Кармен Ромеро: НАТО снажно подржава дијалог Србије и Косова; Партнерство између НАТО и Србије је зрело и посвећено

 БЕОГРАД - Србија је важна НАТО-у и НАТО је важан Србији, поручила је вечерас заменица помоћника генералног секретара за јавну дипломатију у Одељењу за јавну дипломатију при НАТО Кармен Ромеро и нагласила да Алијанса снажно подржава дијалог Београда и Приштине под окриљем ЕУ, као и споразум о нормализацији односа, потписан у Вашингтону.

Она је нагласила да је Србија од кључног значаја за стабилност Западног Балкана, оценивши да је Србија снага за добро на Западном Балкану и стабилност Западног Балкана, која је, како је навела, повезана са стабилношћу у евроаталнској области.

Ромеро је навела да ће КФОР остати на КиМ колико год је потребно, али је нагласила да дугорочно решење може бити само политичко.

У том контексту, указала је на важност регионалне сарадње.

„Ово је од суштинског значаја за стабилизацију Западног Балкана. Према мом мишљењу, партнерство између НАТО и Србије наставиће да доприноси унапређењу регионалне сарадње“, рекла је Ромеро.

Она је партнерство између Србије и НАТО описала као посвећено, али и зрело, и поручила да НАТО жели да настави да га развија.

„Само кроз сарадњу и дијалог можемо да створимо јачи и стабилнији регион Западног Балкана. Упркос нашим разликама, а имамо их много, односи Србије и НАТО остају од кључне важности за оба партнера у предстојећим годинама“, поручила је Ромеро.

Нагласила је да НАТО и Србија желе мир, безбедност и просперитет за своје грађане.

„Ми кроз наше партнерство активно радимо заједно како бисмо помогли да ово постане стварност и зато је наше партнерство значајно за обе стране“, рекла је Ромеро.

Говорећи о односима Србије и НАТО у светлу недавних догађаја, нарочито пандемије корона вируса, она је истакла да је НАТО одговорио на два начина на Ковид-19.

„Прво штитећи наше снаге како би остале спремне за суочавање са безбедносним претњама и како бисмо осигурали да ова здравствена криза не постане безбедносна криза. Друго је то што смо показали снажу солидарност и подршку цивилним напорима“, навела је Ромеро.

Она је истакла да је НАТО показао солидарност са члановима Алијансе и земљама партнерима, као и да је одговорио на све позиве за помоћ без прављења разлике.

„Појединачни савезници НАТО пружили су кључну медицинску помоћ Србији и другим земљама Западног Балкана“, нагласила је Ромеро и додала да су савезници преко КФОР-а пружили медицинску помоћ свим заједницима на КИМ, укључујући српске грађане.

Костић: КФОР једини гарант безбедности и опстанка Срба на Косову и Метохији

Снаге КФОР-а остају кључни и практично једини гарант безбедности и опстанка Срба на Косову и Метохији, изјавио је данас министар-саветник из Одељења за НАТО и Партнерство за мир Министарства спољних послова Србије Саша Костић.

Костић је навео да Србија подржава ангажовање КФОР на КиМ на основу резолуције УН 1244 и да очекује да снаге КФОР задрже статусно неутрално постављање и да проактивно делују у циљу спречавања било каквог нарушавања безбедносне ситуације на терену.

Нагласио је да се присуство међународних безбедносних снага у јужној покрајини може изменити или укинути једино новом резолуцијом Савета безбедности УН.

''Неспорна је чињеница да актуелна безбедносна ситуација на КиМ захтева, ако не веће, бар несмањено присуство снага КФОР у јужној покрајини'', рекао је Костић на панелу ''Србија и НАТО - нова влада(е) - нови трендови?'' на Београдској НАТО недељи у организацији Центра за евроатлантске студије.

Он је нагласио да Србија цени опредељење НАТО да се ниво и бројност снага КФОР-а процењује искључиво према безбедносној ситуацији на терену, а не, како је рекао, на основу унапред одређених календарских рокова.

Костић је оценио да снаге КФОР-а остају једина легална војна формација у покрајини и кључни гарант споровођења Бриселског споразума, али и безбедности и опстанка српске заједнице на КиМ.

''Сваки једнострани покушај да се неком другом то додели или неко други преузме део мандата и обавеза КФОР-а, представља кршење Резолуције 1244 и потенцијални је извор нестабилности и тензија'', указао је Костић.

Приметио је да Приштина противно међународном праву, упркос упозорењима ЕУ и НАТО, и уз игонорисање интереса и ставова Срба на КиМ, не одустаје од планова да на КиМ ''инсталира'' новог безбедносног ''играча'' на терену, односно да формира тзв.министарство одбране и отпочне процес трансформације тзв.косовских безбедносних снага у тзв.војску Косова.

Костић је нагласио да такви потези Пиштине представљају грубо кршење важеће Резолуције 1244 и Војнотехничког споразума из Куманова, по којима, подсетио је, искључиво међународне безбедносне снаге имају мандат за све војне аспекте безбедности на КиМ.

''Међународно безбедносно присуство или било која ревизија у војном аспекту безбедности у јужној покрајини могу бити измењени или укинути једино новом резолуцијом СБ УН'', закључио је Костић.

