субота, 04. фебруар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: Не одустајем од референдума, отцепљење сада није у плану
Хроника

Милорад Додик: Не одустајем од референдума, отцепљење сада није у плану

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. јануар 2010.

- Република Српска не одустаје од референдума о својој судбини у Босни и Херцеговини. Питање ће гласити „Да ли подржавате Дејтонски споразум и противите се његовом кршењу“. Датум одржавања биће познат крајем овог месеца, када се у Бањалуци усвоји одговарајући закон. Евентуални референдум о отцепљењу РС од БиХ у овом тренутку није на дневном реду. Видећемо како се развија ситуација. Колико је могуће да се не одржи, толико је могуће и његово расписивање - истиче у разговору за Данас премијер РС Милорад Додик.

Какве би могле бити последице ставова Стјепана Месића о употреби војске против Републике Српске ако распишете референдум о отцепљењу?

- Најновије изјаве одлазећег председника Хрватске узнемирујуће су, јер представљају конкретну претњу човека који је политичку каријеру почео ратом и сада би ратом да је заврши. Те изјаве бих можда схватио неозбиљним да није реч о човеку који заиста тако и мисли, који је милитантност показао још на почетку распада Југославије и који је политички припремио распад земље. Опште је познато да је оваквим речником мржње Месић правио атмосферу за масовне злочине над Србима и њихово протеривање из Хрватске. Такве изјаве, које поново оживљавају нетрпељивост, не доприносе добросуседским односима и стабилизацији у региону, нарочито што се чују први пут након Дејтонског споразума. Он је дефинитивно човек рата, који своју мржњу према Србима не може да сакрије. И управо због тога њему није сметало да дан након православног Божића отпутује на Косово које нема правни легитимитет, а све на бази неког хипотетичког референдума у РС.

Зашто то, по вашем мишљењу, чини на крају мандата?

- Вероватно жели да придобије наклоност Бошњака у Сарајеву, који са одушевљењем гледају на могућност да се неко обрачунава с Републиком Српском. Можда Месић то одужује неки дуг Харису Силајџићу, али са становишта државника то је контрапродуктивно.

Месић, ипак, тврди да ви играте на карту замора међународне заједнице.

- Нисам ја експерт за Месића, али важно је да је он отишао из политичког живота, а да ћу се ја још мало задржати.

Верујете ли да ће однос новоизабраног хрватског председника Ива Јосиповића бити другачији према РС?

- Радују ме његове последње изјаве да подржава легалност организације БиХ на бази Дејтонског споразума. То је далеко више него што смо до сада чули из Хрватске и то отвара могућност дијалога сваке врсте. Добро је такође што он, иако је аутор тужбе против Србије пред Међународним судом правде, увелико размишља о обостраном повлачењу тих тужби.

Да ли сте позвани у Загреб на инаугурацију 18. фебруара?

- Не, ја сам председник владе једног малог ентитета.

Члан Председништва БиХ Жељко Комшић наводи да је свака помоћ, па и Месићева, добродошла око спречавања цепања те земље?

- Комшић је политичко недоношче побачено на једним изборима. Он је без конзистентности и идентификације, па је зато оно што он прича, прича о виртуелности.

Да ли је тачно да припремате референдум за отцепљење РС?

- Наравно да су то спекулације. Ми у Српској смо на фону припреме референдума који треба да потврди дејтонске вредности, јер је у последње време видљиво скрнављење тог споразума. Неки су у томе видели скривену припрему за евентуални референдум о отцепљењу. То је њихов проблем, али ми ћемо до краја месеца у парламенту имати закон о референдуму. На бази тог закона биће одређено референдумско питање и термин одржавања.

Како ће гласити референдумско питање?

- „Да ли подржавате Дејтонски споразум и противите се његовом кршењу“. Тиме ћемо елиминисати сваки могући приговор да је то антидејтонски акт.

Како коментаришете ставове Београда поводом Месићеве изјаве?

- Нисам успео да пратим шта се ових дана говорило у Београду. У сваком случају, сви носе своју одговорност.

Председник Србије ових дана такође је рекао да је против референдума у РС?

- Другачији став Србије нисмо могли ни да очекујемо, јер је она гарант Дејтонског споразума. Уосталом, како би Србија могла да каже - не може Косово из Србије, а може Српска из БиХ.

Ипак, колико је референдум о отцепљењу РС реалан?

- Видећемо како се развија ситуација. Колико је могуће да се не одржи, толико је могуће и његово расписивање. Но, у овом тренутку то није на дневном реду.

Да ли Србија доследно брани Дејтонски споразум?

- Међународна заједница потрудила се протеклих година да елиминише Србију и Хрватску из тог процеса. Дејтонски споразум се не може примењивати као дух, већ као слово, и све који су за примену тог слова ми доживљавамо као савезнике. Ми не сматрамо да је Дејтон генетска грешка и зато бранимо тај уговор.

Да ли вас је неко из Београда консултовао око усвајања резолуција о Сребреници и другим злочинима на тлу бивше СФРЈ?

- Није, нити ми у РС сматрамо да су у обавези да нас консултују. То је ствар политичког живота у Србији. Сви догађаји у прошлом рату не смеју се свести само на један догађај, то није фер. Нико не спори да је Сребреница један од најмасовнијих злочина. Суд у Хагу рекао је да се ради о једном ограниченом геноциду и на бази тога се и Српска одредила према томе. Спорна је чињеница да се за будућност оставља само један датум који несумњиво асоцира само на жртве из Сребренице, а искључује могућност обележавања страдања жртава других националности широм БиХ. Зато сматрам да треба бити уравнотежен, не заборавити злочине у Сребреници, али не заборавити ни друге злочине, нарочито не према Србима.

Колико је прихватљиво за РС да у преамбули резолуције о Сребреници која се припрема у Београду стоји реч геноцид?

- Кроз пресуду генералу Крстићу ми већ имамо чињеницу да се тамо десио геноцид, а на бази тога Међународни суд правде у тужби БиХ против Србије утврдио је да се ради о локалном геноциду. Према томе, та реч на неки начин постоји, али се не може везати за Српску и њену државотворност, већ за одговорност појединаца и неких структура. Наравно да је споран доказ да је тамо био геноцид, иако то што се тамо десило није могуће правдати. Сматрам да истини највише одговара квалификација „масовни злочин“.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер