Kiril Kravčenko: Poreska opterećenja u Srbiji najniža u regionu

„Gaspromnjeft” se nije pokajao što je došao u Srbiju i kupio većinsko vlasništvo u NIS-u. Sudeći po izjavama njihovih predstavnika, ne kaju se ni „Koka-Kola” „Filip Moris”, kao ni „Fijat”. Uprkos teškoćama, koje u najvećoj meri stvaraju duge i skupe birokratske procedure, a vlasniku niške fabrike cigareta „Filipu Morisu” i „crno tržište”, oni su zadovoljni do sada postignutim – čulo se na ekonomskoj konferenciji „Kvantni skok” u organizaciji Privredne komore Srbije u Beogradu.

Na pitanje moderatora razgovora upućeno ministru privrede Saši Raduloviću – da li to znači da su uslovi za poslovanje u Srbiji dobri, usledio je kratak odgovor – nisu.

Ministar je objasnio da je više razloga njegovog nezadovoljstva poslovnim ambijentom. Pre svih to su visoki državni nameti na plate zaposlenih, iako je generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko prethodno kazao da su ukupna poreska opterećenja u Srbiji najniža u regionu.

Ako porezi i doprinosi na plate ne pogađaju velike kompanije, one guše oko 220.000 preduzetnika i vlasnike oko 80.000 malih preduzeća, koja zapošljavaju oko 730.000 ljudi, stav je ministra srpske privrede. Na mala i srednja preduzeća se računa kao na pokretače očekivanog ekonomskog rasta i zapošljavanja, rekao je Radulović. Od njih se očekuje da investiraju u proizvodnju za izvoz, čiji će pokazatelji biti mera uspešnosti ove vlade.

– Zato u fokusu vlade neće biti strane investicije, koje su važne i značajne, nego domaća privreda, uključujući strane kompanije koje već posluju u Srbiji – izjavio je Radulović. – Rast proizvodnje i izvoza jedini je održivi način napretka, a najbolje subvencije privredi su smanjenje nameta na rad i stvaranje ambijenta za normalno poslovanje privrede, što će podstaći zapošljavanje.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, godinama dokazuje nadležnim državnim službenicima, ali i novinarima, da nas ulozi stranih investitora „neće ogrejati”, ako ne podržimo domaće, jer je domaća privreda prošle godine investirala čak 2,4 milijarde evra.

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da je teško izračunati koliko tačno iznosi ukupna vrednost domaćih investicija, ali da su svakako bitno veće od stranih i da će prema najgrubljim procenama 2013. dostići oko četiri milijarde evra. Poređenja radi, strane investicije su u prvih šest meseci ove godine iznosile tek nešto više od pola milijarde evra.

Za strane investitore koji posluju u Srbiji najveći problemi su komplikovana birokratija, „siva ekonomija”, ali i mentalitet ljudi, iako su puni hvale za stručnost svojih zaposlenih.

Generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko kazao je da je zbog sive ekonomije gubitak naftne industrije u Srbiji bio 150 miliona evra.

On smatra da prioritet Vlade Srbije treba da bude primena zakona, koja se brže može realizovati od promene mentaliteta, za koju je po njegovim rečima potrebno pet do šest godina. Predložio je vladi da se usredsredi na 20 najvećih projekata i da ih lično kontroliše, jer bi oni bez toga ostali samo ideje na papiru.

Generalnom direktoru „Koka-Kola Helenik Srbija” Ramonu Vajdingeru najviše smeta Zakon o planiranju i izgradnji. „Koka-Kolina” fabrika u Subotici, rekao je, već 10 godina ima problem s prenosom vlasništva nad zemljištem.

– Treba da investiramo, a mi imamo problem sa zemljištem. Treba da odlučujemo ima li smisla ostajati u Subotici – rekao je Vajdinger, a svako radno mesto u toj fabrici stvara još 13 radnih mesta u lokalnoj privredi. – Vlada Srbije treba da se usredsredi na sprovođenje propisa i rešavanje sporova, kao i da više pažnje posveti investitorima koji već posluju u zemlji.

Stejsi Kenedi, generalna direktorka kompanije „Filip Moris” za jugoistočnu Evropu, rekla je da u Srbiji mora da se promeni plaćanje poreza.

– Ovde je neplaćanje poreza navika – kazala je ona.

Direktor poslovnog razvoja kompanije „Fijat automobili Srbija” Diego Velini smatra da Srbija dobro stimuliše strane investitore, ali da je za privlačenje investicija potrebna i dobra infrastruktura.

(Politika)