Majkl Devenport: Carinski pečat Kosova priznale i vlasti Srbije

Beograd - Dejvid Lidington, ministar za Evropu u vladi Velike Britanije, dolazi u zvaničnu posetu Beogradu u ponedeljak, 31. oktobra.

Osnovna tema njegovih razgovora sa visokim srpskim zvaničnicima, kao i s predstavnicima civilnog društva, biće evropske integracije Srbije, a glavna poruka snažna britanska podrška politici proširenja Evropske unije. U kontekstu nedavnog Mišljenja Evropske komisije o kandidaturi, ministar Lidington će ohrabriti Srbiju da nastavi s koracima koji će omogućiti pozitivnu odluku Saveta EU u decembru - najavljuje u razgovoru za Danas ambasador Velike Britanije u Beogradu Majkl Devenport.

Zašto su Srbiji uopšte potrebna takva ohrabrenja?

- Nakon velikog posla koji je Srbija obavila od prošlog novembra, kada je počela rad na Upitniku EK, uključujući punu saradnju s Haškim tribunalom, ostalo je još toga da se završi, pre svega u oblasti regionalne saradnje, kao što i piše u Mišljenju EK. Voleli bismo da vidimo da Srbija ispunjava te zadatke, kako bi osigurala „zeleno svetlo“ njenoj kandidaturi u decembru.

Koji su „zadaci“ koje Beograd treba da obavi u vezi s Kosovom kako bi dobio status kandidata?

- Mislim da je Komisija bila jasna. Pre svega, moramo videti konstruktivan angažman u briselskom dijalogu s Prištinom, kao i primenu svih do sada postignutih dogovora.

Da li tu spada i prisustvo kosovskih carinika na prelazima Jarinje i Brnjak?

- To je preduzeto u primeni dogovora o carinskim pečatima. U interesu i Srbije i Kosova je uspostavljanje prekogranične slobode kretanja, a od apsolutne važnosti za to je upravo primena dogovora o pečatima.

Međutim, da li je prisustvo službenika Prištine na prelazima u tom smislu neophodno?

- Carinici moraju biti tamo, jer je Kosovo već duže vreme priznato kao samostalna carinska zona. Kao takvo ga je priznala i Srbija. U svakom slučaju, ovo su teme o kojima Brisel i Beograd trenutno razgovaraju, a ishod tih konsultacija bi trebalo da bude ponovni konstruktivni angažman u dijalogu s Prištinom.

Euleks ima svoje carinike. Srbija želi da oni budu na prelazima, a ne carinici Kosova. Može li to biti rešenje?

- Naravno da Euleks ima svoju ulogu. Kao što je EK navela u Mišljenju, puna saradnja s Euleksom je neophodna kako bi Srbija dobila datum početka pregovora o pristupanju EU. Dakle, mi očekujemo da dođe do te pune saradnje. Ipak, to ne može da bude „zamena“ za prisustvo carinika Kosova na prelazima. Ponoviću, njihov carinski pečat su priznale i vlasti Srbije. U svakom slučaju, ova pitanja su predmet aktuelnih razgovora Beograda i Brisela, čiji ishod ne želim da prejudiciram, ali siguran sam da svi žele pozitivan ishod.

Šta mislite o odluci Srba na severu Kosova da delimično uklone barikade za prolazak Kfora? Da li je potpuno uklanjanje tih barikada neophodno da bi Srbija dobila status kandidata?

- Taj mali napredak je dobrodošao, ali nije dovoljan. Želimo da vidimo potpunu slobodu kretanja na celom Kosovu. Blokade puteva nisu konstruktivan razvoj događaja i ne pomažu pronalaženju rešenja. Mislim da su svi postali svesni da tako nešto nije održivo.

Verujete li da vlada u Beogradu nema kontrolu, ili punu kontrolu, nad barikadama?

- Svi smo svesni da postoje kontakti između predstavnika Srba na severu Kosova i predstavnika Vlade Srbije, kao i s predsednikom Tadićem. Iskreno se nadam da će poruke iz Beograda doprineti pronalaženju rešenja i smanjenju tenzija, a pre svega da se izbegne ikakvo nasilje. Važno je i da se saradnja Beograda i Euleksa fokusira na zajedničku borbu protiv organizovanog kriminala, koji je veliki problem u ovom delu sveta.

Tu mislite na kriminal na severu Kosova?

- Organizovani kriminal ne poznaje i ne poštuje granice.

Prema vašem mišljenju, ako barikade potraju i u novembru, da li će Srbija dobiti status kandidata?

- Odluku konsenzusom donose vlade svih 27 zemalja članica EU, a mislim da su očekivanja jasna - kao što sam rekao, konstruktivan povratak dijalogu i primena svih dogovora, uključujući carinske pečate, ali i, recimo, onaj o slobodi kretanja ili o razmeni izvoda iz matičnih knjiga rođenih. Moramo imati primenu svih dogovora, od čega će najveću korist imati građani Srbije i Kosova.

Da li će institucije Srbije na Kosovu, koje Zapad i Priština zovu „paralelnim“, morati da se rasformiraju kako bi Srbija dobila datum početka pregovora o pristupanju?

- Za određivanje datuma pregovora, kao što je EK navela, Srbija treba da počne s primenom sporazuma iz niza oblasti, poput telekomunikacija i energetike. Srbija treba da pokaže jasnu spremnost da povede računa o strukturama čije je postojanje suprotno međunarodnom pravnom okviru na Kosovu. Njihovo postojanje nije održivo i moramo videti konstruktivan pristup u vezi s tim pitanjima.

Dakle, potpuno uklanjanje tih institucija nije neophodno da bi Srbija dobila datum pregovora, već je potreban početak njihovog uklanjanja?

- Da sve dođe na svoje mesto, biće potrebno neko vreme. Ono što nam je neophodno su pozitivni koraci u pravom smeru. I to odmah. Uključujući, naravno, strukture na severu Kosova. Potrebno je i da se naprave i primene dogovori u još nekim oblastima, poput energetike, što je takođe direktno povezano s pomenutim strukturama.

Da li su vam zvaničnici Srbije, u formalnim ili neformalnim razgovorima, pominjali da se zalažu za podelu Kosova?

- Svakako sam svestan javne debate koja se vodi u Beogradu povodom različitih ideja, poput podele Kosova ili razgraničenja. Zvanično mi nijedan predstavnik vlasti Srbije nije naveo podelu kao rešenje za koje se zalaže, a naravno da ima mnogo neformalnih diskusija o raznim pitanjima. Pozicija vlade Velike Britanije potpuno je jasna. Bilo kakvo menjanje granica Kosova nije ni realistično, ni konstruktivno, ni od pomoći. Rešenja se moraju tražiti na drugoj strani. A mislim da ima dovoljno prostora da se punom primenom Ahtisarijevog plana zaštite interesi i Srbije i manjina na Kosovu, uključujući srpsku. To može biti osnova za buduća rešenja.

Šta zvanični London misli o „nadogradnji“ Ahtisarijevog plana, takozvanom Ahtisariju plus?

- Otvoreni smo za sve predloge u vezi s tim kako taj plan može biti primenjen. Mislim da se ta primena može obaviti na različite načine. Da, naravno da smo otvoreni za takvu vrstu razgovora.

A, šta mislite o različitim neformalnim idejama za sever, poput specijalnog statusa, međunarodne administracije, federalizacije Kosova?

- Može da se razgovara o svemu što uzima u obzir nezavisnost Kosova. Važno je da se obezbedi apsolutno poštovanje manjinskih prava na Kosovu, gde su Srbi u značajnom broju i severno i južno od Ibra.

Ministar Lidington će sa zvaničnicima u Beogradu razgovarati i o privrednim temama. Da li je to najava jačanja ekonomske saradnje Velike Britanije i Srbije?

- Britanske kompanije su sve više zainteresovane za srpsko tržište, a to interesovanje biće još veće kako Srbija bude uspešno rešavala probleme koji otežavaju dolazak investitora, poput korupcije, zakona koji se nedovoljno primenjuju, birokratije i komplikovanih procedura. Ovih dana smo i u Londonu i u Beogradu imali vrlo uspešne sastanke posvećene privrednoj saradnji. Oblasti u kojima postoji prostor za značajan napredak su zaštita životne sredine, visoke tehnologije, bezbednosni sektor, poljoprivreda, proizvodnja hrane, transport...

Šta mislite o Srpskoj naprednoj stranci i njihovoj proevropskoj orijentaciji?

- Mislim da je dobro to što je SNS prihvatila važnost evropskih integracija i članstvo Srbije u EU stavila u centar svoje političke vizije. Kao opoziciona stranka ne mogu to da u potpunosti iskažu u praksi, ali mislim da pravac kojim su krenuli treba ohrabrivati, kao i da kontakte koje je SNS uspostavila sa zvaničnicima u Briselu i predstavnicima političkih partija iz zemalja EU treba pozdraviti.

Imate li kontakte s vođstvom DSS?

- Apsolutno.

A s predstavnicima SRS?

- Ne sa vrhom stranke, i ne lično ja.

(Danas)