Milorad Pupovac: Ćirilicu u Hrvatskoj proglašavaju pismom nekulture i zla

Razbuktavanje nacionalizma koje dolazi iz dela krugova Katoličke crkve i dela političkih stranaka koji u tu svrhu koriste Udruženja branitelja jeste pretnja za demokratiju u Hrvatskoj. Samim tim može biti i pretnja za slobode građana, za ono što se postiglo u unapređenju položaja Srba u Hrvatskoj, kaže u razgovoru za „Politiku” Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća i poslanik u hrvatskom Saboru, reagujući na poslednja dešavanja u Hrvatskoj od razbijanja dvojezičnih tabli u Vukovaru do pretećih grafita u Zadru i Dubrovniku.

Koji je uzrok ovog rasplamsavanja nacionalističkih strasti?

Posredi je pokušaj da se stigmatizira ćirilično pismo kao pismo nekulture, necivilizacije, zla i preko toga naravno da se stigmatizuju i Srbi u Hrvatskoj. To je vrlo zabrinjavajuća tendencija zato što, koliko god da je on bio i do sada prisutan u delu javnosti, sada se pokušava to predstaviti kao neka vrsta dominantnog stava ili dominantnog stanja svesti. To je opasno za hrvatsko-srpske odnose, ali je opasno i zbog toga što se žele ograničiti identitetske slobode i uopšte manjinska prava Srba u Hrvatskoj. Nezavisno od toga sa kojim se teškoćama suočavala vlada u sprovođenju zakona, nezavisno od toga da li je to moglo biti urađeno na jedan ili na drugi način, ova vrsta politike koja želi demonizirati ćirilicu vrlo je opasna, i kratkotrajno i dugotrajno, za odnose između Hrvata i Srba, između dve slovenske kulture i dve slovenske nacije.

Među najžešćim protivnicima postavljanja ćirilične table je HDZ sa kojim ste bili u koalicionoj vladi?

Mi smo zajedno sa njima stvarali evropsku Hrvatsku, Hrvatsku evropskih vrednosti i Hrvatsku evropskog lica. A kada su završili pregovore i kada su izgubili vlast oni su odlučili zagovarati neevropske vrednosti i stvarati Hrvatsku neevropskog lica. To je jako opasno i ukoliko ovo potraje nema sumnje da to neće biti samo hrvatski problem. Nema nikakve sumnje da to neće biti samo problem u odnosima između političkih stranaka u Hrvatskoj, nego da će dobiti onu dimenziju koju mora dobiti. Jer, stvarati neevropsko lice Hrvatske svega nekoliko meseci nakon ulaska u EU i to od strane stranaka koje su dovele do ulaska Hrvatske u EU, stvara ozbiljan problem verodostojnosti i kredibilnosti i to je nešto čime se mora pozabaviti svako kome je stalo do očuvanja demokratije u Hrvatskoj.   

Portparol Evropske komisije Denis Abot kaže da oni neće da se mešaju u te stvari, jer je u nadležnosti svake države članice EU nacionalna politika o jezicima koja obuhvata i odlučivanje o postavljanju dvojezičnih znakova?

To je za mene iznenađujuće i to iz dva razloga. Prvo, zato što EK ne može biti gluva na to da li neka zemlja sprovodi svoje zakone o manjinama ili ne, posebno ukoliko su to uslovi iz pregovora. A neki uslovi iz pregovora su ostali sastavni deo obaveza i nakon završetka pregovora. Dvojezičnost i višejezičnost kao jedna od temeljnih evropskih politika ne može biti puštena na volju lokalnim  grupacijama, kao ni pitanje da li će se sprovoditi zakoni na osnovu kojih je zemlja ušla u EU. Drugo, EU ima svoje dokumente koji se tiču jezičnih prava, ima okvirnu povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, ima povelju o jezičnim pravima. Prema tome, tvrditi kako EU i EK nemaju šta reći o tome, u najmanju ruku je iznenađujuće.

Da li će hrvatska vlada uspeti da se izbori sa ovim problemom?

Vladi neće biti jednostavno, ali ona očigledno ima čvrstu opredeljenost da to uradi, a bojim se da ukoliko želi opstati kao vlada i ukoliko želi sačuvati ulogu države u pravnom poretku, u sprovođenju zakona, da onda ona zapravo nema kuda nego da se izboriti sa tim.

Da li su Srbi zabrinuti za svoju bezbednost?

Srbi ono što se dešava ovih dana prate sa interesovanjem i zabrinutošću, ali budući da su prolazili i kroz mnogo gora razdoblja u proteklih dvadeset godina, ne postoji nešto što izaziva dodatne strahove i zabrinutost.

J. Cerovina

(Politika)