недеља, 28. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан: Рођен Вук Караџић, умро Слободан Пенезић Крцун, за председника САД изабран Линколн, одржан 1931. антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, основан Музеј примењене уметности
Хроника

На данашњи дан: Рођен Вук Караџић, умро Слободан Пенезић Крцун, за председника САД изабран Линколн, одржан 1931. антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, основан Музеј примењене уметности

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 06. новембар 2015.

На данашњи дан 1787. рођен је Вук Стефановић Караџић, реформатор српскогјезика и правописа. Издао је више збирки народних песама и приповедака, прву српску граматику ("Писменица") и речник (1818). Уређивао је алманах "Даница" и настојао да Европу упозна са српским народним благом.

Борио се против самовлашћа кнеза Милоша Обреновића и јаког фронта противника реформе језика. Умро је у Бечу 1864, а његови посмртни остаци су 1897. пренети из Беча у Београд и сахрањени уз Доситеја Обрадовића испред Саборне цркве у Београду.

Данас је петак, 6. новембар.

1632. Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо је у Тридесетогодишњем рату у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.

1661. Рођен је шпански краљ Карлос II, последњи монарх из династије шпанских Хабсбурга (1665-1700). После његове смрти почео је Рат за шпанско наслеђе (1701-14). Пошто није имао мушког потомка, за наследника је одредио Филипа Анжујског, унука Луја XИВ и оснивача бурбонске династије у Шпанији који је као Филип В ступио на престо након Утрехтског мира 1714.

1771. Рођен је немачки издавач и штампар Алојз Зенефелдер, који је 1796. пронашао хемијски поступак штампања, аутографију и литографију, а 1826. литографију у више боја. Написао је "Уџбеник литографије".

1814. Рођен је белгијски произвођач дувачких инструмената Адолф Сакс, који је 1840. изумео музички инструмент назван по њему саксофон.

1860. За председника САД изабран је Абрахам Линколн,који је у јануару 1863. прогласио ослобађање америчких робова. Током његовог мандата вођен је Амерички грађански рат (1861-65) у којем је Унија северних држава победила робовласнички Југ. Шест дана по завршетку рата убијен је у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј.W. Бут (Боотх).

1861. Рођен је канадски тренер Џејмс Нејсмит, који је 1891. измислио кошарку, као допунски спорт за играче америчког ногомета. У Европу је стигла преко америчких војника, а у наше крајеве кошарку је донео изасланик Црвеног крста Американац Вилијем Виланд 1923. приказавши је на курсу за учитеље у Београду.

1880. Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио је узрочника маларије, али није могао да објасни на који начин доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос је 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.

1893. У Петрограду је умро славни руски композитор Петар Иљич Чајковски, којег многи сматрају класиком руске музике. Његово дело, инспирисано народном музиком, бајкама и руском историјом, обухвата све музичке врсте, а најпознатији су шест симфонија, три клавирска концерта, опере "Евгеније Оњегин" и "Пикова дама", балет "Лабудово језеро" и увертира "Ромео и Јулија".

1911. Председник Мексика је постао Франсиско Мадеро,вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаса.

1917. После пет месеци борби, у Првом светском рату је победом западних савезника над Немцима окончана трећа битка код белгијског града Ипр. Линија фронта померена је за непуних десет километара, а погинуло је најмање 240.000 војника.

1931. Одржан је антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, након којег су студенти кренули у протестну шетњу Кнез Михаиловом улицом. Полиција је ухапсила 13 и ранила шест студената.

1943. Совјетска армија је у Другом светском рату ослободила Кијев након двогодишње немачке окупације.

1950. У Београду је основан Музеј примењене уметности Србије.

1964. У саобраћајној несрећи је погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник владе Србије и високи функционер Комунистичке партије. После Другог светског рата био је начелник ОЗНЕ за Србију, а потом министар унутрашњих послова Србије.

1975. На иницијативу краља Хасана почео је "Зеленимарш" у којем је 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду је потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.

1996. Бивша југословенска република Хрватска постала је 40.члан Савета Европе.

1999. Аустралијанци су на референдуму са 55 према 45 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.

2001. Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг изабран је за новог градоначелника Њујорка. Он је на том месту наследио Рудолфа Ђулијанија, који је био градоначелник у време септембарских терористичких напада.

2005. Монсињор Киро Стојанов постављен је у Скопљу у катедрали Пресветог срца Исусовог за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Он је први Македонац који је после 104 године преузео руковођење католичком црквом у земљи.

(РТ Војводине) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер