predlog Socijaldemokratske partije da bivši sudija Kurt Graulih bude nezavisna osoba koja će proučiti kontroverznu listu „meta” koje je BND špijunirao za račun NSA. Njegov glavni posao će da bude da otkrije koliko su „meta” zapravo evropski političari i da o tome izvesti parlamentarnu komisiju.

Ovim je zvanični Berlin mislio da će ovu temu, koja opterećuje odnose sa SAD, skloniti sa dnevnog reda, ali je „Vikiliksovo” otkriće pokvarilo taj naum. Premda su otkrivena dokumenta o prisluškivanju između 2010. i 2012. godine, vest je ponovo odjeknula u Nemačkoj jer je dokumentacija pokazala da Amerikanci prisluškuju nemačku vladu još iz vremena pre nego što je njeno sedište premešteno iz Bona u Berlin.

„Oskar Lafonten je samo nekoliko meseci bio nemački ministar finansija u Bonu. Dužnost je preuzeo u jesen 1998, a sa nje je otišao u martu 1999. Ali NSA ga nije zaboravila. On je na listi za prisluškivanje iz ove decenije pod: Finance Min Lafot. A ako neko bira taj broj, koji očigledno prisluškuju Amerikanci, dobiće sekretarijat aktuelnog ministra finansija Volfganga Šojblea”, ističe minhenski dnevnik i dodaje da to govori da program prisluškivanja nije bio napravljen za jednu osobu već za funkcije i da taj fenomen „ima tradiciju”.

Dok komentatori ovakvo delovanje nazivaju mafijaškim, nemački političari, kao i dosad, pokušavaju da to sve prikažu kao uobičajeno i očekivano.

(Politika)