Марковић:Споразум из Вашингтона-нова фаза односа СРБ-САД

Споразум из Вашингтона у склопу нормализације односа између Београда и Приштине, представља нову фазу у односима Србије и САД, оценила је вечерас заменица председника Одбора за спољне послове Скупштине Србије Весна Марковић.

„Отворена је нова страница у односима наше две државе. Мислим да су САД препознале Србију као кредибилног партнера на Балкану“, рекла је Марковић на Београдској НАТО недељи у организацији Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС).

Она је оценила да је Вашингтонски споразум унео нову димензију и нову компоненту у односе и у дијалог између Београда и Приштине, а то је, како је нагласила, економска сарадња.

Марковић је нагасила да ће стварање заједничког економског простора, односно Мини шенгена, директно утицати на стабилност и безбедност у региону.

„Надам се да ћемо након Вашингтонског споразума и ове рунде дијалога у Бриселу, којој је присуствовао и представник Стејт департмента Метју Палмер, заједно са Мирославом Лајцаком, постићи напредак у дијалогу“, рекла је Марковић, подсећајући да чланство Србије у ЕУ зависи од напретка у дијалогу Београда и Приштине.

Говорећи о односу јавног мњења према НАТО у Србији, Марковић је истакла да је прва асоцијација на НАТО 1999. година.

„Након 21 године сам помен на НАТО изазива негативне емоције код наших грађана, без обзира на то што смо у последње две деценије имали бројне заједничке позитивне актибвности, које се не односе само на војне вежбе јер НАТО није само војна алијанса већ и политичка“, нагласила је Марковић.

Као један од разлога за такав негативан однос јавног мњења оценила је да је то „инструментализација емоција грађана Србије у пропагандне сврхе“.

“Поједине организације, политичке странке и одређени медији, блиски геополитичким конкурентима НАТО, манипулишу овом темом”, сматра Марковић.

Она је оценила да је велика одговорност, не само медија, већ свих особа које се баве политиком и јавним пословима, да упознају грађане са главним стратешким спољнополитичким циљевима Србије, као што је чланство у ЕУ.

„Сматрам да у неким случајевима треба да оставимо емоције по страни и водимо се својим интересима и бенефитима које имамо од сарадње, у овом случају са НАТО“, рекла је Марковић.

Навела је да је од обостраног интереса за Србију и НАТО сарадња у борби притв тероризма, ирегуларних миграција, сајбер напада, управљању у ванредним ситуацијама, као што је пандемија корона вирус.

„Разлози су бројни за унапређење наше сарадње и верујем да ћемо ми наставити да и даље унапређујемо ту врсту сарадње“, поручила је Марковић.

Чадеж: Иницијатива мини шенген одмакла најдаље од свих

Директор Привредне коморе СРбије Марко Чадеж изјавио је вечерас да је иницијатива мини Шенген одмакла најдаље од свих претходних иницијатива.

Он је, говорећи на "Београдској НАТО недељи" коју је онлајн организовао ЦЕАС рекао да нема економске сарадње без заједничког интереса, што је здрав начин да се обједини регион и пошаље порука ЕУ да српска економија има бенефите.

Како је рекао, наредни корак је да се од Брисела тражи да промени приступ у проширењу Западног Балкана и да почне овај део Европе да третира као суштински део шире економске зоне.

"ЕУ мора још једном да потврди да смо део будуће Европе, а не да нас третира као земље трећег света. То је идеја која стоји иза иницијативе, иза наше сарадње", рекао је Чадеж.

Када се ради о чланству у НАТО-у, он каже да постоји јасан став пословне заједнице о евроинтеграцијама и чланству у НАТО-у да је то корисно за економију.

Према његовим речима, не постоји боља инвестиција од инвестиције у регион, због чега је важно да се иницијатива погура.

Влајков:Амбасада Бугарске од 2021. контакт тачка НАТО у СРБ

Амбасада Бугарске ће од јануара 2021. бити контакт тачка за НАТО у Србији у наредне две године, најавио је вечерас амбасадор Бугаске у Србији Радко Влајков.

“Желимо да током ове две године, током којих ће моја амбасада бити контакт тачка у Србији, учинимо ову сарадњу практичнијом и да људи схвате смисао те сарадње. Веома је важно да људи из Србије и друштво знају да је НАТО организација која је веома корисна за људе“, рекао је Влајков на "Београдској НАТО недељи" у организацији Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС).

Истакао је да је веома важно да постоји ново разумевање у српском друштву о томе шта је НАТО и додао да су вредности ЕУ и НАТО практично исте, а као пример навео је демократију, људска права, владавину права и добросуседске односе.

“АКо Србија и друге земље Западног Балкана прихаватају вредности ЕУ природно је да усвајају вредности НАТО-а јер су оне практично исте”, рекао је Влајков и додао да је важно како политичари објашњавају повезаност тих вредности.

Указао је и на чињеницу да се од декларације у Солуну 2003. године ниједна земља Западног Балкана није придружила ЕУ, али је истакао да је Бугарска, током председавања Савету ЕУ, успела да скрене пажњу европским институцијама и земљама чланицама да врате на агенду питање проширења на земље Западног Балкана.

Осврнуо се и на искуство Бугарске када је реч о НАТО, наводећи да у тој земљи у почетку није постојао консензус по том питању и да је требало седам година да се он постигне.

(Танјуг)