Mlađan Dinkić: Konkursi za direktore javnih preduzeća u većini slučajeva namešteni

BEOGRAD - Radikalno razbijanje partokratije i profesionalizacija javnih preduzeća koja su dosad svim strankama služila kao partijski plen za zapošljavanje partijskih kadrova, ne može da se sprovede samo kozmetičkim raspisivanjem javnih konkursa za direktore, jer svi su ti konkursi u većini slučajeva namešteni, kaže u razgovoru za "Blic", doskorašnji potpredsednik vlade i lider pokreta Udruženi regioni Srbije.

Potrebno je promeniti sistem, pre svega zakone koji to uređuju, a izbor menadžera u javnim preduzećima prepustiti nezavisnim profesionalnim agencijama po proceduri po kojoj se biraju i direktori privatnih kompanija - objašnjava Dinkić svoju novu inicijativu.

Donošenje novog zakona, kojim bi se u suštini razbio postojeći sistem partijske države, po Dinkiću, realno, verovatno nije moguće do kraja ove godine, jer je već počela predizborna kampanja. Naglašava da je URS spreman da se odmah donesu novi zakoni. 

- Predlažemo da se u zakon o javnim preduzećima unesu dve ključne novine, da se ukinu upravni odbori kako partije ne bi mogle da delegiraju svoje ljude u njih, kao i da se Vladi oduzme pravo da imenuje direktore javnih preduzeća. Umesto Vlade, to bi činile profesionalne agencije za upravljanje kadrovima, koje već postoje, a na osnovu javnih konkursa, uz kontrolu medija i nezavisnih tela - kaže Dinkić.

Na koji način bi država kontrolisala javna preduzeća, jer ipak novac za njih ide iz budžeta?

- Postojali bi nadzorni odbori. Država bi se odrekla upravljačke i preuzela bi kontrolnu funkciju. Novoizabrani direktori bi predlagali plan rada, koji bi odobravala Vlada i preko nadzornog odbora kontrolisala. U slučaju da se ne ispune projektovani ciljevi, mogla bi da se traži smena direktora. Takođe, treba što manje novca izdvajati iz budžeta za subvencije. Trenutno Železnice Srbije gutaju 15 milijardi dinara godišnje. Jedan deo preduzeća treba privatizovati, osim EPS-a, gde treba stimulisati javno i privatno partnerstvo. 

Odavno se zalažete za profesionalizaciju javnih preduzeća, ali kao i u slučaju DS sve ostaje na rečima. Sad se u predizborno vreme borite i za autorstvo nad idejom?

- Nije nam važno ko je autor neke ideje, već da se ona sprovede. Svesni smo da ne možemo sami ovo da sprovedemo. Kao i kod nas, i u DS postoji raspoloženje da se raskine s praksom podele direktorskih mesta po stranačkim kvotama. Ali mi smatramo da su potrebne radikalne promene. Nije dovoljno samo da imamo javni konkurs, jer su oni većinom bili namešteni. 

Koji konkursi su bili namešteni?

- Sve partije, od devedesetih do danas, učestvovale su u nameštenim konkursima i snose odgovornost, uključujući i moju. Ali hajde da to danas promenimo. Sada smo s tim dogurali do dna. Mogu da iznesem primer LDP, koji me najviše kritikovao za Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Ne znam čak da li Čeda Jovanović i zna za to, ali njegovi ljudi u Beogradu tražili su da se i komunalna policija deli po partijskim kvotama, što je skandal.

Šta je s podelom besplatnih akcija Telekoma i EPS?

- Zbog straha menadžmenta EPS da se otvori ka berzi, mi danas nemamo podelu akcija i sumnjam da će se to dogoditi. Za Telekom nema šta drugo da se dogodi osim da se podele besplatne akcije.

Kako procenjujete ponudu Milana Beka od 74 miliona evra za Luku Beograd? 

- Luka Beograd je primer kako želja za populizmom može da uništi ceo segment kao što je građevinarstvo. Povodljivi političari su rešili da promene Zakon o građevini kako bi takve slučajeve retroaktivno sankcionisali u želji da se dodvore javnosti. Donet je zakon koji je unakazio poslovnu klimu. Pre dva dana je u Beču bila konferencija na kojoj je Svetska banka ocenila Srbiju kao najgoru od dvadesetak zemalja u centralnoj i istočnoj Evropi, jer je potrebno 180 dana za izdavanje građevinske dozvole. Ovo što se sada dešava je medijska sapunica, zabavna za narod, ali od koje niko nema koristi. Ključno je da se promeni sadašnji zakon i skrati rok za dozvole na manje od mesec dana.

Hoćete da kažete da je građevinska politika pravljena prema Milanu Beku i da se na njegovom primeru zarade politički poeni?

- Upravo to. Nadam se da su iz ovoga svi naučili, da se jeftini politički poeni kasnije skupo plate jer država gubi stotine potencijalnih investitora. Taj slučaj je bio zapravo klanje vola za kilo mesa, a ni to kilo mesa nije dobijeno na kraju.

(Blic)