Milorad Dodik: Neophodno održavanje posebne sednice Narodne skupštine RS, na kojoj bi se razmotrio rad Suda i Tužilaštva BiH

 Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da je neophodno održavanje posebne sednice Narodne skupštine RS, na kojoj bi se razmotrio rad Suda i Tužilaštva BiH.

Dodik je rekao i da je potrebno produženje roka za održavanje referenduma o radu ovih pravosudnih institucija, kao i dopuna odluke o referendumskoj komisiji na bazi prethodno pribavljenje saglasnosti svih političkih faktora u RS, posebno opozicije u RS.

"Pozivam opoziciju da podrži održavanje referenduma u RS, neophodnim izmenama zakona, u roku od deset dana. Ukoliko te podrške ne bude, odluku o referendumu treba privremeno povući do postizanja konsenzusa u RS", kazao je Dodik novinarima posle konsultativnog sastanka, koji je sazvao povodom odluke Suda BiH da izrekne oslobađajuću presudu bošnjačkom ratnom komandantu u Srebrenici Naseru Oriću. 

U međuvremenu, dodao je, treba podržati inicijativu da se organizuje potpisivanje peticije s pitanjem identičnim referendumskom pitanju o Sudu i Tužilaštvu BiH, kako bi se obezbedilo najmanje pola miliona potpisa za ovu inicijativu na prostoru RS. 

Referendumsko pitanje glasi - da li podržavate nametnute odluke visokog predstavnika i da li podržavate rad Tužilaštva i Suda BiH na teritoriji RS? 

Učenici sastanka, kojem nisu prisustvovali predstavnici opozicije u RS, kao ni predstavnici Saveza za promene u zajedničkim institucijama BiH u Sarajevu, zatražili su da u roku od mesec dana visoki predstavnik u BiH Valetin Incko dostavi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini RS. 

Predsednik RS je izneo niz optužbi na rad pravosuđa BiH, optuživši Sud i Tužilaštvo za pristrasnost prema srpskim žrtvama rata. 

Na sastanku je ocenjeno da bi povlačenje srpskih sudija i tužilaca iz Suda i Tužilaštvu BiH bilo najbolje rešenje, ali samo ako dobiju podršku srpskih predstavnika u zajedničkim institucijama BiH. 

Oni bi se povukli iz tih institucija sve do donošenja novih zakona o Sudu i Tužilaštvu BiH, prema kojima bi se sudije i tužioci birali u parlamentu BiH. 

Učesnici sastanka su ocenili da su "Sud i Tužilaštvo neustavni i antidejtonski, nametnuti od visokog predstavnika, podržani od dela međunarodne zajednice i da su, kao takvi, neprihvatljivi za RS". 

Istaknuto je i da Sud i Tužilaštvo BiH "ne doprinose pomirenju naroda", kao i da bi takav rad pravosuđa BiH mogao da izazove nesagledive posledice za opstanak BiH. 

Navedeno je i da su Srbi u Sudu BiH osuđivani za genocid i najteže zločine, da je 41 Srbin optužen ili osuđen za ta krivična dela, ali nijedan Bošnjak ili Hrvat. 

"Pravosuđe BiH je Srbima do sada presudilo 1.728 godina zatvora ili 74 posto ukupno presuđenih slučajeva, Bošnjacima je taj procent 14 posto, a Hrvatima samo 11 posto" kazao je Dodik. 

Na sastanak kod Dodika nisu došli predstavnici Saveza za promene, optuživši ga da izaziva i podstiče podele, te uzrokuje mržnju i sukobe svojim neodmerenim i neprimerenim javnim delovanjem protiv onih koji iznose u javnost stavove s kojima se ne slaže. 

Na sastanak nisu došli lideri SDS-a Vukota Govedarica, PDP-a Branislav Borenović, NDP-a, Dragan Čavić, niti predstavnici Saveza za promene u vlasti na nivou BiH, član Predsedništva BiH iz RS Mladen Ivanić, zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma parlamenta BiH Mladen Bosić, niti ministri u Savetu ministara BiH Igor Crnadak, Mirko Šarović i Dragan Mektić. 

Na sastanku kod Dodika bili su predstavnici Vlade RS, predsednici političkih partija vladajuće većine u Narodnoj skupštini RS, direktor policije RS Darko Ćulum, kao i predstavnici nekih boračkih organizacija.

(Beta)