Наташа Кандић: Државе бивше СФРЈ политички неодговорне

Београд - У земљама некадашње СФРЈ нема политичке климе за бављење прошлошћу на одговоран начин, каже за Данас Наташа Кандић, директорка Фонда за хуманитарно право, поводом почетка акције „регионално одмрзавање“ током које ће се прикупљати милион потписа подршке за оснивање Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права почињеним од 1991. до 2001. на простору некадашње СФРЈ (РЕКОМ).

У Србији се годинама говори, истиче наша саговорница, да надлежне институције све чине да ухапсе Ратка Младића и Горана Хаџића, али ниједан политичар, ни тужилац не кажу зашто треба да буду ухапшени и за које ратне злочине.

- У Хрватској је главна тема ко је Хашком трибуналу предао аудио запис и транскрипте са Брионског састанка, а нико не помиње да је на том састанку тадашњи хрватски државни врх планирао етничко чишћење. У таквој клими, млади ће покушати да пренесу основну поруку Иницијативе РЕКОМ-а - да се за све злочине мора знати. Милион потписа је симболички важно. У исто време, у свим постјугословенским земљама млади започињу шестонедељну кампању прикупљања потписа подршке највећој регионалној иницијативи за оснивање РЕКОМ-а. Чињеница да кампању воде млади људи указује нам да они нису одговорни за ратне злочине, али да траже одговоран однос према наслеђу прошлости - истиче Кандић.

Да ли сте до сада разговарали са владама региона и какве су њихове реакције?

- Коалиција за РЕКОМ обратиће се председницима држава, премијерима и министрима спољних послова у последњој недељи јуна. До сада смо разговарали са председницима Србије и Хрватске и са бившим председником Косова и од њих смо добили подршку на коју рачунамо. Коалиција за РЕКОМ је 26. марта 2011. после трогодишње расправе усвојила Предлог статута РЕКОМ-а с којим ћемо се представити државама. Предстоји нам озбиљно јавно заговарање Иницијативе РЕКОМ да убедимо политичке елите да преузму процес суочавања са прошлошћу и прихвате обавезу да испуне захтев жртава, младих и других цивилних група за оснивање Регионалне комисије.

Да ли сте наишли на препреке при оснивању РЕКОМ-а?

- Препрека је било од почетка, не могу да верујем да смо успели да на регионалном нивоу донесемо тако важан документ као што је Статут РЕКОМ-а. До последњег тренутка страховали смо да нећемо успети да дођемо до компромиса. Пре тога, током три године консултативног процеса било је препрека које смо решавали само захваљујући томе што смо убеђивали једни друге да не можемо да прекинемо процес. У почетку је било незамисливо да ће се удружења жртава, која су једна друге гледала као непријатеље, окупити око једне заједничке идеје. Било нам је, такође, незамисливо да ћемо успети да у расправу укључимо цркве и верске заједнице, па се и то догодило. Насупрот државама, цивилна друштва постјугословенских земаља повезала је сазрела друштвена потреба суочавања са прошлошћу. Сада је време да државе том процесу дају државни карактер.

У којој мери су земље региона спремне за овакву комисију?

- Политичке елите не могу да одбију Иницијативу РЕКОМ која се залаже за чињенице о свим жртвама и ратним злочинима. Покушаће да одуговлаче процес одлучивања, али Коалиција за РЕКОМ неће одустати, нећемо им дати мира док не формирају РЕКОМ.

Како ће комисија функционисати, с обзиром на то да се у већини земаља које су некада биле у саставу СФРЈ ратни злочини који су почињени негирају?

- Сви негирају, умањују или прећуткују своје злочине и властиту одговорност, али када се на једном месту скупе све чињенице, судске и оне још неизговорене, политика ће изгубити свој утицај. Чињенице ће говорити, жртве ће својим гласом казивати шта им је учињено. Простор за лажи биће смањен. Политичке интерпретације све ће мање бити одрживе.

Да ли би РЕКОМ могао да допринесе стабилизацији односа у региону?

- Верујем да је РЕКОМ наш излаз из прошлости. Сведоци смо како су хашке пресуде хрватским генералима отвориле процес суочавања са прошлошћу, ма колико изгледало да је реч о још тврђем порицању и негирању злочина и одговорности. Али, тренутна ситуација у Хрватској показује да нам је потребна свеобухватна, фактографска, чињенична истина која ће бити прихваћена на територији некадашње СФРЈ. Она ће донети прекид балканске културе да жртве памтимо као бројке, увек без имена. Однос између Срба и Албанаца захтева суочавање са злочинима и жртвама. Регионална сарадња као услов европских интеграција је немогућа без признавања свих жртава и чињеница о ратним злочинима и РЕКОМ има потенцијал да допринесе стабилизацији у региону.

(М. Д. Миликић, Данас)