Milorad Dodik: Ne odustajem od referenduma, otcepljenje sada nije u planu

- Republika Srpska ne odustaje od referenduma o svojoj sudbini u Bosni i Hercegovini. Pitanje će glasiti „Da li podržavate Dejtonski sporazum i protivite se njegovom kršenju“. Datum održavanja biće poznat krajem ovog meseca, kada se u Banjaluci usvoji odgovarajući zakon. Eventualni referendum o otcepljenju RS od BiH u ovom trenutku nije na dnevnom redu. Videćemo kako se razvija situacija. Koliko je moguće da se ne održi, toliko je moguće i njegovo raspisivanje - ističe u razgovoru za Danas premijer RS Milorad Dodik.

Kakve bi mogle biti posledice stavova Stjepana Mesića o upotrebi vojske protiv Republike Srpske ako raspišete referendum o otcepljenju?

- Najnovije izjave odlazećeg predsednika Hrvatske uznemirujuće su, jer predstavljaju konkretnu pretnju čoveka koji je političku karijeru počeo ratom i sada bi ratom da je završi. Te izjave bih možda shvatio neozbiljnim da nije reč o čoveku koji zaista tako i misli, koji je militantnost pokazao još na početku raspada Jugoslavije i koji je politički pripremio raspad zemlje. Opšte je poznato da je ovakvim rečnikom mržnje Mesić pravio atmosferu za masovne zločine nad Srbima i njihovo proterivanje iz Hrvatske. Takve izjave, koje ponovo oživljavaju netrpeljivost, ne doprinose dobrosusedskim odnosima i stabilizaciji u regionu, naročito što se čuju prvi put nakon Dejtonskog sporazuma. On je definitivno čovek rata, koji svoju mržnju prema Srbima ne može da sakrije. I upravo zbog toga njemu nije smetalo da dan nakon pravoslavnog Božića otputuje na Kosovo koje nema pravni legitimitet, a sve na bazi nekog hipotetičkog referenduma u RS.

Zašto to, po vašem mišljenju, čini na kraju mandata?

- Verovatno želi da pridobije naklonost Bošnjaka u Sarajevu, koji sa oduševljenjem gledaju na mogućnost da se neko obračunava s Republikom Srpskom. Možda Mesić to odužuje neki dug Harisu Silajdžiću, ali sa stanovišta državnika to je kontraproduktivno.

Mesić, ipak, tvrdi da vi igrate na kartu zamora međunarodne zajednice.

- Nisam ja ekspert za Mesića, ali važno je da je on otišao iz političkog života, a da ću se ja još malo zadržati.

Verujete li da će odnos novoizabranog hrvatskog predsednika Iva Josipovića biti drugačiji prema RS?

- Raduju me njegove poslednje izjave da podržava legalnost organizacije BiH na bazi Dejtonskog sporazuma. To je daleko više nego što smo do sada čuli iz Hrvatske i to otvara mogućnost dijaloga svake vrste. Dobro je takođe što on, iako je autor tužbe protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, uveliko razmišlja o obostranom povlačenju tih tužbi.

Da li ste pozvani u Zagreb na inauguraciju 18. februara?

- Ne, ja sam predsednik vlade jednog malog entiteta.

Član Predsedništva BiH Željko Komšić navodi da je svaka pomoć, pa i Mesićeva, dobrodošla oko sprečavanja cepanja te zemlje?

- Komšić je političko nedonošče pobačeno na jednim izborima. On je bez konzistentnosti i identifikacije, pa je zato ono što on priča, priča o virtuelnosti.

Da li je tačno da pripremate referendum za otcepljenje RS?

- Naravno da su to spekulacije. Mi u Srpskoj smo na fonu pripreme referenduma koji treba da potvrdi dejtonske vrednosti, jer je u poslednje vreme vidljivo skrnavljenje tog sporazuma. Neki su u tome videli skrivenu pripremu za eventualni referendum o otcepljenju. To je njihov problem, ali mi ćemo do kraja meseca u parlamentu imati zakon o referendumu. Na bazi tog zakona biće određeno referendumsko pitanje i termin održavanja.

Kako će glasiti referendumsko pitanje?

- „Da li podržavate Dejtonski sporazum i protivite se njegovom kršenju“. Time ćemo eliminisati svaki mogući prigovor da je to antidejtonski akt.

Kako komentarišete stavove Beograda povodom Mesićeve izjave?

- Nisam uspeo da pratim šta se ovih dana govorilo u Beogradu. U svakom slučaju, svi nose svoju odgovornost.

Predsednik Srbije ovih dana takođe je rekao da je protiv referenduma u RS?

- Drugačiji stav Srbije nismo mogli ni da očekujemo, jer je ona garant Dejtonskog sporazuma. Uostalom, kako bi Srbija mogla da kaže - ne može Kosovo iz Srbije, a može Srpska iz BiH.

Ipak, koliko je referendum o otcepljenju RS realan?

- Videćemo kako se razvija situacija. Koliko je moguće da se ne održi, toliko je moguće i njegovo raspisivanje. No, u ovom trenutku to nije na dnevnom redu.

Da li Srbija dosledno brani Dejtonski sporazum?

- Međunarodna zajednica potrudila se proteklih godina da eliminiše Srbiju i Hrvatsku iz tog procesa. Dejtonski sporazum se ne može primenjivati kao duh, već kao slovo, i sve koji su za primenu tog slova mi doživljavamo kao saveznike. Mi ne smatramo da je Dejton genetska greška i zato branimo taj ugovor.

Da li vas je neko iz Beograda konsultovao oko usvajanja rezolucija o Srebrenici i drugim zločinima na tlu bivše SFRJ?

- Nije, niti mi u RS smatramo da su u obavezi da nas konsultuju. To je stvar političkog života u Srbiji. Svi događaji u prošlom ratu ne smeju se svesti samo na jedan događaj, to nije fer. Niko ne spori da je Srebrenica jedan od najmasovnijih zločina. Sud u Hagu rekao je da se radi o jednom ograničenom genocidu i na bazi toga se i Srpska odredila prema tome. Sporna je činjenica da se za budućnost ostavlja samo jedan datum koji nesumnjivo asocira samo na žrtve iz Srebrenice, a isključuje mogućnost obeležavanja stradanja žrtava drugih nacionalnosti širom BiH. Zato smatram da treba biti uravnotežen, ne zaboraviti zločine u Srebrenici, ali ne zaboraviti ni druge zločine, naročito ne prema Srbima.

Koliko je prihvatljivo za RS da u preambuli rezolucije o Srebrenici koja se priprema u Beogradu stoji reč genocid?

- Kroz presudu generalu Krstiću mi već imamo činjenicu da se tamo desio genocid, a na bazi toga Međunarodni sud pravde u tužbi BiH protiv Srbije utvrdio je da se radi o lokalnom genocidu. Prema tome, ta reč na neki način postoji, ali se ne može vezati za Srpsku i njenu državotvornost, već za odgovornost pojedinaca i nekih struktura. Naravno da je sporan dokaz da je tamo bio genocid, iako to što se tamo desilo nije moguće pravdati. Smatram da istini najviše odgovara kvalifikacija „masovni zločin“.

(Danas)