Лазар Крстић: Буџет за 2014. годину направљен одговорно и на реалним основама

Буџет за следећу годину направљен је на реалним основама и одговорно, што значи да се не иде на веће резове од оних који су у овом тренутку неопходни, рекао министар финансија Лазар Крстић. Економисти и политичари критикују да није урађено довољно и да су потребни оштрији резови и додатне уштеде.

Министар финансија Србије Лазар Крстић изјавио је да је буџет за 2014. годину направљен на реалним основама и одговорно, што значи да се не иде на веће резове од оних који су у овом тренутку неопходни.

Крстић је, учествујући на Националном буџетском форуму, истакао да је буџет за 2014. први корак ка консолидацији фискалног система Србије и довођењу у ред јавних финансија.

Одговарајући на критике да су у наредној години потребне додатне уштеде од 300 милиона евра, Крстић је истакао да је ту процену Фискални савет засновао на претпоставци да неће успети повећана наплата пореза, планирана за 2014. годину.

Министар је најавио да ће у наредних шест до девет месеци бити завршен процес реструктурирања предузећа, као и да ће се решити проблеми великих предузећа, као што су "Галеника", "Железара"....

"Схватили смо да то мора да се уради, јер ако се то не догоди за шест до девет месеци, уштеде неће вредети нити ће буџет бити реализован", рекао је министар.

Крстић је навео да се разматра ограничавање запошљавања у државној управи, као и начин запошљавања у другим великим системима, имајући у виду растући број запослених у јавном сектору.

Према његовим речима, Законом о буџетском систему, који ће се сутра наћи на седници Владе, биће дефинисана правила око запошљавања нових људи у државној управи.

Крстић је напоменуо да у овом тренутку није било политички могуће да се пређе на агресивније реформе који би се односиле на пензије.

Влада Србије је променила мишљење, па ће ПДВ за угоститељске услуге бити повећан са осам на 10 одсто, уместо на 20 одсто, изјавио је Крстић.

Министар је новинарима у Скупштини Србије рекао да сматра да би само у Београду било економски оправдано да се ПДВ на угоститељске услуге повећа на 20 одсто, док би то уништило хотеле у унутрашњости и зато се Влада предомислила.

Крстић је казао да је за Агенцију за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) у предлогу државног буџета за 2014. годину предвиђено 5,5 милијарди динара, али да би требало размотрити да ли је СИЕПА добро радила до сада.

Сагледава се да ли су све субвенције уговорене на адекватан начин и да ли су потребне даље субвенције за инвестиције, зависно од конкурентности у поређењу с другим земљама региона, казао је министар.

Према Крстићевим речима, уколико се неко бавио криминалним активностима, тиме треба да се баве надлежни органи.

Економисти и политичари критикују да није урађено довољно и да су потребни оштрији резови и додатне уштеде. 

Економиста Љубомир Маџар каже да је буџет окренут у добром смеру али нема довољно снаге да у том смеру оде далеко да би се избегла криза јавног дуга. "Нема снаге зато што постоје политичка ограничења јер су у питању људске егзистенције", каже Маџар.

"Морало је да се почне са мерама штедње и фискалне конослидације и добро је што се то види у буџету", каже економиста Михајло Бабин.

Већи проблем од минуса у државној каси по оцени Фискалног савета је то што је на пропале државне банке већ потрошено 800 милиона евра, и што се субвенцијама и гаранцијама за кредите финансира лоше пословање јавних предузећа.

"Шта ви овде радите, на грађанима, пореским обвезницима, пензијама штеди, затежи из све снаге. Овде се само одлива. Порука је - ако се ово не затвори, немојте ово ни да дирате, пустите све", каже Павле Петровић, председник Фискалног савета.

Да има доста нелогичности у расподели буџетских средстава и да их није лако исправити, први човек српских финансија објаснио је на свом примеру.

"Ја примам и три додатне плате, али да их не примам примао би неко други. Мени стоје на рачуну, уплатићу на рачун буџета на крају године", каже Крстић.

Према његовим речима, за укидање треба променити 15 закона, а то треба да прође кроз Скупштину, што се очекује до прве половине следеће године.

Мисија ММФ-а следеће недеље у Београду

Министар Крстић изјавио је да ће следеће недеље у Београд доћи техничка мисија ММФ-а с којом ће се разговарати о пакету мера за фискалну консолидацију.

Крстић је рекао да ће ММФ српским властима помоћи да сагледају начин за боље планирање и наплату прихода, као и планирање и спровођење расхода буџета.

Министар финансија је прецизирао да се са ММФ-ом још не разговара о новом аражману, али да би за Србију било добро да с том институцијом има аранжман и то аранжман из предострожности, а не онај који подразумева било какав зајам.

(РТС)