Микеле Ђифони: У северној Митровици се осећа раздвојеност, а то ЕУ не воли

Задатак италијанског дипломате Микелеа Ђифонија, изасланика ЕУ за север Косова, јесте да покаже да ЕУ дели исте вредности и да има исту улогу на северу као и на остатку Косова и Метохије. На питање како му северна Митровица, у којој је његово седиште и где смо и разговарали, изгледа у контексту тог задатака, Ђифони наглашава да „овде постоји потреба за већим присуством ЕУ“.

„У Митровици заиста можете да осетите неку врсту раздвајања, а то је нешто што ЕУ не воли. И због тога смо желели да будемо овде. У овом делу земље, више него у осталим деловима, постоји потреба да се подстакне дијалог и посредовање. Ситуација јесте тешка, али представља изазов и колеге из Еулекса и Европске комисије деле то осећање“.

Да ли Митровицу доживљавате као пријатељско окружење?

Дефинитивно је пријатељско окружење, нисам доживео никакав непријатељски потез. Чак и раније када сам долазио у оквиру других пројеката, пре него што сам постао представник ЕУ, сматрао сам и доживљавао Митровицу као пријатељску средину. Али независно од функције коју овде обављам, сматрам да нека питања, као што је статус, не треба да се драматизују, него да се успостави прагматичнији приступ и тон свакодневним проблемима.

Сигурно вам је досадило да говорите да план Питера Фејта за интеграцију севера није план ЕУ?

Наравно. Мислим да сада није толико важно ни потребно да се наглашава шта је план Међународне цивилне канцеларије и косовске владе. Сада је важно да се објасни да су циљеви ЕУ на северу и југу, као и на целом западном Балкану, исти: да се европска перспектива приближи обичним људима. За Митровицу и остале делове северног Косова то значи да се повећа присуство ЕУ и свакодневни контакти. Наш први циљ је да будемо ближи људима и да промовишемо вредности ЕУ уводећи кроз Еулекс владавину права.

Како изгледају конкретни кораци приближавања ЕУ овом становништву?

Европска унија инвестира у овај део земље годинама уназад, а два пројекта Европске комисије су у завршној фази: изградње здравственог центра у Зубином Потоку и система за пречишћавање воде у Лепосавићу. Овде постоји потреба и за политичким посредовањем и то је наш трећи циљ. Европска унија је веза у дијалогу, који се не подстиче од врха надоле, већ обрнуто. Не покушавамо да наметнемо правила и планове с временским ограничењем, већ покушавамо да нађемо тачке око којих је могуће остварење дијалога у који ћемо бити укључени.

Ви знате да су српски представници из свих странака врло скептични према вашем раду.

Знам који је политички став у Београду о овом питању. Али нисам наилазио ни на какву опструкцију ни у Београду ни у Приштини. Кога код сам питао, добио сам одговор да је ово добра ствар и нико до сад није одбио да разговара са мном. Они можда изражавају извесно неслагање с нашом тачком гледишта, али доћи ће време и за оцену практичних резултата, сада је још рано за то.

Да ли верујете да ћете за овај сто довести Србе и Албанце?

Не верујем да ће то бити резултат моје акције и да ћу дати лични допринос томе, али верујем у тренд историје и логичких процеса. Нема сумње да су помирење и заједнички напредак једино решење за све народе који живе на западном Балкану. Надамо се да ће се он десити пре него касније.

У Приштини сте амбасадор Италије, државе која је признала независност Косова, а у Митровици сте посланик ЕУ за део који је већински настањен српским становништвом. Прилично су различите улоге, која вам је тежа?

Не осећам се као неке колеге да сам у двострукој улози. У мандату ЕУ покушавам да промовишем вредности и погледе које у Бриселу признаје свих 27 држава ЕУ, а не само оне које су признале независност Косова. То су заједнички ставови ЕУ који не стварају никакве контрадикторности по питању мог деловања. Зато сам на почетку рекао да делујем на терену решавајући конкретна питања и да покушавам да уклоним тај драматични став у погледу ЕУ.

Својевремено сте рекли да, иако не подржавате Фејтову стратегију за север, у њој има много елемената иза којих стоји ЕУ.

Не можемо ограничити разговор на то да ли подржавамо или не подржавамо Фејтову стратегију за север. Може бити аспеката који се подударају, али приступ је другачији, ЕУ може да делује само одоздо нагоре. А у стратегији за север је заступљен аспект владавине ауторитета. То може бити валидно или не, али не може бити приступ ЕУ. У косовској стварности могу постојати моменти и акције који се подударају. Важно је да се на то не гледа као на конфронтацију учесника институција, него да се пронађе оно што је најподесније за грађане Косова.

Чека вас много посла на том задатку.

Ово није тако велико подручје као Канада или Сибир. Није тешко наћи практична решења када се боримо логиком здравог разума. Важно је да не доносимо закључке унапред и тиме стварамо политичке и идеолошке разлике.

Нажалост, те разлике постоје.

Да, оне постоје, али нису непомирљиве.

(Политика)