N1: Srbija na PISA testiranju sprovedenog prošle godine zauzela 45. mesto, svaki treći učenik ne dostiže osnovni nivo pismenosti

Koliko je uspešan obrazovni sistem u Srbiji? Rezultati PISA testiranja sprovedenog 2018. pokazuju da svaki treći učenik, uzrasta od 15 godina, ne dostiže osnovni nivo pismenosti. U testiranju je učestvovalo više od osam hiljada đaka, iz više od 200 škola. A na pitanje N1 - ko je odgovoran za loše rangiranje srpskih učenika, ministar Mladen Šarčević je odgovorio vređanjem novinarke N1.

Na PISA tesiranju znanje iz matematičke, čitalačke i naučne pismenosti pokazali su đaci iz 79 država.

Najbolje rezultate ostvarili su učenici iz Kine i Singapura, dok se Srbija našla na 45. mestu.

"Skor srpskih učenika je za oko 40 poena niži od OECD proseka i proseka EU, mi nemamo statistički pomak ni na gore, ni na dole i u matematičkoj pismenosti je ta linija još više prava. Drugim rečima, mi zaista treba da organizovano napadnemo problem u obrazovanju da bismo napravili pomak", ocenjuje Marina Videnović iz Instituta  za psihologiju.

Dok se iskorak čeka, rezultati PISA testa tapkaju u mestu. Na testiranju 2012. đaci su zauzeli 43. mesto od 65 zemalja. Podaci su tada pokazali i da je svaki treći petanestogodišnjak funkcionalno nepismen. Slični rezultati postignuti su i šest godina kasnije, s tim što je znaje učenika rangirano za dva mesta niže.

Nova ekonomija: Srbija na PISA testovima ispod OECD proseka

Srbija je na PISA testiranju koje je sprovedeno prethodne godine zauzela 45. mesto, što znači da je pala za dva mesta u odnosu na prethodno istraživanje u kom je učestvovala.

Svetska analiza kvaliteta srednjoškolskog obrazovanja koja sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) se radi na svake tri godine, a srpski đaci su 2012. godine zauzeli 43. mesto u rangiranju 65 zemalja.

U prethodnom ciklusu istraživanja, 2015. godine, Srbija nije učestvovala zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Srbija se na PISA lestvici nalazi ispod proseka OECD, a od zemalja bivše Jugoslavije bolje plasirane su Slovenija (21. pozicija) i Hrvatska (29).

Niže pozicije zauzele su Crna Gora (52. mesto) i Bosna i Hercegovina (62), koja je po prvi put učestvovala u PISA testiran ju.

Petnaestogodišnjaci iz Srbije su u odnosu na svoje vršnjake nalaze neznatno ispod sredine lestvice po svim merenim kriterijumima, ali se po načinu ocenjivanja rangiraju nešto lošije.

Od šest prolaznih ocena koje postoje na PISA testiranju, od jedan do šest, đaci iz Srbije su ocenjeni dvojkom za razumevanje pročitanog teksta, kao i za prirodnomatematička znanja.

Više od 15% dečaka iz Srbije je prijavilo tokom ankete da očekuju da će raditi u profesiji vezanoj za informaciono-komunikacione tehnologije, dok je taj procenat za devojčice značajno niži – ni u jednoj zemlji ne prelazi 3%.

Na PISA testiranju je učesestvovalo 600 hiljada đaka iz 79 zajednica, kojima su proveravali znanje matematike, prirodnih nauka i veštinu čitanja.

Najbolje rangirana deca na poslednjem istraživanju zabeležili su srednjoškolci iz najvećih gradova u Kini (Peking, Šangaj, DŽiangsu, Hong Konga, Makaa), koji su se posebno rangirali, a najbolji đaci Evrope su Estonci.

Dok je resorni ministar na konferenciji za novinare hvalio reforme koje su uvedene i napredak u obrazovanju, za N1, ipak, nije želeo da odgovori ko je odgovoran za postignute rezultate đaka na testu.

N1: Rezultati ipak pokazuju da naši učenici nisu postigli...

Šarčević: Pa zato što Vi niste dobro pazili na času.

N1: Samo da završim...

Šarčević: Ja moram da žurim, idem, čeka me delegacija Belorusije, a očekivao sam kreativno pitanje, niste pazili na času, da ste pazili na času, postavili bi (gramatički pravilno "biste", prim. N1) normalno pitanje.

N1: Kako Vi komentarište što učenici nisu napravili značajan uspeh u odnosu na 2012. godinu, jer su pali za dva mesta? Da li se osećate odgovornim?

Šarčević: Opet Vam kažem, uzmite preslušajte sve što smo pričali, pa onda osmislite pitanje, ovo je pitanje potpuno van konteksta.

N1: Kako komentarišete rezultat?

Šarčević: Pa ne komentarišem, morate da obnovite lekciju. Eto Vi bi (pravilno "biste", prim. N1) na PISI bili jako slabi. Ja moram da krenem.

Novinarka agencije FoNet Vesna Vujić: Izvinite ministre, tako se ne odnosi prema novinarima.

Šarčević: Tako se ne odnosi prema jednom ministru.

Novinarka agencije FoNet: Mi smo ovde zbog javnog interesa i to je Vaš odnos prema javnom interesu, a ne prema nama lično.

Šarčević: Ko je Vama šta rekao?

Novinarka agencije FoNet: Rekli ste mojoj koleginici, to je podjednako.

Šarčević: Što Vi sad ulazite sa mnom u polemiku?

Novinarka agencije FoNet: Hoću da Vam kažem da ne možete da se odnosite tako, Vama je delegacija Belorusije važnija od ovoga da razjasnite.

Šarčević: Je l ste Vi čuli pitanje kako je postavljeno i Vama je to u redu?

Novinarka agencije FoNet: Čula sam, treba da razjasnite.

Pošto je ministar napustio konferenciju, vruć kromir ostao je u rukama njegove državne sekretarke.

"Nemojte zaboraviti da je reforma plana i programa nastave i učenja svih predmeta započela pre dve godine i tek je 2018./2019. školske godine uvedeno za prvi i peti razred osnovne škole, odnosno prvi razred srednje škole. Ne možemo da očekujemo da ta reforma donese rezultate 2018. godine", odgovorila je Anamarija Viček, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete.

Kada je u pitanju region, u odnosu na Srbiju, bolje su rangirane Hrvatska i Slovenija, dok su niže pozicije zauzele Crna Gora, Bosna i Hercegovina.

Iz resornog ministarstva su poručili i da očekuju da će uvedena reforma srpskim đacima omogućiti bolji plasman na testiranju za tri godine, a da, će kako tvrde, najbolji rezultat biti postignut na testu 2024. godine.

(N1, Nova ekonomija)