Mikele Đifoni: U severnoj Mitrovici se oseća razdvojenost, a to EU ne voli

Zadatak italijanskog diplomate Mikelea Đifonija, izaslanika EU za sever Kosova, jeste da pokaže da EU deli iste vrednosti i da ima istu ulogu na severu kao i na ostatku Kosova i Metohije. Na pitanje kako mu severna Mitrovica, u kojoj je njegovo sedište i gde smo i razgovarali, izgleda u kontekstu tog zadataka, Đifoni naglašava da „ovde postoji potreba za većim prisustvom EU“.

„U Mitrovici zaista možete da osetite neku vrstu razdvajanja, a to je nešto što EU ne voli. I zbog toga smo želeli da budemo ovde. U ovom delu zemlje, više nego u ostalim delovima, postoji potreba da se podstakne dijalog i posredovanje. Situacija jeste teška, ali predstavlja izazov i kolege iz Euleksa i Evropske komisije dele to osećanje“.

Da li Mitrovicu doživljavate kao prijateljsko okruženje?

Definitivno je prijateljsko okruženje, nisam doživeo nikakav neprijateljski potez. Čak i ranije kada sam dolazio u okviru drugih projekata, pre nego što sam postao predstavnik EU, smatrao sam i doživljavao Mitrovicu kao prijateljsku sredinu. Ali nezavisno od funkcije koju ovde obavljam, smatram da neka pitanja, kao što je status, ne treba da se dramatizuju, nego da se uspostavi pragmatičniji pristup i ton svakodnevnim problemima.

Sigurno vam je dosadilo da govorite da plan Pitera Fejta za integraciju severa nije plan EU?

Naravno. Mislim da sada nije toliko važno ni potrebno da se naglašava šta je plan Međunarodne civilne kancelarije i kosovske vlade. Sada je važno da se objasni da su ciljevi EU na severu i jugu, kao i na celom zapadnom Balkanu, isti: da se evropska perspektiva približi običnim ljudima. Za Mitrovicu i ostale delove severnog Kosova to znači da se poveća prisustvo EU i svakodnevni kontakti. Naš prvi cilj je da budemo bliži ljudima i da promovišemo vrednosti EU uvodeći kroz Euleks vladavinu prava.

Kako izgledaju konkretni koraci približavanja EU ovom stanovništvu?

Evropska unija investira u ovaj deo zemlje godinama unazad, a dva projekta Evropske komisije su u završnoj fazi: izgradnje zdravstvenog centra u Zubinom Potoku i sistema za prečišćavanje vode u Leposaviću. Ovde postoji potreba i za političkim posredovanjem i to je naš treći cilj. Evropska unija je veza u dijalogu, koji se ne podstiče od vrha nadole, već obrnuto. Ne pokušavamo da nametnemo pravila i planove s vremenskim ograničenjem, već pokušavamo da nađemo tačke oko kojih je moguće ostvarenje dijaloga u koji ćemo biti uključeni.

Vi znate da su srpski predstavnici iz svih stranaka vrlo skeptični prema vašem radu.

Znam koji je politički stav u Beogradu o ovom pitanju. Ali nisam nailazio ni na kakvu opstrukciju ni u Beogradu ni u Prištini. Koga kod sam pitao, dobio sam odgovor da je ovo dobra stvar i niko do sad nije odbio da razgovara sa mnom. Oni možda izražavaju izvesno neslaganje s našom tačkom gledišta, ali doći će vreme i za ocenu praktičnih rezultata, sada je još rano za to.

Da li verujete da ćete za ovaj sto dovesti Srbe i Albance?

Ne verujem da će to biti rezultat moje akcije i da ću dati lični doprinos tome, ali verujem u trend istorije i logičkih procesa. Nema sumnje da su pomirenje i zajednički napredak jedino rešenje za sve narode koji žive na zapadnom Balkanu. Nadamo se da će se on desiti pre nego kasnije.

U Prištini ste ambasador Italije, države koja je priznala nezavisnost Kosova, a u Mitrovici ste poslanik EU za deo koji je većinski nastanjen srpskim stanovništvom. Prilično su različite uloge, koja vam je teža?

Ne osećam se kao neke kolege da sam u dvostrukoj ulozi. U mandatu EU pokušavam da promovišem vrednosti i poglede koje u Briselu priznaje svih 27 država EU, a ne samo one koje su priznale nezavisnost Kosova. To su zajednički stavovi EU koji ne stvaraju nikakve kontradiktornosti po pitanju mog delovanja. Zato sam na početku rekao da delujem na terenu rešavajući konkretna pitanja i da pokušavam da uklonim taj dramatični stav u pogledu EU.

Svojevremeno ste rekli da, iako ne podržavate Fejtovu strategiju za sever, u njoj ima mnogo elemenata iza kojih stoji EU.

Ne možemo ograničiti razgovor na to da li podržavamo ili ne podržavamo Fejtovu strategiju za sever. Može biti aspekata koji se podudaraju, ali pristup je drugačiji, EU može da deluje samo odozdo nagore. A u strategiji za sever je zastupljen aspekt vladavine autoriteta. To može biti validno ili ne, ali ne može biti pristup EU. U kosovskoj stvarnosti mogu postojati momenti i akcije koji se podudaraju. Važno je da se na to ne gleda kao na konfrontaciju učesnika institucija, nego da se pronađe ono što je najpodesnije za građane Kosova.

Čeka vas mnogo posla na tom zadatku.

Ovo nije tako veliko područje kao Kanada ili Sibir. Nije teško naći praktična rešenja kada se borimo logikom zdravog razuma. Važno je da ne donosimo zaključke unapred i time stvaramo političke i ideološke razlike.

Nažalost, te razlike postoje.

Da, one postoje, ali nisu nepomirljive.

(Politika)