петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мајкл Девенпорт: Царински печат Косова признале и власти Србије
Хроника

Мајкл Девенпорт: Царински печат Косова признале и власти Србије

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 28. октобар 2011.

Београд - Дејвид Лидингтон, министар за Европу у влади Велике Британије, долази у званичну посету Београду у понедељак, 31. октобра.

Основна тема његових разговора са високим српским званичницима, као и с представницима цивилног друштва, биће европске интеграције Србије, а главна порука снажна британска подршка политици проширења Европске уније. У контексту недавног Мишљења Европске комисије о кандидатури, министар Лидингтон ће охрабрити Србију да настави с корацима који ће омогућити позитивну одлуку Савета ЕУ у децембру - најављује у разговору за Данас амбасадор Велике Британије у Београду Мајкл Девенпорт.

Зашто су Србији уопште потребна таква охрабрења?

- Након великог посла који је Србија обавила од прошлог новембра, када је почела рад на Упитнику ЕК, укључујући пуну сарадњу с Хашким трибуналом, остало је још тога да се заврши, пре свега у области регионалне сарадње, као што и пише у Мишљењу ЕК. Волели бисмо да видимо да Србија испуњава те задатке, како би осигурала „зелено светло“ њеној кандидатури у децембру.

Који су „задаци“ које Београд треба да обави у вези с Косовом како би добио статус кандидата?

- Мислим да је Комисија била јасна. Пре свега, морамо видети конструктиван ангажман у бриселском дијалогу с Приштином, као и примену свих до сада постигнутих договора.

Да ли ту спада и присуство косовских цариника на прелазима Јариње и Брњак?

- То је предузето у примени договора о царинским печатима. У интересу и Србије и Косова је успостављање прекограничне слободе кретања, а од апсолутне важности за то је управо примена договора о печатима.

Међутим, да ли је присуство службеника Приштине на прелазима у том смислу неопходно?

- Цариници морају бити тамо, јер је Косово већ дуже време признато као самостална царинска зона. Као такво га је признала и Србија. У сваком случају, ово су теме о којима Брисел и Београд тренутно разговарају, а исход тих консултација би требало да буде поновни конструктивни ангажман у дијалогу с Приштином.

Еулекс има своје царинике. Србија жели да они буду на прелазима, а не цариници Косова. Може ли то бити решење?

- Наравно да Еулекс има своју улогу. Као што је ЕК навела у Мишљењу, пуна сарадња с Еулексом је неопходна како би Србија добила датум почетка преговора о приступању ЕУ. Дакле, ми очекујемо да дође до те пуне сарадње. Ипак, то не може да буде „замена“ за присуство цариника Косова на прелазима. Поновићу, њихов царински печат су признале и власти Србије. У сваком случају, ова питања су предмет актуелних разговора Београда и Брисела, чији исход не желим да прејудицирам, али сигуран сам да сви желе позитиван исход.

Шта мислите о одлуци Срба на северу Косова да делимично уклоне барикаде за пролазак Кфора? Да ли је потпуно уклањање тих барикада неопходно да би Србија добила статус кандидата?

- Тај мали напредак је добродошао, али није довољан. Желимо да видимо потпуну слободу кретања на целом Косову. Блокаде путева нису конструктиван развој догађаја и не помажу проналажењу решења. Мислим да су сви постали свесни да тако нешто није одрживо.

Верујете ли да влада у Београду нема контролу, или пуну контролу, над барикадама?

- Сви смо свесни да постоје контакти између представника Срба на северу Косова и представника Владе Србије, као и с председником Тадићем. Искрено се надам да ће поруке из Београда допринети проналажењу решења и смањењу тензија, а пре свега да се избегне икакво насиље. Важно је и да се сарадња Београда и Еулекса фокусира на заједничку борбу против организованог криминала, који је велики проблем у овом делу света.

Ту мислите на криминал на северу Косова?

- Организовани криминал не познаје и не поштује границе.

Према вашем мишљењу, ако барикаде потрају и у новембру, да ли ће Србија добити статус кандидата?

- Одлуку консензусом доносе владе свих 27 земаља чланица ЕУ, а мислим да су очекивања јасна - као што сам рекао, конструктиван повратак дијалогу и примена свих договора, укључујући царинске печате, али и, рецимо, онај о слободи кретања или о размени извода из матичних књига рођених. Морамо имати примену свих договора, од чега ће највећу корист имати грађани Србије и Косова.

Да ли ће институције Србије на Косову, које Запад и Приштина зову „паралелним“, морати да се расформирају како би Србија добила датум почетка преговора о приступању?

- За одређивање датума преговора, као што је ЕК навела, Србија треба да почне с применом споразума из низа области, попут телекомуникација и енергетике. Србија треба да покаже јасну спремност да поведе рачуна о структурама чије је постојање супротно међународном правном оквиру на Косову. Њихово постојање није одрживо и морамо видети конструктиван приступ у вези с тим питањима.

Дакле, потпуно уклањање тих институција није неопходно да би Србија добила датум преговора, већ је потребан почетак њиховог уклањања?

- Да све дође на своје место, биће потребно неко време. Оно што нам је неопходно су позитивни кораци у правом смеру. И то одмах. Укључујући, наравно, структуре на северу Косова. Потребно је и да се направе и примене договори у још неким областима, попут енергетике, што је такође директно повезано с поменутим структурама.

Да ли су вам званичници Србије, у формалним или неформалним разговорима, помињали да се залажу за поделу Косова?

- Свакако сам свестан јавне дебате која се води у Београду поводом различитих идеја, попут поделе Косова или разграничења. Званично ми ниједан представник власти Србије није навео поделу као решење за које се залаже, а наравно да има много неформалних дискусија о разним питањима. Позиција владе Велике Британије потпуно је јасна. Било какво мењање граница Косова није ни реалистично, ни конструктивно, ни од помоћи. Решења се морају тражити на другој страни. А мислим да има довољно простора да се пуном применом Ахтисаријевог плана заштите интереси и Србије и мањина на Косову, укључујући српску. То може бити основа за будућа решења.

Шта званични Лондон мисли о „надоградњи“ Ахтисаријевог плана, такозваном Ахтисарију плус?

- Отворени смо за све предлоге у вези с тим како тај план може бити примењен. Мислим да се та примена може обавити на различите начине. Да, наравно да смо отворени за такву врсту разговора.

А, шта мислите о различитим неформалним идејама за север, попут специјалног статуса, међународне администрације, федерализације Косова?

- Може да се разговара о свему што узима у обзир независност Косова. Важно је да се обезбеди апсолутно поштовање мањинских права на Косову, где су Срби у значајном броју и северно и јужно од Ибра.

Министар Лидингтон ће са званичницима у Београду разговарати и о привредним темама. Да ли је то најава јачања економске сарадње Велике Британије и Србије?

- Британске компаније су све више заинтересоване за српско тржиште, а то интересовање биће још веће како Србија буде успешно решавала проблеме који отежавају долазак инвеститора, попут корупције, закона који се недовољно примењују, бирократије и компликованих процедура. Ових дана смо и у Лондону и у Београду имали врло успешне састанке посвећене привредној сарадњи. Области у којима постоји простор за значајан напредак су заштита животне средине, високе технологије, безбедносни сектор, пољопривреда, производња хране, транспорт...

Шта мислите о Српској напредној странци и њиховој проевропској оријентацији?

- Мислим да је добро то што је СНС прихватила важност европских интеграција и чланство Србије у ЕУ ставила у центар своје политичке визије. Као опозициона странка не могу то да у потпуности искажу у пракси, али мислим да правац којим су кренули треба охрабривати, као и да контакте које је СНС успоставила са званичницима у Бриселу и представницима политичких партија из земаља ЕУ треба поздравити.

Имате ли контакте с вођством ДСС?

- Апсолутно.

А с представницима СРС?

- Не са врхом странке, и не лично ја.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер