понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > НАЛЕД: Накнада нотара постала парафискални намет
Хроника

НАЛЕД: Накнада нотара постала парафискални намет

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 08. децембар 2014.

Изменама Закона о јавном бележништву којим се 30 одсто накнаде нотара уплаћује у буџет уведен је нови парафискални намет у Србији, саопштила је данас Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД).

Ако је Министарство правде закључило да су награде јавних бележника непримерено високе, онда је требало да инсистира на њиховом смањењу, а не да тај "вишак" преусмерава у буџет, оцењује се у новом Кварталном извештају о статусу реформи који објављује НАЛЕД. Додаје се и да је наведена измена закона у супротности са Законом о буџетском систему који прописује да висина таксе мора да буде примерена стварним трошковима пружања услуге.

- Парафискални намети су таксе и накнаде за које од државе не добијате никакву противуслугу или та услуга не одговара износу који сте платили - рекла је менаџерка за односе с владом у компанији Теленор, чланици НАЛЕД-а, Јасмина Вигњевић.

Она је навела да је НАЛЕД у сарадњи са Пројектом за боље услове пословања Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) ове године креирао други Регистар парафискалних намета који показује да привреда плаћа 384 непореских издатака од којих су 247 парафискални.

- Трошак који привреда има због преобимне администрације процењен је на 1,35 милијарди евра годишње, а високе накнаде нотара ће тај износ додатно повећати - рекла је Вигњевићева.

Према наводима НАЛЕД-а, систему нотара у Србији додатно се може замерити то што Министарство правде није препознало право место јавних бележника у систему електронске управе (е-управе). Налед је навео да уместо да канцеларије нотара приступају електронским базама, на пример катастра или Агенције за привредне регистре, од грађана и привреде траже одштампане изводе из тих институција.

- На тај начин је процедура овере постала далеко компликованија и скупља него што је то била у ранијем систему овере, а искључиво због застарелог концепта јавнобележничког система, који је примењен, без икакве визије - наводи се у НАЛЕД-овом извештају о статусу реформи.

Систем јавих бележника почео је у Србији да ради од 1. септембра ове године.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер