Кирил Кравченко: Пореска оптерећења у Србији најнижа у региону

„Гаспромњефт” се није покајао што је дошао у Србију и купио већинско власништво у НИС-у. Судећи по изјавама њихових представника, не кају се ни „Кока-Kола” „Филип Морис”, као ни „Фијат”. Упркос тешкоћама, које у највећој мери стварају дуге и скупе бирократске процедуре, а власнику нишке фабрике цигарета „Филипу Морису” и „црно тржиште”, они су задовољни до сада постигнутим – чуло се на економској конференцији „Квантни скок” у организацији Привредне коморе Србије у Београду.

На питање модератора разговора упућено министру привреде Саши Радуловићу – да ли то значи да су услови за пословање у Србији добри, уследио је кратак одговор – нису.

Министар је објаснио да је више разлога његовог незадовољства пословним амбијентом. Пре свих то су високи државни намети на плате запослених, иако је генерални директор Нафтне индустрије Србије Кирил Кравченко претходно казао да су укупна пореска оптерећења у Србији најнижа у региону.

Ако порези и доприноси на плате не погађају велике компаније, оне гуше око 220.000 предузетника и власнике око 80.000 малих предузећа, која запошљавају око 730.000 људи, став је министра српске привреде. На мала и средња предузећа се рачуна као на покретаче очекиваног економског раста и запошљавања, рекао је Радуловић. Од њих се очекује да инвестирају у производњу за извоз, чији ће показатељи бити мера успешности ове владе.

– Зато у фокусу владе неће бити стране инвестиције, које су важне и значајне, него домаћа привреда, укључујући стране компаније које већ послују у Србији – изјавио је Радуловић. – Раст производње и извоза једини је одрживи начин напретка, а најбоље субвенције привреди су смањење намета на рад и стварање амбијента за нормално пословање привреде, што ће подстаћи запошљавање.

Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, годинама доказује надлежним државним службеницима, али и новинарима, да нас улози страних инвеститора „неће огрејати”, ако не подржимо домаће, јер је домаћа привреда прошле године инвестирала чак 2,4 милијарде евра.

Економиста Мирослав Здравковић сматра да је тешко израчунати колико тачно износи укупна вредност домаћих инвестиција, али да су свакако битно веће од страних и да ће према најгрубљим проценама 2013. достићи око четири милијарде евра. Поређења ради, стране инвестиције су у првих шест месеци ове године износиле тек нешто више од пола милијарде евра.

За стране инвеститоре који послују у Србији највећи проблеми су компликована бирократија, „сива економија”, али и менталитет људи, иако су пуни хвале за стручност својих запослених.

Генерални директор Нафтне индустрије Србије Кирил Кравченко казао је да је због сиве економије губитак нафтне индустрије у Србији био 150 милиона евра.

Он сматра да приоритет Владе Србије треба да буде примена закона, која се брже може реализовати од промене менталитета, за коју је по његовим речима потребно пет до шест година. Предложио је влади да се усредсреди на 20 највећих пројеката и да их лично контролише, јер би они без тога остали само идеје на папиру.

Генералном директору „Кока-Кола Хеленик Србија” Рамону Вајдингеру највише смета Закон о планирању и изградњи. „Кока-Колина” фабрика у Суботици, рекао је, већ 10 година има проблем с преносом власништва над земљиштем.

– Треба да инвестирамо, а ми имамо проблем са земљиштем. Треба да одлучујемо има ли смисла остајати у Суботици – рекао је Вајдингер, а свако радно место у тој фабрици ствара још 13 радних места у локалној привреди. – Влада Србије треба да се усредсреди на спровођење прописа и решавање спорова, као и да више пажње посвети инвеститорима који већ послују у земљи.

Стејси Кенеди, генерална директорка компаније „Филип Морис” за југоисточну Европу, рекла је да у Србији мора да се промени плаћање пореза.

– Овде је неплаћање пореза навика – казала је она.

Директор пословног развоја компаније „Фијат аутомобили Србија” Диего Велини сматра да Србија добро стимулише стране инвеститоре, али да је за привлачење инвестиција потребна и добра инфраструктура.

(Политика)