Miroslav Lazanski: Pukovniku Gadafiju ostala samo jedna rafinerija

Tripoli – Prošle noći borbeni avioni NATO-a nadletali su glavni grad Libije, čule su se tri jače eksplozije, a posle toga i zvuk helikoptera u delu grada koji se zove Zanzur. Pretpostavljam da se radi o britanskim helikopterima tipa „apač”. Da li je bilo i civilnih žrtava, to novinarima još nije saopšteno, jer ovde praktično niko i ne počinje sa bilo kakvim radom pre 11 sati, a još je i petak.

Ipak, potvrđeno je da je NATO bombardovanjem uništio jednu od dve rafinerije nafte koje Moamer el Gadafi ima pod svojom kontrolom, rafineriju u Bregi koja je proizvodila benzin. Ostala je, dakle, još samo rafinerija u Zaviji pa da Libija ostane bez proizvodnje benzina.

Bombardovanjem rafinerije u Bregi NATO je prešao u drugu fazu svog vazdušnog rata protiv Gadafija i vlade u Tripoliju. Sada se gađaju strateški privredni objekti, postrojenja od vitalnog značaja za život zemlje, ujedno i postrojenja koja uvek možete da podvedete pod vojni cilj. Svaka rafinerija koja proizvodi benzin može se smatrati za vojni cilj.

No, pitanje je šta su ciljevi aviona NATO-a posle rafinerija? Hoće li NATO, ako Gadafi ne popusti, ući i u fazu bombardovanja broj tri, gađanje elektrana i dalekovoda s grafitnim bombama radi prekida snabdevanja strujom, što bi dodatno otežalo život stanovništva. Nešto što je već viđeno u SR Jugoslaviji 1999. godine. Jer i ovaj se rat vodi po istom šablonu, zapravo sve faze sukoba skoro da se identično ponavljaju, s tim da je prelazak iz faze jedan u fazu dva na primeru Libije duže trajao. Zato što u Libiji i nemate mnogo toga šta da srušite da biste izazvali gnev i ogorčenje građana na svog lidera.

Svi stacionarni vojni ciljevi vlade u Tripoliju već su uništeni, ratna luka El Maja je bombardovana, nekoliko je libijskih ratnih brodova potopljeno, neki su samo raketama probušeni iznad vodenog gaza i još plutaju na vodi. U tom je području jedna libijska baterija obalskih topova od 130 milimetara pre tri dana pogodila jedna brod NATO-a oštetivši ga toliko da je morao da se povuče daleko izvan zone pomorske blokade libijske obale.

U međuvremenu, spekuliše se ko sve vojno pomaže Gadafiju i pobunjenicima. Bengazi optužuje Ukrajinu da je omogućila da bivši ukrajinski specijalci ratuju na strani Tripolija, a u Tripoliju kažu da se plaćenici iz Jordana, „murtazekva”, bore na strani pobunjenika.

Oružje koje je Katar brodovima poslao pobunjenicima, a koje su zarobile pomorske snage Libije, stalno se prikazuje na TV kanalima. Vlada u Tripoliju je svima onima koji žele da napuste Libiju dala na korišćenje brojne ranije uzete čamce i jahte, zaplenjene zbog krijumčarenja, da sa tim jahtama, gliserima i čamcima krenu ka obalama Francuske i Italije. Pukovnik Gadafi uvek ima originalne ideje.

Petak je ovde neradni dan, većina radnji je zatvorena. Prilika da se na centralnom Zelenom trgu u Tripoliju opet okupi velika masa ljudi u znak podrške pukovniku Gadafiju. Tako je bilo i danas, pokušavao sam da proniknem u fizionomije ljudi koji su skandirali Gadafiju i Libiji. Koliko tu ima spontanosti, koliko glume za strane novinare, koliko besa i frustracije, a koliko odrađivanje plaćenog posla? Teško je sve to razvrstati i razlikovati u masi koja skandira, koja povremeno pada u delirijum, opijenost trenutkom toliko karakterističnim za arapski svet.

Istovremeno, glavna gradska plaža prepuna je kupača, cele porodice dođu na celodnevni boravak uz more. Na plaži se spremaju makaroni, grupišu se prava mala naselja od suncobrana pod kojima leškare brojne libijske porodice. Muškarci rone sa maskama, a žene se kupaju u haljinama ispod kojih su farmerke. Nema mešanja sa strancima.

Dve ulice dalje od gradske plaže na kućama su brojni grafiti protiv pukovnika Gadafija. Članovi porodica onih prijatelja i bliskih saradnika lidera Libije koji su ga u međuvremenu napustili, i otišli u redove opozicije ili kod pobunjenika, i dalje stanuju u svojim kućama u Tripoliju i rade tamo gde su i pre radili.

Tako sinovac Muse Kuse i dalje izdaje skutere na elitnoj plaži, na Regati, gde se inače kupaju samo stranci i najviši funkcioneri vlade i gde je ulaz vrlo ograničen, jer sinovi Gadafija imaju ovde svoje kuće.

Za građane iz Srbije samo kažete Novak Đoković i ulazite na tu strogo čuvanu plažu. Još vam i salutiraju...

(Politika)