петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ненад Радичевић: САД Меркелову шпијунирале на сваком кораку
Хроника

Ненад Радичевић: САД Меркелову шпијунирале на сваком кораку

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 04. јул 2015.

Франкфурт, Хајделберг – Таман што су се чланови специјалне комисије Бундестага усагласили да један бивши судија прегледа и процени листу „мета” које је немачки БНД шпијунирао за рачун америчке НСА, „Викиликс” је аферу с америчким шпијунирањем Немаца поново вратио на канцеларку Ангелу Меркел. Организација Џулијана Асанжа објавила је документе америчке Националне безбедносне агенције (НСА) о прислушкиваним разговорима Меркелове, њених министара и најближих сарадника из 2011, а из којих се види какве дилеме је званични Берлин имао око начина решавања грчке дужничке кризе.

Сада јавности доступни транскрипти прислушкиваних разговора Меркелове и њеног личног помоћника указују да она 2011. није била сигурна шта би могло спасти Грчку, да ли резање дугова или нови пакети финансијске помоћи.

„Немачка канцеларка Ангела Меркел изјављује да не зна шта да ради и да се прибојава да чак и додатно отписивање дугова неће решити проблем, јер Атина неће изаћи на крај ни са остатком дугова”, констатују амерички агенти у протоколу прислушкивања од 11. октобра 2011.

Како истичу амерички агенти који су прислушкивали Меркелову, она није била сигурна ни да ли би Грчкој долазак тима финансијских стручњака могао да помогне у покушајима да стави свој финансијски систем под контролу.

Транскрипти откривају да је немачки министар финансија Волфганг Шојбле тада заступао још један отпис дугова Грцима, док је Меркелова покушавала да га у томе обузда, а Француска и тадашњи председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо су били за „нежнији приступ”. Отпису дугова се противио тадашњи председник Европске централне банке Жан-Клод Трише, док амерички агенти описују извршну директорку Међународног монетарног фонда Кристин Лагард као неопредељену.

На крају је Меркелова тражила да буде уведен порез на финансијске трансакције – што је и учињено 2012 – јер је сматрала да ће то бити велики корак ка постизању неког олакшања за банке.

Иако немачки медији јуче истичу детаље о томе колико је немачких бивших и садашњих министара прислушкивано, они који помно прате европску економско-финансијску кризу уочиће да је баш тада, када су Меркелова и Шојбле имали дилеме како спасавати Грчку, на састанцима у немачкој влади најчешће био Кристоф Бранд, један од кључних људи америчке инвестиционе банке Голдман Сакс. Како је 2013. открио пословни дневник „Ханделсблат”, у периоду од 2009. до 2012. Бранд је чак 48 пута закуцао на врата канцеларкиног кабинета и надлежних министарстава, што је двоструко више састанака него што је у немачкој влади имао било који кључни човек неке велике немачке банке.

„Зидојче цајтунг” је тада указао да су Брандове посете долазиле увек непосредно уочи кључних преговора Немачке и осталих европских партнера о томе како решавати проблеме презадужених држава еврозоне. Тада су се многи запитали да ли Голдман Сакс креира немачку политику, а самим тим и курс ЕУ, али је Меркелин најближи сарадник Екарт фон Кледен изјавио да „немачка влада све одлуке доноси самостално” и да је „сасвим логично да је у јеку економске кризе упућена на стручне савете водећих банкара света, а не само на стручњаке Голдман Сакса”. Он је потврдио да је уз поменутих Брандових 48 посета имао и додатних 25 састанака са представницима ове америчке инвестиционе банке, која је поприлично утицала и на многе одлуке званичне Атине.

Иначе, „Викиликс” је објавио и да су британски обавештајци прислушкивали првог човека одељења за Европу у оквиру Меркелиног кабинета, из чега су открили како ће се Берлин на једном од кључних самита ЕУ 2011. противити томе да се у оквиру ЕУ направи специјални инструмент за финансијску помоћ Грчкој и залагати за то да ММФ за Грке направи специјални фонд којем ће допринети и земље Брикса.

Међутим, ови детаљи мало интересују немачке медије, који су добрим делом креирали антигрчко расположење у Немачкој. Кључно запрепашћење у немачким медијима узроковано је тиме што објављени документи откривају да су Американци, али и Британци прислушкивали многе немачке министре, државне секретаре и остале политичаре. „Викиликс” је дневном листу „Зидојче цајтунг” и регионалним каналима немачког јавног сервиса НДР и ВДР доставио документе НСА у којима су наведени имена и бројеви телефона 69 званичника, већином у министарствима економије, финансија и пољопривреде.

Ово откриће долази у тренутку када је владајућа коалиција демохришћана и социјалдемократа делом превазишла несугласице око афере с БНД-ом, па је комисија Бундестага прихватила предлог Социјалдемократске партије да бивши судија Курт Граулих буде независна особа која ће проучити контроверзну листу „мета” које је БНД шпијунирао за рачун НСА. Његов главни посао ће да буде да открије колико су „мета” заправо европски политичари и да о томе извести парламентарну комисију.

Овим је званични Берлин мислио да ће ову тему, која оптерећује односе са САД, склонити са дневног реда, али је „Викиликсово” откриће покварило тај наум. Премда су откривена документа о прислушкивању између 2010. и 2012. године, вест је поново одјекнула у Немачкој јер је документација показала да Американци прислушкују немачку владу још из времена пре него што је њено седиште премештено из Бона у Берлин.

„Оскар Лафонтен је само неколико месеци био немачки министар финансија у Бону. Дужност је преузео у јесен 1998, а са ње је отишао у марту 1999. Али НСА га није заборавила. Он је на листи за прислушкивање из ове деценије под: Финанце Мин Лафот. А ако неко бира тај број, који очигледно прислушкују Американци, добиће секретаријат актуелног министра финансија Волфганга Шојблеа”, истиче минхенски дневник и додаје да то говори да програм прислушкивања није био направљен за једну особу већ за функције и да тај феномен „има традицију”.

Док коментатори овакво деловање називају мафијашким, немачки политичари, као и досад, покушавају да то све прикажу као уобичајено и очекивано.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер