Милорад Пуповац: Ћирилицу у Хрватској проглашавају писмом некултуре и зла

Разбуктавање национализма које долази из дела кругова Католичке цркве и дела политичких странака који у ту сврху користе Удружења бранитеља јесте претња за демократију у Хрватској. Самим тим може бити и претња за слободе грађана, за оно што се постигло у унапређењу положаја Срба у Хрватској, каже у разговору за „Политику” Милорад Пуповац, председник Српског националног већа и посланик у хрватском Сабору, реагујући на последња дешавања у Хрватској од разбијања двојезичних табли у Вуковару до претећих графита у Задру и Дубровнику.

Који је узрок овог распламсавања националистичких страсти?

Посреди је покушај да се стигматизира ћирилично писмо као писмо некултуре, нецивилизације, зла и преко тога наравно да се стигматизују и Срби у Хрватској. То је врло забрињавајућа тенденција зато што, колико год да је он био и до сада присутан у делу јавности, сада се покушава то представити као нека врста доминантног става или доминантног стања свести. То је опасно за хрватско-српске односе, али је опасно и због тога што се желе ограничити идентитетске слободе и уопште мањинска права Срба у Хрватској. Независно од тога са којим се тешкоћама суочавала влада у спровођењу закона, независно од тога да ли је то могло бити урађено на један или на други начин, ова врста политике која жели демонизирати ћирилицу врло је опасна, и краткотрајно и дуготрајно, за односе између Хрвата и Срба, између две словенске културе и две словенске нације.

Међу најжешћим противницима постављања ћириличне табле је ХДЗ са којим сте били у коалиционој влади?

Ми смо заједно са њима стварали европску Хрватску, Хрватску европских вредности и Хрватску европског лица. А када су завршили преговоре и када су изгубили власт они су одлучили заговарати неевропске вредности и стварати Хрватску неевропског лица. То је јако опасно и уколико ово потраје нема сумње да то неће бити само хрватски проблем. Нема никакве сумње да то неће бити само проблем у односима између политичких странака у Хрватској, него да ће добити ону димензију коју мора добити. Јер, стварати неевропско лице Хрватске свега неколико месеци након уласка у ЕУ и то од стране странака које су довеле до уласка Хрватске у ЕУ, ствара озбиљан проблем веродостојности и кредибилности и то је нешто чиме се мора позабавити свако коме је стало до очувања демократије у Хрватској.   

Портпарол Европске комисије Денис Абот каже да они неће да се мешају у те ствари, јер је у надлежности сваке државе чланице ЕУ национална политика о језицима која обухвата и одлучивање о постављању двојезичних знакова?

То је за мене изненађујуће и то из два разлога. Прво, зато што ЕК не може бити глува на то да ли нека земља спроводи своје законе о мањинама или не, посебно уколико су то услови из преговора. А неки услови из преговора су остали саставни део обавеза и након завршетка преговора. Двојезичност и вишејезичност као једна од темељних европских политика не може бити пуштена на вољу локалним  групацијама, као ни питање да ли ће се спроводити закони на основу којих је земља ушла у ЕУ. Друго, ЕУ има своје документе који се тичу језичних права, има оквирну повељу о регионалним и мањинским језицима, има повељу о језичним правима. Према томе, тврдити како ЕУ и ЕК немају шта рећи о томе, у најмању руку је изненађујуће.

Да ли ће хрватска влада успети да се избори са овим проблемом?

Влади неће бити једноставно, али она очигледно има чврсту опредељеност да то уради, а бојим се да уколико жели опстати као влада и уколико жели сачувати улогу државе у правном поретку, у спровођењу закона, да онда она заправо нема куда него да се изборити са тим.

Да ли су Срби забринути за своју безбедност?

Срби оно што се дешава ових дана прате са интересовањем и забринутошћу, али будући да су пролазили и кроз много гора раздобља у протеклих двадесет година, не постоји нешто што изазива додатне страхове и забринутост.

Ј. Церовина

(Политика)