Мухамед Јусуфспахић: И третирају нас и малтретирају

„Правни положај џамије следи правни положај заједнице србијанских муслимана, и још увек је нерешен, а није нерешив, само ако и мало добре воље има међу човечнима. Просто нам се свима намеће питање да ли овај народ уопште зове Бога”, каже у интервјуу „Политици“ муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић.

Да ли је то једини горући проблем који мучи београдске муслимане?

Горућих проба и проблема има, али од питања нашег свеукупног правног положаја у нашој земљи Србији – нема. То је наш највећи испит и искушење,јер из њега исходи сваки други, делатно-правно-имовински неспоразум који можемо имати са својом домовином. Напомињем, то јесте мука србијанских муслимана, не само београдских, јер се исте ствари чињенично дешавају и нишким, новосадским, новопазарским, шабачким муслиманима, и верујте ми да би набрајање градова потрајало.

Колико ваша заједница има богослужбених простора у Београду и колики, отприлике, број верника живи у главном граду?

Муслимани чине знатан део београдског живља, десет одсто, тако да је 15 клањалишта за око 185.000–200.000 београдских муслимана, рекло би се, мало, јер се ради о кућицама које уз Бајракли џамију користимо као молилишта Богу самом у разним београдским општинама. Ниједна наша џамија, као и наша прва, Бајракли, није добродошла овде, јер није легализован простор, Другачијесе не може схватити. С друге стране, од свеукупног споменутог броја муслимана, мали број су поклоници, клањачи Богу самом, па тако станемо у тај мали простор. Морам да напоменем да управо услед повећаног броја наших молитвених простора, број поклоника, клањача никада није био већи, вероватно и због тога што су им сада молилишта ближа, па је једноставније човеку.

Шта је са правним положајем Исламске заједнице Србије? Да ли се пред законом и Исламска заједница Србије и Исламска заједница у Србији третирају као традиционалне верске заједнице?

И третирају нас и малтретирају. Све су то наслаге неразума прошлости и жеља да се такво стање одржава и продубљује. Муслимани Србије треба да поштују и воле своју домовину, своју Србију, безусловно, самог Бога ради. Али и Србија нас треба да поштује, самог Бога ради, па и ако нас, њега ради, не може волети. Да су нека од споменутих права испуњена, првенствено регистар, а драже ми је рећи бележник, вероватно бисте постављали друга, лепша, питања, и добијали друге, лепше, одговоре, али ово јесте мука... Све то, па и успостава несрбијанске исламске заједнице, има за циљ изазивање нереда, угрожавање јавног реда, па и уређења. Муслиман Србије не треба да тражи себи другу домовину, већ да на најправнији и најисправнији начин себи избори равноправност, у сваком погледу, са осталим житељима Србије. Туда смо се уз Божју помоћ као србијански муслимани и запутили.

Да ли сте поднели захтев за реституцију имовине и имате ли процене колико имовине треба да буде враћено вашој заједници кроз процес реституције?

Доста имовине наше заједнице треба да буде повраћено нашим захтевом. Било би и више, јер нам је највише отето пре владавине атеиста, непобожних, а овај закон не обухвата раније отето.

Да ли има дијалога између Исламске заједнице Србије и Исламске заједнице у Србији? Има ли простора да се те две заједнице уједине?

Кад год нам је сами Бог пречи, тада нам је и право Божје прече. Право Божје нас учи да сваки род, свако тло, сваки језик, свака држава, има право на своју заједницу алахољубних-богољубних, муслимана, и на заједништво свих алахољубивих заједница. Према томе, и ми муслимани Србије равноправни утоме јесмо. Ко то схвати, кад год схватио, нема куда, већ овуда. Самом Богу је слава и хвала, имамо много добрих личних веза и односа са својом браћом где год да су, јер нам је сами Бог срцима пречи. Има и оних других, па му исправно не служе и не исповедају веру.

Расте број Европљана који одлазе у верске ратове, а вехабизам је присутан и на нашим просторима. Како Исламска заједница Србије може да утиче на заустављање оваквих појава? Да ли су и ваши верници узнемирени њиховим присуством?

Богом, самим миром, ес-селамом, ми смо мирни. Нисмо узнемирени, али морамо бити брижни, јер небрига јесте велики грех. Морамо да делујемо, поменом самога Бога, и на себе и на друге, колико је Божја воља. Морамо се борити и изборити против сваког вида насиља па и застрашивања других. Морамо се као хоџе, имами, муфтије, предвођени реисом, овде у Србији, ми муслимани сви, борити исправним тумачењем корените, курановите речи самог Бога, Алаха. Муслимани су селамни, а не исламни, Муслим је селамиста, а не исламиста, он јесте Богољуб, а не Верољуб. Не љуби, не обожава веру, већ самог Бога, а вери је вољом волитељ. Богољуб воли све Божје. Верољуб не воли друговерне.

После свих дешавања узрокованих нападом на редакцију „Шарли ебдоа”, какво је ваше мишљење: да ли Европа довољно познаје ислам?

„Изазивачки поступак је гори од изазваног убиства”, то је Божја реч. Па зар није „узрокујуће зло горе од узрокованог, последичног, зла”. Па следеће убиство бива последицом свог узрока, претходног убиства. Поједини „исламолози” у Европи, па и овде у Србији, међу којима неки ни језик курановити честито не познају, нечасно обављају своју дужност. С друге стране, данашњи освајачи, тачније васељенски и свемирски моћници, час користе придошле, ко год да су, као конкурентну радну снагу, својој матичној, час их користе као неоосвајачку радну снагу према владама њихових матичних земаља. Све је то „већ виђено” код свих освајача и све је то у склопу потраге за правим вредностима које се не могу одштампати, а без којих се не може. Не схвата народ да му је Бог сами даровао све што му треба за здрав и прав живот, и ваздух сав и воду сву, и земљу да рађа му, ида не треба халапљиво отимати. Као што је у прилици да приближи се самомБогу, исправним ходом и путем правим, припадник сваке вере, у прилици је и да се удаљи од самог Бога, неисправним ходом и путем кривим.

Незванично се говорило да сте кандидат за амбасадора Србије у Саудијској Арабији. Да ли су се те најаве конкретизовале?

Биће воља Божја. Божји, Алахови, прихватамо је, радо. Ту је мир.

Јелена Чалија

(Политика)