Karolos Papuljas: Grčka je na ivici ponora

Dramatično upozorenje predsednika zemlje Grcima. Tri mrtva tokom protesta u Atini zbog vladine štednje. Nemiri i u Solunu.

Najmanje tri osobe su izgubile život u sredu u neredima koji su izbili u Atini tokom masovnog protesta i generalnog štrajka zbog vladinih mera štednje.

U istom danu predsednik zemlje Karolos Papuljas je rekao da se Grčka nalazi na ivici ponora.

Dramatično predsednikovo upozorenje Grcima

Obraćajući se naciji posle dana obeleženog protestima i smrću troje učesnika demonstracija u Atini, predsednik Papuljas je rekao da je na svim Grcima odgovornost da ne naprave korak u ponor.

Tri demonstranta su poginula u jednoj banci u centru Atine koja je prethodno zapaljena zapaljivim bombama (molotovljevim koktelima) - požari su izbili tokom demonstracija u još nekoliko zgrada uključujući zgradu poreske uprave.

Policija i demonstranti su se često sukobljavali u centru Atine tokom dana, a demonstracije su deo generalnog štrajka organizovanog u sredu kao odgovor na vladine mere štednje na koje se obavezala da bi dobila finansijsku pomoć evrozone i MMF-a za prevazilaženje duboke dužničke krize.

Mere štednje kojim bi, prema računici grčke vlade, zemlja uštedela 30 milijradi evra u naredne 3 godine, podrazumevaju: zamrzavanje plata u javnom sektoru do 2014. godine, zamrzavanje ili smanjenje penzija, povećanje PDV-a sa 19 na 23 odsto, povećanje akciza na gorivo, cigarete i alkohol do 10 odsto, jednokratni porez na profit, plus porez na nekretnine i kockanje i ekološku taksu.

Predviđeno je i podizanje prosečne starosne granice za odlazak u penziju sa 61 na 63 godine.

Grčki parlament treba, prema planu, da usvoji paket mera štednje do kraja nedelje.

Kobni požar u banci

Već tokom prepodneva, na početku demonstracija, došlo je do manjeg okršaja između grupe demonstranata i policije na stepeništu ispred parlamenta gde je bilo okupljeno nekoliko desetina hiljada ljudi.

Zatim je ubačen molotovljev koktel u banku u centru Atina koja se potom i zapalila i u tom požaru su tri osobe izgubile život. Demonstranti su zapalili još nekoliko zgrada u centru grada, od kojih su barem dve u posedu poreske uprave.

Neredi širom zemlje

Neredi su se proširili i u Solun na severu zemlje gde su se demonstranti ustremili na prodavnice i banke u centru grada pre nego što su ih specijalne policijske jedinice rasterale.

Kasnije tokom popodneva, ulice Atine su uglavnom opustele i, prema izjavama očevidaca, sukobi demonstranata i policije su prestali.

U Grčkoj je, inače, u sredu u toku treći generalni štrajk u poslednja tri meseca zbog protivljenja vladinim merama štednje u zamenu za finansijsku podršku EU i MMF-a.

Početkom dana pred zgradom parlamenta u Atini okupilo se nekoliko desetina hiljada zaposlenih u javnom sektoru, koji će biti najteže pogođeni najavljenim merama štednje.

Saobraćaj u zemlji je gotovo potpuno paralisan. Svi letovi u i iz zemlje su otkazani, trajekti ne rade i većina radnji je zatvorena.

BBC-jev izveštač iz Atine javlja da su Grci besni na vladu i strance, koji su, kako se tumači, Grčkoj nametnuli strog program štednje u zamenu za obećanu finansijsku pomoć.

Ispit odlučnosti

Grčki premijer, Jorgos Papandreu, najoštrije je osudio "ubistva" dvojice muškaraca i jedne žene u zapaljenoj banci u Atini rekavši da će odgovorni biti uhvaćeni i izvedeni pred sud. Govoreći u prlamentu, Papandreu je rekao da su "demonstracije jedna, a ubistvo sasvim druga stvar".

Generalni štrajk i protesti su prvi test rešenosti vlade da sprovede mere štednje koje su uslov za dobijanje pomoći EU i MMF-a od 110 milijardi evra da bi zemlja prevazišla dužničku krizu.

Deonice na berzi u Atini su izgubile 4% vrednosti tokom dana a veliki padovi su zabeleženi i na drugim najvećim berzama u Evropi dok je i evro ponovo pao u odnosu na američki dolar.

Kako javljaju dopisnici, investitori su zabrinuti da bu grčka dužnička kriza mogla da se proširi i na druge zemlje članice evrozone, u prvom redu na Portugal i Španiju.

U sredu je agencija za procenu kredit rejtinga "Moody's" spustila rejting Portugala u pogledu sposobnosti te zemlje da isplaćuje svoje dugove.

Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, upozorio je na mogućnost dalje pooštravanje zakonske kontrole rada finansijskih berzi kako one ne bi postale "teren za špekulantne".

U četvrtak se očekuje važan sastanak Evropske centralne banke (ECB) u Lisabonu, na kojem će guverneri centralnih banaka zemalja evrozone pokušati da nađu način da spreče širenje grčke dužničke krize na druge zemlje.

Konsenzus među Grcima "jedini način za izlazak iz ove veoma loše situacije"

Dr Spiros Ekomides, predavač na prestižnoj London School of Economics, ocenio je gostujući u programu BBC-ja, da nije fer svaljivati krivicu na aktulnu vladu u Atini za situaciju u kojoj se našla Grčka posle 30 godina zloupotreba sistema.

Upitan šta bi trebalo da bude naredni korak za vlasti u Atini, dr Ekomides je odgovorio:

"Vlada Grčke zaista mora da progura ove mere kroz parlament. Zaista mora da se pomeri sa obećanja na preduzimanje mera štednje ma koliko one strašne bile. Smatram da grčka vlada, postepeno, treba da stvori konsenzus među što većim brojem činilaca u grčkom društvu i političkom sistemu. To je jedini način za izlazak iz ove veoma, veoma loše situacije. Nema drugih rešenja", smatra Spiros Ekomides ekonomski analitičar iz Londona.

(BBC)