Н1: Србија на ПИСА тестирању спроведеног прошле године заузела 45. место, сваки трећи ученик не достиже основни ниво писмености

Колико је успешан образовни систем у Србији? Резултати ПИСА тестирања спроведеног 2018. показују да сваки трећи ученик, узраста од 15 година, не достиже основни ниво писмености. У тестирању је учествовало више од осам хиљада ђака, из више од 200 школа. А на питање Н1 - ко је одговоран за лоше рангирање српских ученика, министар Младен Шарчевић је одговорио вређањем новинарке Н1.

На ПИСА тесирању знање из математичке, читалачке и научне писмености показали су ђаци из 79 држава.

Најбоље резултате остварили су ученици из Кине и Сингапура, док се Србија нашла на 45. месту.

"Скор српских ученика је за око 40 поена нижи од ОЕЦД просека и просека ЕУ, ми немамо статистички помак ни на горе, ни на доле и у математичкој писмености је та линија још више права. Другим речима, ми заиста треба да организовано нападнемо проблем у образовању да бисмо направили помак", оцењује Марина Виденовић из Института  за психологију.

Док се искорак чека, резултати ПИСА теста тапкају у месту. На тестирању 2012. ђаци су заузели 43. место од 65 земаља. Подаци су тада показали и да је сваки трећи петанестогодишњак функционално неписмен. Слични резултати постигнути су и шест година касније, с тим што је знаје ученика рангирано за два места ниже.

Нова економија: Србија на ПИСА тестовима испод ОЕЦД просека

Србија је на ПИСА тестирању које је спроведено претходне године заузела 45. место, што значи да је пала за два места у односу на претходно истраживање у ком је учествовала.

Светска анализа квалитета средњошколског образовања која спроводи Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) се ради на сваке три године, а српски ђаци су 2012. године заузели 43. место у рангирању 65 земаља.

У претходном циклусу истраживања, 2015. године, Србија није учествовала због недостатка финансијских средстава.

Србија се на ПИСА лествици налази испод просека ОЕЦД, а од земаља бивше Југославије боље пласиране су Словенија (21. позиција) и Хрватска (29).

Ниже позиције заузеле су Црна Гора (52. место) и Босна и Херцеговина (62), која је по први пут учествовала у ПИСА тестиран ју.

Петнаестогодишњаци из Србије су у односу на своје вршњаке налазе незнатно испод средине лествице по свим мереним критеријумима, али се по начину оцењивања рангирају нешто лошије.

Од шест пролазних оцена које постоје на ПИСА тестирању, од један до шест, ђаци из Србије су оцењени двојком за разумевање прочитаног текста, као и за природноматематичка знања.

Више од 15% дечака из Србије је пријавило током анкете да очекују да ц́е радити у професији везаној за информационо-комуникационе технологије, док је тај проценат за девојчице значајно нижи – ни у једној земљи не прелази 3%.

На ПИСА тестирању је учесествовало 600 хиљада ђака из 79 заједница, којима су проверавали знање математике, природних наука и вештину читања.

Најбоље рангирана деца на последњем истраживању забележили су средњошколци из највећих градова у Кини (Пекинг, Шангај, Џиангсу, Хонг Конга, Макаа), који су се посебно рангирали, а најбољи ђаци Европе су Естонци.

Док је ресорни министар на конференцији за новинаре хвалио реформе које су уведене и напредак у образовању, за Н1, ипак, није желео да одговори ко је одговоран за постигнуте резултате ђака на тесту.

Н1: Резултати ипак показују да наши ученици нису постигли...

Шарчевић: Па зато што Ви нисте добро пазили на часу.

Н1: Само да завршим...

Шарчевић: Ја морам да журим, идем, чека ме делегација Белорусије, а очекивао сам креативно питање, нисте пазили на часу, да сте пазили на часу, поставили би (граматички правилно "бисте", прим. Н1) нормално питање.

Н1: Како Ви коментариште што ученици нису направили значајан успех у односу на 2012. годину, јер су пали за два места? Да ли се осећате одговорним?

Шарчевић: Опет Вам кажем, узмите преслушајте све што смо причали, па онда осмислите питање, ово је питање потпуно ван контекста.

Н1: Како коментаришете резултат?

Шарчевић: Па не коментаришем, морате да обновите лекцију. Ето Ви би (правилно "бисте", прим. Н1) на ПИСИ били јако слаби. Ја морам да кренем.

Новинарка агенције ФоНет Весна Вујић: Извините министре, тако се не односи према новинарима.

Шарчевић: Тако се не односи према једном министру.

Новинарка агенције ФоНет: Ми смо овде због јавног интереса и то је Ваш однос према јавном интересу, а не према нама лично.

Шарчевић: Ко је Вама шта рекао?

Новинарка агенције ФоНет: Рекли сте мојој колегиници, то је подједнако.

Шарчевић: Што Ви сад улазите са мном у полемику?

Новинарка агенције ФоНет: Хоћу да Вам кажем да не можете да се односите тако, Вама је делегација Белорусије важнија од овога да разјасните.

Шарчевић: Је л сте Ви чули питање како је постављено и Вама је то у реду?

Новинарка агенције ФоНет: Чула сам, треба да разјасните.

Пошто је министар напустио конференцију, врућ кромир остао је у рукама његове државне секретарке.

"Немојте заборавити да је реформа плана и програма наставе и учења свих предмета започела пре две године и тек је 2018./2019. школске године уведено за први и пети разред основне школе, односно први разред средње школе. Не можемо да очекујемо да та реформа донесе резултате 2018. године", одговорила је Анамарија Вичек, државна секретарка у Министарству просвете.

Када је у питању регион, у односу на Србију, боље су рангиране Хрватска и Словенија, док су ниже позиције заузеле Црна Гора, Босна и Херцеговина.

Из ресорног министарства су поручили и да очекују да ће уведена реформа српским ђацима омогућити бољи пласман на тестирању за три године, а да, ће како тврде, најбољи резултат бити постигнут на тесту 2024. године.

(Н1, Нова економија)