субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јенс Столтенберг: Морамо да наставимо да јачамо Украјину како бисмо показали Путину да неће добити оно што жели на бојном пољу. Русија је пропала јер је НАТО већи и јачи, а Кијев ближи чланству Алијанси него икада пре
Хроника

Јенс Столтенберг: Морамо да наставимо да јачамо Украјину како бисмо показали Путину да неће добити оно што жели на бојном пољу. Русија је пропала јер је НАТО већи и јачи, а Кијев ближи чланству Алијанси него икада пре

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 12. март 2024.

НАТО мора да настави да подржава Кијев како би могао да преговара са Москвом о томе да постане независна држава, изјавио је у понедељак генерални секретар НАТО блока Јенс Столтенберг.

Говорећи на церемонији пријема Шведске у НАТО, Столтенберг је поновио ставове блока о подршци Украјини у сукобу са Русијом, али је одлучио да врло хипотетичке мировне преговоре уоквири у смислу независности и суверенитета.

„Морамо да наставимо да јачамо Украјину како бисмо показали [руском] председнику [Владимиру] Путину да неће добити оно што жели на бојном пољу, већ да мора да седне и преговара о решењу где је Украјина призната и превладава као суверена, независна нација“, изјавио је Столтенберг.

Према норвешком политичару, Путинов циљ је био „мање НАТО-а и више контроле над суседима“ и „да уништи Украјину као суверену државу“. Столтенберг је инсистирао да је Русија пропала јер је НАТО „већи и јачи“, а Украјина „ближа чланству у НАТО-у него икада раније“.

Он није појаснио како се чланство у НАТО-у односи на независност и суверенитет.

Столтенберг је рекао и да улазак Шведске у НАТО показује да „нико не може да затвори“ отворена врата блока, што представља „пут слободе и демократије“.

Шведска и Финска су поднеле захтев за чланство у блоку који предводе САД у мају 2022, наводећи украјински сукоб као наводну претњу њиховој безбедности. Финска је примљена у кратком року, али је кандидатура Шведске одложена због претходних неслагања са Турском, а затим и Мађарском.

Одлука Стокхолма значила је одрицање од политике неутралности усвојене још 1814. године, која је Шведску држала подаље од европских и светских ратова.

Русија је више пута осуђивала ширење НАТО-а на исток након Хладног рата, тврдећи да је прекршила и писмена и усмена обећања дата Москви у замену за омогућавање поновног уједињења Немачке.

Путин је навео отворена настојања Украјине да се придружи блоку као један од разлога за покретање руске војне операције у фебруару 2022. Према речима руског председника, САД и њихови савезници покушавају да претворе Украјину у свог антируског заступника још од пуча у Кијеву 2014. Он је поставио циљеве Русије као обезбеђивање неутралности Украјине, заједно са демилитаризацијом и „денацификацијом“ Кијева.

(РТ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер