петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мирослав Лазански: Ратни поклич из Анкаре
Хроника

Мирослав Лазански: Ратни поклич из Анкаре

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 11. мај 2012.

Ако је тачно, а до сада то још није демантовано, турски премијер Тајип Ердоган најављује војно цртање нових граница на Балкану. Изјавио је како Турска подржава самоодређење Албанаца и формирање веће албанске државе, да је спремна да у томе и војно помогне Албанце, да ОВК није била побуњеничко-терористичка организација и да је могућ распад Македоније уколико се не поштују права Албанаца у тој држави.

После серије изјава о БиХ, које долазе из Анкаре, а у којима Турска напросто утерује БиХ у НАТО, имамо сада и претњу војном интервенцијом свима онима који се не слажу са пројектом „Велике Албаније”. Ако је и од Турске, мало је много.

Дакле, многи су у Србији „заборавили“ да историјат турско-албанских односа показује дужу константу турског опредељења ка интересима Албанаца са Косова и саме државе Албаније. Турска је била једна од првих земаља које су признале независност Косова, што све није сметало Београду да са Турском потписујемо разне декларације које у пракси не значе ништа.

Због извоза неколико стотина тона меса из Србије у Турску и због турске донације за конверзију аеродрома „Морава“ пристали смо да нам Анкара буде арбитар у проблемима верских заједница у Санџаку, а игнорисали смо све примедбе које су нам тим поводом стизале из Бањалуке.

Наши политичари објашњавају „како је боље да у Србију са својим интересима уђе секуларна Турска него верски много ригиднија Саудијска Арабија. Нити је Турска данас онако секуларна каква је била пре 20 година, нити је лакше сузбијати те прикривене „секуларне“ интересе од транспарентних верско-дипломатских интереса Саудијске Арабије.

Када ће на овом подручју најважнији бити српски интереси?

Генијално наше објашњење чуо сам и за турско улагање у аеродром „Морава“: ето, сада ће муслимани из Санџака морати да у Меку на хаџилук путују преко аеродрома близу Чачка, а не као до сада из Приштине, или из Скопља. Моћи ћемо да контролишемо колико их иде, и шта све шверцују. Они неће моћи да поткупе царинике Србе на аеродрому „Морава“, као што би то могли да ураде са цариницима муслиманима на аеродрому „Сјеница“, наравно под условом да се аеродром „Сјеница“ прво и поправи.

Изјаву премијера Турске треба гледати и у контексту чињенице да је више од четири милиона грађана Турске заправо албанског порекла. Турска и Албанија већ годинама војно врло блиско сарађују. У специјалним јединицама турске армије, али и међу борбеним пилотима, има доста турских грађана албанског порекла. Недавно се из Турске вратио један вод албанских војника који је тамо био на специјалистичкој обуци.

Турска и Албанија имају, и пре уласка Албаније у НАТО, посебан билатералан војни споразум који омогућава стационирање војних снага Албаније у Турској и турских јединица у Албанији. По систему „каскаде“, где економски и војно јаче државе чланице НАТО-а поклањају своје оружје старије генерације сиромашнијим чланицама НАТО-а, могло би се очекивати да Турска испоручи Албанији своје авионе Ф-4 „фантом“, чиме би Албанија добила јаче ваздухопловство од оног којим тренутно располаже Србија.

Премијер Ердоган најављује могућност да Турска војно подржи проширење албанске државе. У ком правцу би ишло то проширење? Тамо где живе Албанци: запад Македоније, југ Србије, Косово, југоисток Црне Горе, запад Грчке. Сасвим довољно да политичка картографија Балкана опет постане крвава наука.

Интересује ме само је ли неко од наших званичника позвао турског амбасадора у Београду да га приупита на шта је то мислио турски премијер?

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер