четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мирослав Лазански: Скупштина о војсци или кафана је наша судбина
Хроника

Мирослав Лазански: Скупштина о војсци или кафана је наша судбина

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 03. децембар 2010.

Свашта је речено и свашта се могло чути поводом закона о суспензији служења војног рока

Једна млада дама, иначе посланик, рекла је у Дому Скупштине Србије да је поносна на реформу Војске Србије. Истурила је своју лепу браду, и плавим очима, гледајући право у министра одбране, одржала прави еротски говор у славу новог српског оружја и нове концепције одбране у којој више неће бити регрута, а сви ми бићемо управо због тога сигурнији. Министар је говор примио с разумевањем. Очекујем да ће наши официри и подофицири сада аутоматски почети да долазе на посао у униформи, а не у цивилу као до сада, па се првих 20 минута радног дана потроши на пресвлачење. „Фешн селекшн деј” у касарнама. Јер, ако је војска институција од највећег угледа у друштву, онда нема мајци више скривања у цивилној одећи. Поготово што жене очито воле официре. Па су поносне на њих. У скупштини.

Један посланик похвалио се да је служио ЈНА, на граници, са бојевом муницијом, и сада би ми сви требало да паднемо у транс због тога, да управо зато и верујемо у његове ставове, јер ваљда су тамо на граници сви остали имали гумене метке. Па је још додао да када би се нашем народу добро објаснило шта је то неутралност онда нико не би био за неутралност. Па, што се то већ једном не објасни неуком народу? Ко то саботира нашу светлу будућност?

Један други посланик говорећи о реформи система одбране бубнуо је „да човек и Србин треба да буду у центру пажње овог друштва”. Шта ћемо са онима који нису Срби? Истовремено је епохално закључио „да је најбољи војник онај који је најбоље обучен”. Добро јутро, Америко.

Како је то био предиван дан у скупштини, свашта је речено и свашта се могло чути поводом закона о суспензији служења војног рока. Од ракета „стрела” до тенкова Т-55 и М-84, од НАТО-а до ОДКБ-а, од Путина и Медведева до војне тајне као такве, од авиона Г-4 до ракије, хришћанства и поноса војске. И све то уз квалификацију министра одбране посланику из редова опозиције да очито не посећују исте кафане. Искрено, мени је та цела дискусија и личила на кафанско надвикивање. И посланици из владајуће коалиције и из опозиције показали су да војном и безбедносном проблематиком баратају на нивоу унапред написаних текстова, својих или туђих, јер било је напросто смешно слушати „реферате” некога ко се тим питањима никада није бавио у животу, а хтео би да релевантно учествује у расправи. У озбиљним државама, у политичким партијама постоје доказани стручњаци који се тим питањима баве годинама и када дође до расправе у парламенту онда о тој проблематици говоре само они. Не и сви други. Код нас, да би подршка, или оспоравање неког предлога било јаче, говоре сви. И то чак и обичном посматрачу изгледа неозбиљно. Али, што би рекли, кафана је наша судбина.

У таквом амбијенту министру одбране и није било тешко да изађе као победник у окршају са опозиционим посланицима. Истина, министар одбране избегао је да одговори на питање је ли он за улазак Србије у НАТО, или није. Покушао је да то стави у контекст политичке одлуке државе, што је наравно тачно, јер у НАТО не улази само и примарно војска, већ цела држава. Проблем је само када војска оде испред државе. Но, за тако нешто потребна је, наравно, визија.

Трагање за новим и општеприхватљивим безбедносно-војним системом никада није лако. Војска је социјална категорија којој треба дати одређене привилегије, јер је она „ултима ратио” (крајње средство). У суштини њена је организација комплетна форма људског друштва. Илузорно би било поверовати да је армија због своје лојалности и дисциплине једно безлично тело без душе, она је врло чврста институција, али истовремено и психолошки врло осетљива, да не кажем крхка. Управо зато она и заслужује сталну пажњу и бригу.

Војска Србије имала је у последњих неколико година троструки преображај: „дејугославизацију”, „демилитаризацију” и „ренационализацију”. „Дејугославизација” је отклон од бивше ЈНА и Југославије као државе, иако садашња Војска Србије и даље функционише с оружјем и залихама бивше ЈНА. „Демилитаризација” војске повезана је са демилитаризацијом друштва, иако су спољни непријатељи добили манихејске сурогате у „првој” и „другој” Србији. Некадашњи мит о непријатељу надомештен је митом о противницима нашег бољег живота. „Демилитаризација” војске конкретно се огледа у измењеним приоритетима њене улоге, новој дефиницији „посла”, новој војној доктрини, прегруписавању и означавању јединица.

Војска мора бити славна, говорио је Цицерон. Мора имати своја обележја, своје симболе, бубњеве. Морате имати осећај супериорности. Без тога нема ни војника ни војске.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер