Каролос Папуљас: Грчка је на ивици понора

Драматично упозорење председника земље Грцима. Три мртва током протеста у Атини због владине штедње. Немири и у Солуну.

Најмање три особе су изгубиле живот у среду у нередима који су избили у Атини током масовног протеста и генералног штрајка због владиних мера штедње.

У истом дану председник земље Каролос Папуљас је рекао да се Грчка налази на ивици понора.

Драматично председниково упозорење Грцима

Обраћајући се нацији после дана обележеног протестима и смрћу троје учесника демонстрација у Атини, председник Папуљас је рекао да је на свим Грцима одговорност да не направе корак у понор.

Три демонстранта су погинула у једној банци у центру Атине која је претходно запаљена запаљивим бомбама (молотовљевим коктелима) - пожари су избили током демонстрација у још неколико зграда укључујући зграду пореске управе.

Полиција и демонстранти су се често сукобљавали у центру Атине током дана, а демонстрације су део генералног штрајка организованог у среду као одговор на владине мере штедње на које се обавезала да би добила финансијску помоћ еврозоне и ММФ-а за превазилажење дубоке дужничке кризе.

Мере штедње којим би, према рачуници грчке владе, земља уштедела 30 милијради евра у наредне 3 године, подразумевају: замрзавање плата у јавном сектору до 2014. године, замрзавање или смањење пензија, повећање ПДВ-а са 19 на 23 одсто, повећање акциза на гориво, цигарете и алкохол до 10 одсто, једнократни порез на профит, плус порез на некретнине и коцкање и еколошку таксу.

Предвиђено је и подизање просечне старосне границе за одлазак у пензију са 61 на 63 године.

Грчки парламент треба, према плану, да усвоји пакет мера штедње до краја недеље.

Кобни пожар у банци

Већ током преподнева, на почетку демонстрација, дошло је до мањег окршаја између групе демонстраната и полиције на степеништу испред парламента где је било окупљено неколико десетина хиљада људи.

Затим је убачен молотовљев коктел у банку у центру Атина која се потом и запалила и у том пожару су три особе изгубиле живот. Демонстранти су запалили још неколико зграда у центру града, од којих су барем две у поседу пореске управе.

Нереди широм земље

Нереди су се проширили и у Солун на северу земље где су се демонстранти устремили на продавнице и банке у центру града пре него што су их специјалне полицијске јединице растерале.

Касније током поподнева, улице Атине су углавном опустеле и, према изјавама очевидаца, сукоби демонстраната и полиције су престали.

У Грчкој је, иначе, у среду у току трећи генерални штрајк у последња три месеца због противљења владиним мерама штедње у замену за финансијску подршку ЕУ и ММФ-а.

Почетком дана пред зградом парламента у Атини окупило се неколико десетина хиљада запослених у јавном сектору, који ће бити најтеже погођени најављеним мерама штедње.

Саобраћај у земљи је готово потпуно паралисан. Сви летови у и из земље су отказани, трајекти не раде и већина радњи је затворена.

BBC-јев извештач из Атине јавља да су Грци бесни на владу и странце, који су, како се тумачи, Грчкој наметнули строг програм штедње у замену за обећану финансијску помоћ.

Испит одлучности

Грчки премијер, Јоргос Папандреу, најоштрије је осудио "убиства" двојице мушкараца и једне жене у запаљеној банци у Атини рекавши да ће одговорни бити ухваћени и изведени пред суд. Говорећи у прламенту, Папандреу је рекао да су "демонстрације једна, а убиство сасвим друга ствар".

Генерални штрајк и протести су први тест решености владе да спроведе мере штедње које су услов за добијање помоћи ЕУ и ММФ-а од 110 милијарди евра да би земља превазишла дужничку кризу.

Деонице на берзи у Атини су изгубиле 4% вредности током дана а велики падови су забележени и на другим највећим берзама у Европи док је и евро поново пао у односу на амерички долар.

Како јављају дописници, инвеститори су забринути да бу грчка дужничка криза могла да се прошири и на друге земље чланице еврозоне, у првом реду на Португал и Шпанију.

У среду је агенција за процену кредит рејтинга "Moody's" спустила рејтинг Португала у погледу способности те земље да исплаћује своје дугове.

Председник Европске комисије, Жозе Мануел Барозо, упозорио је на могућност даље пооштравање законске контроле рада финансијских берзи како оне не би постале "терен за шпекулантне".

У четвртак се очекује важан састанак Европске централне банке (ЕЦБ) у Лисабону, на којем ће гувернери централних банака земаља еврозоне покушати да нађу начин да спрече ширење грчке дужничке кризе на друге земље.

Консензус међу Грцима "једини начин за излазак из ове веома лоше ситуације"

Др Спирос Екомидес, предавач на престижној London School of Economics, оценио је гостујући у програму BBC-ја, да није фер сваљивати кривицу на актулну владу у Атини за ситуацију у којој се нашла Грчка после 30 година злоупотреба система.

Упитан шта би требало да буде наредни корак за власти у Атини, др Екомидес је одговорио:

"Влада Грчке заиста мора да прогура ове мере кроз парламент. Заиста мора да се помери са обећања на предузимање мера штедње ма колико оне страшне биле. Сматрам да грчка влада, постепено, треба да створи консензус међу што већим бројем чинилаца у грчком друштву и политичком систему. То је једини начин за излазак из ове веома, веома лоше ситуације. Нема других решења", сматра Спирос Екомидес економски аналитичар из Лондона.

(BBC)