Млађан Динкић: Конкурси за директоре јавних предузећа у већини случајева намештени

БЕОГРАД - Радикално разбијање партократије и професионализација јавних предузећа која су досад свим странкама служила као партијски плен за запошљавање партијских кадрова, не може да се спроведе само козметичким расписивањем јавних конкурса за директоре, јер сви су ти конкурси у већини случајева намештени, каже у разговору за "Блиц", доскорашњи потпредседник владе и лидер покрета Удружени региони Србије.

Потребно је променити систем, пре свега законе који то уређују, а избор менаџера у јавним предузећима препустити независним професионалним агенцијама по процедури по којој се бирају и директори приватних компанија - објашњава Динкић своју нову иницијативу.

Доношење новог закона, којим би се у суштини разбио постојећи систем партијске државе, по Динкићу, реално, вероватно није могуће до краја ове године, јер је већ почела предизборна кампања. Наглашава да је УРС спреман да се одмах донесу нови закони. 

- Предлажемо да се у закон о јавним предузећима унесу две кључне новине, да се укину управни одбори како партије не би могле да делегирају своје људе у њих, као и да се Влади одузме право да именује директоре јавних предузећа. Уместо Владе, то би чиниле професионалне агенције за управљање кадровима, које већ постоје, а на основу јавних конкурса, уз контролу медија и независних тела - каже Динкић.

На који начин би држава контролисала јавна предузећа, јер ипак новац за њих иде из буџета?

- Постојали би надзорни одбори. Држава би се одрекла управљачке и преузела би контролну функцију. Новоизабрани директори би предлагали план рада, који би одобравала Влада и преко надзорног одбора контролисала. У случају да се не испуне пројектовани циљеви, могла би да се тражи смена директора. Такође, треба што мање новца издвајати из буџета за субвенције. Тренутно Железнице Србије гутају 15 милијарди динара годишње. Један део предузећа треба приватизовати, осим ЕПС-а, где треба стимулисати јавно и приватно партнерство. 

Одавно се залажете за професионализацију јавних предузећа, али као и у случају ДС све остаје на речима. Сад се у предизборно време борите и за ауторство над идејом?

- Није нам важно ко је аутор неке идеје, већ да се она спроведе. Свесни смо да не можемо сами ово да спроведемо. Као и код нас, и у ДС постоји расположење да се раскине с праксом поделе директорских места по страначким квотама. Али ми сматрамо да су потребне радикалне промене. Није довољно само да имамо јавни конкурс, јер су они већином били намештени. 

Који конкурси су били намештени?

- Све партије, од деведесетих до данас, учествовале су у намештеним конкурсима и сносе одговорност, укључујући и моју. Али хајде да то данас променимо. Сада смо с тим догурали до дна. Могу да изнесем пример ЛДП, који ме највише критиковао за Закон о финансирању локалних самоуправа. Не знам чак да ли Чеда Јовановић и зна за то, али његови људи у Београду тражили су да се и комунална полиција дели по партијским квотама, што је скандал.

Шта је с поделом бесплатних акција Телекома и ЕПС?

- Због страха менаџмента ЕПС да се отвори ка берзи, ми данас немамо поделу акција и сумњам да ће се то догодити. За Телеком нема шта друго да се догоди осим да се поделе бесплатне акције.

Како процењујете понуду Милана Бека од 74 милиона евра за Луку Београд? 

- Лука Београд је пример како жеља за популизмом може да уништи цео сегмент као што је грађевинарство. Поводљиви политичари су решили да промене Закон о грађевини како би такве случајеве ретроактивно санкционисали у жељи да се додворе јавности. Донет је закон који је унаказио пословну климу. Пре два дана је у Бечу била конференција на којој је Светска банка оценила Србију као најгору од двадесетак земаља у централној и источној Европи, јер је потребно 180 дана за издавање грађевинске дозволе. Ово што се сада дешава је медијска сапуница, забавна за народ, али од које нико нема користи. Кључно је да се промени садашњи закон и скрати рок за дозволе на мање од месец дана.

Хоћете да кажете да је грађевинска политика прављена према Милану Беку и да се на његовом примеру зараде политички поени?

- Управо то. Надам се да су из овога сви научили, да се јефтини политички поени касније скупо плате јер држава губи стотине потенцијалних инвеститора. Тај случај је био заправо клање вола за кило меса, а ни то кило меса није добијено на крају.

(Блиц)