петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Маја Гојковић: Радићемо више како би следећи Извештај Европске комисије био бољи, избегаваће се закони по хитном поступку и бесмислени амандмани
Хроника

Маја Гојковић: Радићемо више како би следећи Извештај Европске комисије био бољи, избегаваће се закони по хитном поступку и бесмислени амандмани

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 10. јун 2019.

 БЕОГРАД -Председница Скупштине Маја Гојковић изразила је данас спремност да све посланике подстакне да у сарадњи с Националним конвентом о ЕУ више раде како би следећи извештај Европске комисије био знатно бољи што се тиче рада парламента, наводећи да Србија жели да уђе у Европску унију и да корача европским путем.

Гојковић је на отварању седме Пленарне седнице Националног конвента о ЕУ навела да Извештај ЕК о напретку садржи одређене политичке оцене, поготову када је у питању рад парламента Србије, али је додала да у њему има и напомена на којима се мора радити како би се унапредили одређени сегменти процедура и рада Народне скупштине које би унапредиле њен рад.

Председница Скупштине Србије Маја Гојковић изјавила је да је направила пакет мера за унапређење рада парламента како би Извештај Европске комисије о европским интеграцијама Србије за 2019. био много позитивнији и најавила да ће се избегавати доношење закона по хитном поступку и подношење бесмислених амандмана.

Гојковић је на 7. седници Националног Конвента о Европској унији (ЕУ) одговарала на примедбе из Извештаја ЕУ за 2018. и рекла да има простора да се унапреде процедуре рада парламента.

Она је пренела да се са амбасадором Европске уније у Србији Семом Фабрицијем сложила да се не слажу са свим сегментима Извештаја.

Ја сам изнела став да има политичких оцена и то у делу који се односи на рад парламента, он је прећутао, али смо се разумели, изјавила је Гојковић.

Према њеним речима, први негативни налаз је за проценат закона који се разматрају по хитном поступку.

"Упућивала сам писма Влади да је тај проценат велики и да Скупштини не предлажу законе по хитној процедури, кад није неопходно", рекла је Гојковић и додала да је имала разумевања од премијерке Ане Брнабић.

Успели смо да смањимо проценат са огромних 66 одсто на такође, изузетно великих 44 одсто предлога аката, колико је у протеклој години разматрано по хитном поступку, навела је она.

Убудуће, према речима Гојковић, ће бити одбијани акти са ознаком хитности изузев кад је то заиста неопходно - ратификације међународних аката или непредвиђене ситуације као што су поплаве.

Она је нагласила да ће Скупштина враћати предлоге по хитном поступку који не буду испуњавали та мерила.

Ускоро о извештајима независних тела

Одговарајући на замерку да се у српском парламенту годинама не разматрају извештаји независних тела, Гојковић је најавила да ће веома брзо заказати седницу да се расправља о извештајима за 2018.

Тиме ћемо показати да подржавамо рад независних тела и њихову улогу, рекла је Гојковић.

У погледу подношења великог броја амандмана владајуће коалиције који нису значајни, Гојковић је изразила жаљење што у Извештају није означено да се са том праксом престало још у јануару.

Део посланика опозиције од јануара бојкотује седнице Скупштине Србије због тих амандмана.

Гојковић је указала да је у разговору са посланицима који улажу те амандмане речено да је то био одговор на опструкцију рада парламента кроз предлагање амандмана посланика који не подржавају рад владе, са две речи "брише се" и на стотине допуна дневног реда без суштине.

Таквих амандмана са стране посланика који подржавају рад владе више неће бити, али морамо озбиљно да разговарамо са осталим посланицима да одустану од такве праксе, истакла је Гојковић.

Она је најавила да и у разматрању Предлога буџета за 2020. очекује значајне помаке.

Само ће се расправљати о Закону о буџету, неће бити спајања са осталим законима, најавила је председница скупштине и додала да ће предложити за расправу дуплирање времена посланичким групама.

Гојковић је нагласила да је у Извештају позитивно оцењено да је више седница на којим се постављају питања члановима Владе и да се председница Владе одазива, као и да је похваљена сарадња парламента са Конвентом који чине представници НВО.

Додала је да је и више пута позивала део посланика у бојкоту на разговор, али да је већина одбила, као и да ће наставити да их позива, јер је добро да се врате на заседање парламента, да се побољша његов рад и исправе грешке, без обзира ко их је правио.

Фабрици: Извештај ЕК није "копи-пејст"

Шеф Делегације Европске уније (ЕУ) у Србији Сем Фабрици је рекао да је Извештај избалансиран и објективан и да није "копи-пејст" ни у једном делу.

Према његовим речима, у појединим деловима садржи позитиван приступ, а у појединим негативне оцене у примени критеријума и треба га читати свеобухватно.

Фабрици је навео да Извештај за 2018. садржи оцене спровођења реформи у Србији, које у неким областима бележе напредак, негде ограничен напредак, а без помака у три области - слобода медија, конкуренција и јавне набавке.

Јоксимовић: Дебата о Извештају доказ отворености Владе Србије

"Извештај Европске комисије добио је заслужену и значајну пажњу какву није добио у последњих петнаестак година", рекла је министарка за евроинтеграције Јадранка Јоскимовић, додајући и да је инклузивна дебата о том документу доказ отворености владе Србије.

Јоксимовић је рекла да није тачна оцена да је овогодишњи извештај Комисије гори од претходног, већ да може да се каже да садржи "критичке осврте" у односу на преузете обавезе.

Она је подвукла да су реформе важне и због градјана, али и због пуноправног чланства у ЕУ. "Реформе можете да спроводите и без европских интеграција", додала је.

Према мишљењу министарке за европске интеграције, пуно посла је и пред Србијом и пред ЕУ да би се кредибилна политика проширења наставила.

(Танјуг-Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер