Karmen Romero: NATO snažno podržava dijalog Srbije i Kosova; Partnerstvo između NATO i Srbije je zrelo i posvećeno

 BEOGRAD - Srbija je važna NATO-u i NATO je važan Srbiji, poručila je večeras zamenica pomoćnika generalnog sekretara za javnu diplomatiju u Odeljenju za javnu diplomatiju pri NATO Karmen Romero i naglasila da Alijansa snažno podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU, kao i sporazum o normalizaciji odnosa, potpisan u Vašingtonu.

Ona je naglasila da je Srbija od ključnog značaja za stabilnost Zapadnog Balkana, ocenivši da je Srbija snaga za dobro na Zapadnom Balkanu i stabilnost Zapadnog Balkana, koja je, kako je navela, povezana sa stabilnošću u evroatalnskoj oblasti.

Romero je navela da će KFOR ostati na KiM koliko god je potrebno, ali je naglasila da dugoročno rešenje može biti samo političko.

U tom kontekstu, ukazala je na važnost regionalne saradnje.

„Ovo je od suštinskog značaja za stabilizaciju Zapadnog Balkana. Prema mom mišljenju, partnerstvo između NATO i Srbije nastaviće da doprinosi unapređenju regionalne saradnje“, rekla je Romero.

Ona je partnerstvo između Srbije i NATO opisala kao posvećeno, ali i zrelo, i poručila da NATO želi da nastavi da ga razvija.

„Samo kroz saradnju i dijalog možemo da stvorimo jači i stabilniji region Zapadnog Balkana. Uprkos našim razlikama, a imamo ih mnogo, odnosi Srbije i NATO ostaju od ključne važnosti za oba partnera u predstojećim godinama“, poručila je Romero.

Naglasila je da NATO i Srbija žele mir, bezbednost i prosperitet za svoje građane.

„Mi kroz naše partnerstvo aktivno radimo zajedno kako bismo pomogli da ovo postane stvarnost i zato je naše partnerstvo značajno za obe strane“, rekla je Romero.

Govoreći o odnosima Srbije i NATO u svetlu nedavnih događaja, naročito pandemije korona virusa, ona je istakla da je NATO odgovorio na dva načina na Kovid-19.

„Prvo štiteći naše snage kako bi ostale spremne za suočavanje sa bezbednosnim pretnjama i kako bismo osigurali da ova zdravstvena kriza ne postane bezbednosna kriza. Drugo je to što smo pokazali snažu solidarnost i podršku civilnim naporima“, navela je Romero.

Ona je istakla da je NATO pokazao solidarnost sa članovima Alijanse i zemljama partnerima, kao i da je odgovorio na sve pozive za pomoć bez pravljenja razlike.

„Pojedinačni saveznici NATO pružili su ključnu medicinsku pomoć Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana“, naglasila je Romero i dodala da su saveznici preko KFOR-a pružili medicinsku pomoć svim zajednicima na KIM, uključujući srpske građane.

Kostić: KFOR jedini garant bezbednosti i opstanka Srba na Kosovu i Metohiji

Snage KFOR-a ostaju ključni i praktično jedini garant bezbednosti i opstanka Srba na Kosovu i Metohiji, izjavio je danas ministar-savetnik iz Odeljenja za NATO i Partnerstvo za mir Ministarstva spoljnih poslova Srbije Saša Kostić.

Kostić je naveo da Srbija podržava angažovanje KFOR na KiM na osnovu rezolucije UN 1244 i da očekuje da snage KFOR zadrže statusno neutralno postavljanje i da proaktivno deluju u cilju sprečavanja bilo kakvog narušavanja bezbednosne situacije na terenu.

Naglasio je da se prisustvo međunarodnih bezbednosnih snaga u južnoj pokrajini može izmeniti ili ukinuti jedino novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

''Nesporna je činjenica da aktuelna bezbednosna situacija na KiM zahteva, ako ne veće, bar nesmanjeno prisustvo snaga KFOR u južnoj pokrajini'', rekao je Kostić na panelu ''Srbija i NATO - nova vlada(e) - novi trendovi?'' na Beogradskoj NATO nedelji u organizaciji Centra za evroatlantske studije.

On je naglasio da Srbija ceni opredeljenje NATO da se nivo i brojnost snaga KFOR-a procenjuje isključivo prema bezbednosnoj situaciji na terenu, a ne, kako je rekao, na osnovu unapred određenih kalendarskih rokova.

Kostić je ocenio da snage KFOR-a ostaju jedina legalna vojna formacija u pokrajini i ključni garant sporovođenja Briselskog sporazuma, ali i bezbednosti i opstanka srpske zajednice na KiM.

''Svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom to dodeli ili neko drugi preuzme deo mandata i obaveza KFOR-a, predstavlja kršenje Rezolucije 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija'', ukazao je Kostić.

Primetio je da Priština protivno međunarodnom pravu, uprkos upozorenjima EU i NATO, i uz igonorisanje interesa i stavova Srba na KiM, ne odustaje od planova da na KiM ''instalira'' novog bezbednosnog ''igrača'' na terenu, odnosno da formira tzv.ministarstvo odbrane i otpočne proces transformacije tzv.kosovskih bezbednosnih snaga u tzv.vojsku Kosova.

Kostić je naglasio da takvi potezi Pištine predstavljaju grubo kršenje važeće Rezolucije 1244 i Vojnotehničkog sporazuma iz Kumanova, po kojima, podsetio je, isključivo međunarodne bezbednosne snage imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na KiM.

''Međunarodno bezbednosno prisustvo ili bilo koja revizija u vojnom aspektu bezbednosti u južnoj pokrajini mogu biti izmenjeni ili ukinuti jedino novom rezolucijom SB UN'', zaključio je Kostić.

Marković:Sporazum iz Vašingtona-nova faza odnosa SRB-SAD

Sporazum iz Vašingtona u sklopu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, predstavlja novu fazu u odnosima Srbije i SAD, ocenila je večeras zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije Vesna Marković.

„Otvorena je nova stranica u odnosima naše dve države. Mislim da su SAD prepoznale Srbiju kao kredibilnog partnera na Balkanu“, rekla je Marković na Beogradskoj NATO nedelji u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS).

Ona je ocenila da je Vašingtonski sporazum uneo novu dimenziju i novu komponentu u odnose i u dijalog između Beograda i Prištine, a to je, kako je naglasila, ekonomska saradnja.

Marković je nagasila da će stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora, odnosno Mini šengena, direktno uticati na stabilnost i bezbednost u regionu.

„Nadam se da ćemo nakon Vašingtonskog sporazuma i ove runde dijaloga u Briselu, kojoj je prisustvovao i predstavnik Stejt departmenta Metju Palmer, zajedno sa Miroslavom Lajcakom, postići napredak u dijalogu“, rekla je Marković, podsećajući da članstvo Srbije u EU zavisi od napretka u dijalogu Beograda i Prištine.

Govoreći o odnosu javnog mnjenja prema NATO u Srbiji, Marković je istakla da je prva asocijacija na NATO 1999. godina.

„Nakon 21 godine sam pomen na NATO izaziva negativne emocije kod naših građana, bez obzira na to što smo u poslednje dve decenije imali brojne zajedničke pozitivne aktibvnosti, koje se ne odnose samo na vojne vežbe jer NATO nije samo vojna alijansa već i politička“, naglasila je Marković.

Kao jedan od razloga za takav negativan odnos javnog mnjenja ocenila je da je to „instrumentalizacija emocija građana Srbije u propagandne svrhe“.

“Pojedine organizacije, političke stranke i određeni mediji, bliski geopolitičkim konkurentima NATO, manipulišu ovom temom”, smatra Marković.

Ona je ocenila da je velika odgovornost, ne samo medija, već svih osoba koje se bave politikom i javnim poslovima, da upoznaju građane sa glavnim strateškim spoljnopolitičkim ciljevima Srbije, kao što je članstvo u EU.

„Smatram da u nekim slučajevima treba da ostavimo emocije po strani i vodimo se svojim interesima i benefitima koje imamo od saradnje, u ovom slučaju sa NATO“, rekla je Marković.

Navela je da je od obostranog interesa za Srbiju i NATO saradnja u borbi pritv terorizma, iregularnih migracija, sajber napada, upravljanju u vanrednim situacijama, kao što je pandemija korona virus.

„Razlozi su brojni za unapređenje naše saradnje i verujem da ćemo mi nastaviti da i dalje unapređujemo tu vrstu saradnje“, poručila je Marković.

Čadež: Inicijativa mini šengen odmakla najdalje od svih

Direktor Privredne komore SRbije Marko Čadež izjavio je večeras da je inicijativa mini Šengen odmakla najdalje od svih prethodnih inicijativa.

On je, govoreći na "Beogradskoj NATO nedelji" koju je onlajn organizovao CEAS rekao da nema ekonomske saradnje bez zajedničkog interesa, što je zdrav način da se objedini region i pošalje poruka EU da srpska ekonomija ima benefite.

Kako je rekao, naredni korak je da se od Brisela traži da promeni pristup u proširenju Zapadnog Balkana i da počne ovaj deo Evrope da tretira kao suštinski deo šire ekonomske zone.

"EU mora još jednom da potvrdi da smo deo buduće Evrope, a ne da nas tretira kao zemlje trećeg sveta. To je ideja koja stoji iza inicijative, iza naše saradnje", rekao je Čadež.

Kada se radi o članstvu u NATO-u, on kaže da postoji jasan stav poslovne zajednice o evrointegracijama i članstvu u NATO-u da je to korisno za ekonomiju.

Prema njegovim rečima, ne postoji bolja investicija od investicije u region, zbog čega je važno da se inicijativa pogura.

Vlajkov:Ambasada Bugarske od 2021. kontakt tačka NATO u SRB

Ambasada Bugarske će od januara 2021. biti kontakt tačka za NATO u Srbiji u naredne dve godine, najavio je večeras ambasador Bugaske u Srbiji Radko Vlajkov.

“Želimo da tokom ove dve godine, tokom kojih će moja ambasada biti kontakt tačka u Srbiji, učinimo ovu saradnju praktičnijom i da ljudi shvate smisao te saradnje. Veoma je važno da ljudi iz Srbije i društvo znaju da je NATO organizacija koja je veoma korisna za ljude“, rekao je Vlajkov na "Beogradskoj NATO nedelji" u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS).

Istakao je da je veoma važno da postoji novo razumevanje u srpskom društvu o tome šta je NATO i dodao da su vrednosti EU i NATO praktično iste, a kao primer naveo je demokratiju, ljudska prava, vladavinu prava i dobrosusedske odnose.

“AKo Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana prihavataju vrednosti EU prirodno je da usvajaju vrednosti NATO-a jer su one praktično iste”, rekao je Vlajkov i dodao da je važno kako političari objašnjavaju povezanost tih vrednosti.

Ukazao je i na činjenicu da se od deklaracije u Solunu 2003. godine nijedna zemlja Zapadnog Balkana nije pridružila EU, ali je istakao da je Bugarska, tokom predsedavanja Savetu EU, uspela da skrene pažnju evropskim institucijama i zemljama članicama da vrate na agendu pitanje proširenja na zemlje Zapadnog Balkana.

Osvrnuo se i na iskustvo Bugarske kada je reč o NATO, navodeći da u toj zemlji u početku nije postojao konsenzus po tom pitanju i da je trebalo sedam godina da se on postigne.

(Tanjug)